Izvor: Press, 19.Sep.2014, 15:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Analitičari: Referendum uvod u ustavne promene Britanije
"I pored toga što je glasala protiv nezavisnosti, Škotska je poslala snažnu poruku Engleskoj da je svoja zemlja i jednak partner u uniji zasnovanoj na dobrovoljnoj osnovi", ocenjuje britanski analitičar Džejms Ker-Lindzi u izjavi Tanjugu.
"To je značajno stoga što nekolicina u Engleskoj zaista nikada nije smatrala i ozbiljno uzimala ideju da je Škotska jednak partner koji je učestvovao u osnivanju Ujedinjenog Kraljevstva", objašnjava on.
On >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << navodi da je Škotska očima Engleza viđena kao "deo neke periferije", ali ističe da je sada takva slika promenjena.
Prema njemu, jedna od najvećih pobeda za nacionaliste je to što je kampanja za otcepljenje "ubedila ljude da Škotska može da bude nezavisna država" i to sada "niko ne dovodi u pitanje".
"Argument u kasnijim fazama kampanje bio je - da li bi Škotskoj bilo bolje da bude samostalna ili deo Britanije. Na kraju, ljudi su odlučili da je Škotskoj bolje da bude bolje sa Engleskom, Velskom i Severnom Irskom", dodaje on.
Ker-Lindzi kaže da je pažnja sada usmerena na Kataloniju, koja planira 9. novembra da održi referendum o nezavisnosti, bez odobrenja španske vlade.
"Mnogima će biti interesantno da vide kako će ishod škotskog referenduma uticati sada na taj proces", navodi viši naučni saradnik Londonske škole ekonomije i političkih nauka.
Ker-Lindzi dodaje i da je možda najupečatljiviji aspekt referenduma to što je ljudima omogućeno da imaju otvorenu debatu o nezavisnosti - oslobođenu od cenzure i nasilja.
"To je zaista ustanovilo veliki primer za druge zemlje koje se suočavaju sa sličnim izazovima", navodi on.
Istraživač beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu Srđan Korać kaže da je ishod referenduma donekle bio očekivan, a da je rezultat jače argumentacije u prilog ostanka.
"Ta argumentacija u trenutku produžene recesije je mnogo utemeljenija ekonomskim pokazateljima", objašnjava on i dodaje da je ishod glasanja ujedno i rezultat tradicionalno pragmatične crte škotskog nacionalizma koji se rukovodi koristima, odnošno štete koje neko političko rešenje može da im donese.
"I pre 300 godina je škotska politička elita zaključila da je ulazak u uniju sa Engleskom i Velsom najbolje rešenje za razvoj Škotske", kaže Korać i kaže da Škotska nije ostala deo britanskog carstva ne bi bilo ni tog društvenog razvoja koji je doveo do toga da je ona danas jedan od najrazvijenih regiona u Kraljevstvu.
Korać, koji već godinama izučava uređenje Britanije i težnje Škotske nacionalne stranke za otcepljenjem, kaže da je očekivao da razlika u glasovima "za" i "protiv" bude manja, na dva do tri procenta.
Na pitanje da li očekuje da se u narednih devet meseci krene se ustavnim promenama koje je najavila vlada u Londonu, Korać podseća da je laburistička vlada Tonija Blera 1999. krenula sa "spuštanjem nadleženosti sa centralnih na pokrajinske nivoe".
"Bilo bi politički neozbiljno da se ta obećanja ne ispune i jasan pokazatelj referenduma je da mora doći do određene ustavne reforme sadašnjeg ustrojstva Kraljevstva", navodi on.
Korać navodi da očekuje da škotski nacionalisti pristanu na dogovor sa Londonom zbog poraza koji su pretrpeli.
On kaže i da "žrtva" ovakvog referendumskog rezultata može da bude sama Škotska nacionalna partija i njen lider, premijer Škotske Aleks Salmond koji bi zbog neuspeha svoje političke ideje mogao da podnese ostavku.
Korać upozorava da je škotsko društvo ostalo podeljeno i posle ovog istorijskog glasanja i da ne isključuje mogućnost da pitanje referenduma ponovo bude postavljeno u perspektivi od pet, 10 godina, a da to zavisi od toga "šta se dalje bude dešavalo u odnosima između Londona i Edinburga".
Ovaj analitičar kaže da ishod škotskog referenduma neće obeshrabriti katalonske nacionaliste u njihovim zahtevima za nezavisnošću.
"Mislim da će oni održati referendum uprkos protivljenja Madrida", ocenjuje Korać i dodaje da je "sada zanimljivo da se vidi da li će španska vlada krenuti istim putem kao London i pristati na neke ustupke u pogledu produbljenja autonomije".
