Izvor: Blic, 20.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika napada Irak
Amerika napada Irak
LONDON (Rojters) - Uoči isteka ultimatuma koji je američki predsednik dao iračkom lideru da ode u egzil ili se suoči s ratom savezničke snage ušle su u demilitarizovanu zonu na iračko-kuvajtskoj granici, što bi se moglo protumačiti kao korak ka skorom napadu na Irak. Izvor iz kuvajtskih snaga rekao je da su angloameričke snage prešle u demilitarizovanu zonu i da pokreti jedinica i dalje traju. Predstavnik britanske vojske rekao je da su vojnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zauzeli 'borbene položaje'. Demilitarizovana zona prostire se pet kilometara unutar kuvajtske i 10 kilometara unutar iračke teritorije.
Amerika i Velika Britanija su u regionu Persijskog zaliva rasporedile više od četvrt miliona vojnika koji će učestvovati u sve izvesnijem ratu protiv Iraka. SAD su u region poslale 225.000 vojnika, dok je Velika Britanija rasporedila 45.000 vojnika i mornara, ali zvaničnih podataka Ministarstava odbrane dve zemlje o broju raspoređenih vojnika nema.
Američka mornarica: Nosač aviona 'nimic' napustio je San Dijego 3. marta, kao prvi u floti šest ratnih brodova. To je šesti američki nosač aviona poslat u region. Ratna flotila SAD u Persijskom zalivu broji 8.500 mornara. Trenutno se u i oko Persijskog zaliva nalazi pet američkih i britanski nosač aviona sa preko 500 borbenih aviona. Nosači 'Kiti Havk', 'Abraham Linkoln' i 'Konstelejšn' su u Zalivu, dok su 'Teodor Ruzvelt' i 'Hari Truman' u Mediteranu. Ratnu flotu prati i mornarički brod bolnica 'Komfort' sa 800 bolničara, kapaciteta 1.000 kreveta za eventualne ranjenike.
Američke kopnene snage: Pentagon saopštio je da se u Zalivu nalazi 225.000 vojnika, raspoređenih u okolnim zemljama. Skoro 100.000 američkih vojnika i marinaca nalazi se razmešteno u Kuvajtu, koji će najverovatnije primiti glavninu kopnenih snaga nakon odbijanja turskog parlamenta da se na njenoj teritoriji rasporede snage za eventualni napad na Irak.
Centralna komanda: Baza generala Tomija Frenksa, glavnokomandujućeg u Centralnoj komandi koji će komandovati napadom na Irak, nalazi se nedaleko od vazduhoplovne baze Al Udid u Kataru. Mobilna Centralna komanda sastoji se od 1.000 američkih i nekoliko stotina britanskih vojnika.
Vazduhoplovne baze: U bazi Al Udid nalazi se najmanje jedna eskadrila stelt bombardera tipa F-117A. bombarderi B-52 su počeli da se razmeštaju u baze u Velikoj Britaniji, dok se u Zalivu nalazi najmanje jedna eskadrila bombardera B-1. Ovi avioni imaju veliki prelet i stacionirani su u bazi Dijego Garsija koja se nalazi u Indijskom okeanu, kao i stelt bombarderi tipa B-2, koji su razmešteni iz baze u Misuriju.
Britanske snage: Britanci su u region poslali 45.000 vojnika, pripadnike Kraljevske mornarice, Kraljevskih marinaca i Kraljevskog vazduhoplovstva, sva tri roda vojske. Glavninu kopnenih snaga kojih ima oko 26.000 predvodi Prva motorizovana divizija sa jednom od tri brigade 'Pustinjski pacovi', koju čini 3.400 borbenih vojnika, 120 tenkova 'čelendžer' i 150 oklopnih borbenih vozila. Ova brigada je stacionirana u Kuvajtu. Britanija je poslala i 16 desantnu vazdušnu brigadu, koju čini 2.100 padobranaca. Britansku mornaricu u Zalivu čini 16 ratnih brodova, među kojima je i nosač aviona 'Ark Rojal', sa 4.000 marinaca iz Treće brigade komandosa. Britansko vazduhoplovstvo čini 100 aviona sa fiksnim krilima, uključujući i transportne letelice tipa 'herkules', 'tornado' i 'harijer', kao i 27 helikoptera tipa 'puma' i 'činok', koje opslužuje 7.000 vojnika.
Iračke snage: Iračka armija ima oko 400.000 vojnika i opremljena je uglavnom zastarelom opremom iz prošlog veka sovjetske proizvodnje. Uprkos tome zastarele rakete i tenkovi su podjednako smrtonosni, a u eventualnom sukobu na ulicama Bagdada ne bi bili u podređenom položaju. Armija je tokom Zalivskog rata ostala bez većeg dela arsenala, ali još poseduje između 200 i 300 borbenih aviona, više od 400 raketa za protivvazdušnu odbranu, 6.000 protivavionskih topova i oko 2.000 tenkova i drugih oklopnih vozila. Analitičari procenjuju da će Husein za odbranu Bagdada ostaviti oko 5.000 dobro obučenih pripadnika Revolucionarne garde. Sovjetski sistemi SA-2 i SA-3 potiču iz ‘50-ih godina prošlog veka, a pokazali su se korisnim tokom rata u Vijetnamu i Arapsko-izraelskog rata 1967. i 1973, ali sadašnja tehnika ih je prevazišla. Američki bombarderi moraće da lete na visinama većim od 4.000 metara, jer su ispod u dometu sistema SA-7, koji se ispaljuju sa ramena. Sadam bi u Bagdad mogao i da stacionira više desetina tenkova T-72, jer su oni beskorisni u frontalnom okršaju sa savremenijim američkim modelima.
