Izvor: Politika, 13.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Australija se izvinila Aboridžinima
Stara politika, koja je trajala od 19. veka do kasnih šezdesetih godina 20. veka, ostavila mrlju na duši Australijanaca koja nikada neće moći da bude izbrisana
Australija se juče Aboridžinima izvinila zbog lošeg postupanja u prošlosti, što je izazvalo snažne emocije na velikim skupovima u gradovima širom zemlje i mnogim Aboridžinima nateralo suze na oči, ali je ujedno najavilo i novo doba u rasnim odnosima.
Premijer Australije Kevin Rad izvinio se u ime >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << parlamenta članovima Ukradene aboridžinske generacije, koji su još kao deca nasilno odvojeni od svojih porodica i zajednica, što je bilo u skladu sa starom politikom asimilacije. „Danas se parlament okupio i ujedinio da bi ispravio veliku nepravdu”, rekao je Rad, a prenela agencija Rojters.
„Izvinjavamo se zbog zakona i politike bivših parlamenta i vlada, koji su izazvali duboku tugu, patnju i gubitak australijskog domorodačkog stanovništva”, dodao je premijer.
On se „posebno" izvinio Ukradenoj generaciji i njihovim porodicama, naglašavajući da je stara politika, koja je trajala od 19. veka do kasnih šezdesetih godina 20. veka, ostavila mrlju na duši Australijanaca koja nikada neće moći da bude izbrisana, ističe Bi-Bi-Si.
Dan ranije Matilda Haus, starešina Aboridžina, bosonoga i prekrivena kaputom od životinjskih koža, predala je premijeru Kevinu Radu tradicionalni štap da bi obeležio prvo zasedanje skupštine od pobede Laburističke stranke na izborima u novembru prošle godine, čime je završena gotovo 12-godišnja vladavina konzervativaca.
„Ovu dobrodošlicu prate i veliki simbolizam i nada za ujedinjenje nacije kroz pomirenje”, rekla je Hausova političarima i gostima u skupštini.
Konstitutivna sednica novog saziva skupštine počela je tradicionalnom ceremonijom Aboridžina, čime je pokazana želja nove laburističke vlade da se pomiri sa australijskim autohtonim narodom, prenela je agencija AFP.
Više od 7.000 ljudi okupilo se ispred parlamenta da bi preko video-bima pratili prenos iz parlamenta. „Prvi put posle mnogo, mnogo godina, australijska domorodačka zajednica oseća da je deo ove zemlje i da ju je prigrlila cela nacija”, rekao je jedan od starijih članova Ukradene generacije. „Treba da budemo jedinstveni, svesni prošlosti, da idemo dalje i da jedni druge prihvatimo kao braću i sestre ove nacije”, dodao je on.
Širom zemlje mase sveta stajale su na gradskim trgovima, ispred opština i škola i pratile govor, koji kako se očekuje, treba da otvori novo doba u pomirenju domorodaca i belaca u Australiji, javio je Si-En-En.
Izvinjenje je dato 11 godina posle izveštaja o nekadašnjoj politici asimilacije kojim je utvrđeno da je između 1910. i 1970. aboridžinskim porodicama oduzimano svako treće, a kasnije svako deseto dete, u zavisnosti od perioda, i odvođeno u porodice belaca na odgajanje.
U tom izveštaju tražilo se nacionalno izvinjenje za one koji su bili pogođeni takvom politikom, a koji pripadaju takozvanoj Ukradenoj generaciji. Međutim, konzervativna vlada bivšeg premijera Džona Hauarda nije prihvatila nalaze iz izveštaja i ponudila je samo saopštenje u kome je izrazila žaljenje.
Za razliku od Hauarda, za Rada i njegovu Laburističku partiju levog centra izvinjenje je bilo prvi parlamentarni zadatak posle dolaska na vlast.
U parlamentu je bilo prisutno oko 100 pripadnika Ukradene generacije koji su lično želeli da čuju izvinjenje vlade.
Ceremoniji izvinjenja nije prisustvovao bivši premijer Hauard, ali ostala četvorica bivših premijera jesu, uključujući i konzervativca Malkolma Frejzera, koji je na dužnosti bio od 1975. do 1983.
U Australiji živi oko 460.000 pripadnika domorodačkog aboridžinskog stanovništva koji čine oko dva odsto od 21 miliona australijske populacije. Aboridžini su grupa koja je u najnepovoljnijem socijalnom položaju. Kod njih je zabeležen mnogo veći stepen smrtnosti dece, nezaposlenosti, veći broj zatvorenika, alkoholičara i narkomana, ali i veliki broj slučajeva nasilja u porodici. U parlamentu Australije nema predstavnika Aboridžina.
S. Stijović
[objavljeno: 14/02/2008.]
