Izvor: Politika, 10.Avg.2014, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerikanci bombarduju islamiste u Iraku
Bela kuća odlučila da se ponovo angažuje u Iraku da joj se tamo ne bi ponovio „još jedan Bengazi”
Vojni avioni i dronovi SAD ponovo su na iračkom nebu i juče su po drugi put bombardovali položaje islamskih pobunjenika, boraca Islamske države Iraka i Levanta (Idil) koji ubrzano osvajaju različite delove zemlje, ugrožavajući američke diplomate i američke interese u Iraku.
Kako javlja „Njujork tajms”, predsednik Barak Obama odlučio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da ponovo angažuje vazdušne snage u Iraku iz straha da se Americi ne ponovi „još jedan Bengazi”, odnosno napad na američka diplomatska predstavništva kakav su džihadisti izveli u Libiji 2012. ubivši četvoro državljana SAD.
Obama se juče obratio novinarima kazavši da je vojska SAD uništila deo arsenala pobunjenika, ali da ne očekuje da akcija da rezultate za nekoliko nedelja.
Bauk novog Bengazija počeo je da se širi Vašingtonom sredinom nedelje kada je Idil došao do kurdskog grada Erbila, u kojem živi veliki broj američkih diplomata i poslovnih ljudi.
Obama je zaključio da, ako ne pomogne kurdskim trupama i snagama centralne vlade iz Bagdada da odbiju ofanzivu sunitskog Idila, može mu se dogoditi da gleda isti scenario kao i pre dve godine kada su libijski islamisti upali u američki konzulat u Bengaziju i, između ostalih, ubili ambasadora SAD u Libiji, Kristofera Stivensa. Bio je to veliki udarac za predsednika, obaveštajce i tadašnju državnu sekretarku Hilari Klinton.
Obama je naciji, koja je već umorna od rata u Iraku, objasnio da je morao da naloži vojnu intervenciju da bi zaštitio Amerikance, kao i religijske manjine koje su pod opsadom Idila i ostaju bez hrane i vode. Šef Bele kuće je kazao da je moguć i genocid nad pripadnicima manjina koji žive zapadno od iračkog Kurdistana a koje sunitski ekstremisti ubijaju, porobljavaju i siluju.
Džihadisti su opkolili civilno stanovništvo koje je ostalo bez hrane i vode, i kako javlja Si-En-En, već počelo da umire od gladi i žeđi. Američki avioni zato u ovim delovima zemlje izbacuju osnovne životne namirnice.
„Hiljade, možda i desetine hiljada Iračana koji su pobegli na planinu gladuju i umiru od žeđi. Hrana i voda koju smo im bacili iz vazduha će im pomoći da prežive”, dodao je Obama.
Predsednik je rekao da je odobrio ciljane napade da bi se iračkim snagama pomoglo da razbiju opsadu i spasu ljude, ali je istakao da SAD ne mogu i ne treba da intervenišu svaki put kada u svetu izbije kriza.
„Ali kada imamo situaciju kao što je ova na planini Sindžar, kada velikom broju nevinih ljudi preti masakr, a mi imamo mogućnosti da pomognemo da se to spreči, onda SAD ne mogu samo okrenuti glavu. Mi nismo takvi. Mi smo Amerikanci. Mi delujemo. Mi vodimo. I to ćemo uraditi na toj planini”, kazao je američki predsednik.
Obama je dao i intervju za „Njujork tajms” u kojem je posredno priznao bojazan od napada na Amerikance.
„Imamo ambasadu u Bagdadu, imamo konzulat u Erbilu, i moramo da se postaramo za to da oni (konzulat i ambasada) nisu ugroženi”, kazao je Obama u intervjuu koji je dao poznatom kolumnisti dnevnika sa Menhetna, Tomasu Fridmanu.
Pentagon je potvrdio da je juče bombardovao snage Idila, organizacije koja se bori za nastanak islamskog kalifata na prostoru Sirije i Iraka. Obama je u pomenutom intervjuu kazao da islamistima neće dozvoliti „ da stvore neki kalifat u Siriji i Iraku”.
Ipak, članovi povog pokreta uživaju izvesnu podršku među sunitskim stanovništvom koje je za vreme vlade šiitskog premijera Nurija el Malikija isključeno iz vlasti i procesa donošenja bitnih odluka.
Maliki je američki saveznik, ali su Obama i državni sekretar Džon Keri istakli da on mora da u vladu uključi sunite i Kurde, a ne da, kao što je danas slučaj, čini sve da šiiti u svemu vode glavnu reč.
Dolazak pobunjenika do Erbila alarmirao je Vašington jer je kurdski deo zemlje bio relativno stabilan, otvoren za američki biznis i uopšte uzev, SAD su mogle na njega da se oslone. Bela kuća je svesna da je centralna, šiitska vlada u Bagdadu uspaničena napredovanjem Idila i nemoćna da se izbori sa haosom u zemlji koji moži da se pretvori u humanitarnu katastofu i ugrozi proizvodnju i izvoz nafte.
Iračka vojska, koju su Amerikanci obučavali i finansirali, pokazala se nemoćnom, pa je u junu u ruke islamista pao drugi najveći irački grad, Mosul. Borci Idila drže branu u Mosulu koja kontroliše nivo vode u Bagdadu i u svakom trenutku bi mogli da branu dignu u vazduh i prepreče dotok vode ka prestonici.
Ipak, Obami nije bilo lako da Ameriku vrati u Irak, jer je njegova kampanja za predsednika na izborima 2008. bila zasnovana na protivljenju ratu u Iraku i obećanju da će odatle povući sve trupe.
Američka vojska povukla se iz Iraka 2011, ali je Obama u junu, kada je postalo jasno da u Iraku besni građanski rat, tamo vratio 300 vojnika. Američke snage treba da ohrabre Kurde i šiite da se bore jer su ovi već demolarisani i padaju u očaj. Ipak, predsednik je poručio da SAD nemaju nameru da „budu iračke vazdušne snage”.
Obamu zbog vraćanja američkih trupa u Irak kritikuje sa obe strane političkog spektra. Jedni kažu da je njegova akcija „ciljanih napada” isuviše ograničena i da bi trebalo da odobri opsežnu vazdušnu operaciju i pošalje kopnene trupe.
Drugi smatraju da je šef Bele kuće vratio Ameriku u još jedan irački rat i pored toga što je prethodna tamošnja avantura bila fijasko.
Predsednik je bombardovanje nazvao ograničenom akcijom sličnoj onoj u Libiji 2011. kada su zapadne snage intervenisale protiv vojske Muamera el Gadafija. Obama je kazao da žali zbog odluke da interveniše u Libiji da bi svrgao Gadafija sa vlasti i priznao da je „potcenio” haos koji je usledio posle svrgavanja Gadafija.
Libija je pala u ruke plemenskih lidera, centralna vlada gotovo da ne postoji, cela zemlja je nebezbedna, ali Obama tvrdi da će u Iraku biti drugačije. On očekuje da centralna vlada ubuduće uključuje sve važne etničke i verske snage. I pored toga što je najavio da će vazdušne akcije potrajati, Obama je odbacio mogućnost da Amerika uđe u opšti rat i u Irak pošalje kopnene trupe.
Kurdi pozdravljaju intervenciju
Posle američkih vazdušnih udara na položaje Idila, jedan visoki zvaničnik Kurdistana, poluautonomnog kurdskog regiona, izjavio je da je došlo vreme za kontraofanzivu, prenosi AFP.
„Posle američkih vazdušnih udara, pešmerge (kurdski borci) će se prvo pregrupisati, zatim će se vratiti u oblasti iz kojih su se povukli, a onda će pomoći raseljenim osobama da se vrate kućama”, rekao je zvaničnik Fuad Husein, prenosi Tanjug.
Irački šef diplomatije Hošjar Zebari, Kurd koji je nedeljama bojkotovao sednice vlade zbog loših odnosa sa Bagdadom, kazao je da je time što kurdske snage nisu naoružane napravljena skupa greška. On je izneo mišljenje da su američki vazdušni napadi omogućili da se vlasti u Bagdadu i kurdske vlasti ujedine zarad ostvarenja zajedničkog cilja, a to je da poraze džihadista.
„Iračka vojska i pešmerage se sada bore rame uz rame u istim rovovima”, izjavio je on.
Načelnik generalštaba iračke vojske Babaker Zebari kaže da američki savetnici, pešmerage i irački vojni lideri zajedno biraju mete. Portparol Bele kuće je izjavio da će vazdušni udari biti „vrlo ograničeni”, ali Babaker Zebari je kazao da će se američka vazduhoplovna podrška proširiti na druge oblasti.
J. Stevanović
objavljeno: 10/08/2014
Pogledaj vesti o: Barak Obama
.jpg)
