Izvor: Politika, 01.Okt.2014, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika na pragu naftaške revolucije
SAD će do kraja godine postati vodeći svetski proizvođač „crnog zlata”, tvrdi Međunarodna agencija za energiju
Amerika će do kraja godine izbiti na čelo svetskih proizvođača nafte, istiskujući sa vrha te liste Rusiju (10,1 milion barela dnevno) i Saudijsku Arabiju (9,7 miliona barela dnevno), procenila je početkom sedmice Međunarodna agencija za energiju (IEA).
Ovog avgusta američka proizvodnja „crnog zlata”, etana i propana dostigla je 11,5 miliona barela >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dnevno. „Bum“ eksploatacije nafte iz uljnih škriljaca, od Teksasa do Severne Dakote i Aljaske , doprineće da već ove jeseni SAD po proizvodnji nafte preteknu Saudijsku Arabiju prvi put od 1991. godine, saopštava IEA.
Novi status SAD na svetskom tržištu nafte – u amfiteatru 64 oružana sukoba nisko-srednjeg intenziteta na svetu (većinom u regionima bogatim petrolejom) – opterećuje bliske političke i trgovinske partnere Vašingtona, kao i vodeće američke petrokompanije.
Decenijama životno zavisna od nafte, mahom sa Bliskog istoka i iz Afrike, Amerika je 2005. godine uvozila 61 odsto „crnog zlata” neophodnog tamošnjem tržištu. U trenutku izbijanja globalne finansijske krize, inicirane na Volstritu, 2007. godine, SAD su na domaćem terenu proizvodile pet miliona barela nafte dnevno. Od tada je američka proizvodnja „crnog zlata” porasla za oko 3,2 miliona barela dnevno, ovog meseca dostigla je 8,87 miliona mernih burića (158 litara), a do kraja godine, kaže IEA, dostići će i devet miliona barela dnevno.
Šta će SAD (i tamošnje privatne petrokompanije) raditi sa tolikom naftom, ako je domaća potrošnja (u odnosu na BDP) u istom periodu od 2007. godine opala za 16 odsto, odnosno 3,3 miliona barela dnevno?
Dilema nije retorička.
Naime, Kongres SAD je sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, nakon naftaškog embarga OPEK-a, zabranio domaćim proizvođačima da izvoze sirovu naftu. Objava zvaničnog Vašingtona proletos da razmatra mogućnost ukidanja te zabrane izazvala je momentalni rast cena nafte na svetskom tržištu.
Šta može biti povod da najavljeni svetski rekorder po proizvodnji nafte razmatra izmenu odluke donete pre skoro 40 godina?
Jedan od razloga jeste činjenica da je silna domaća nafta koja se u međuvremenu pojavila na američkom tržištu drugačijeg (slabijeg) kvaliteta od besumporne afričke i nešto teže arabijske – koje su decenijama punom parom prerađivale rafinerije u SAD. Prilagođavanje rafinerija novodostupnoj domaćoj sirovini zahteva velika ulaganja. Da li bi prerada američke sirove nafte u inostranstvu mogla biti profitabilnija petrogigantima?
Sa druge strane, Amerikanci su (a sa njima i ostatak razvijenog sveta) još od 2005. godine osetno počeli da smanjuju potrošnju naftnih derivata. Amerikanci, naime, danas mnogo manje voze velika kola nego nekada, putuju ređe i mnogo više koriste gas u domaćinstvima. Američka industrija je uporedo, gde god je mogla, zamenjivala pogonske naftne derivate raznim vrstama prirodnog gasa.
„Tražnja nafte i naftnih derivata u SAD u poslednjih osam godina dramatično je opala zbog drastičnog skoka cene nafte (za oko 50 odsto) u periodu 2002–2011. godine”, prenosi Rojters ocenu Energetske informativne administracije SAD.
Nagli uspon proizvodnje nafte iz uljnih škriljaca u SAD od 2011. godine uticao je na pad cene sirovine u SAD, ali Amerikanci više ne troše „crno zlato” kao nekada.
Da li bi se američkim petrotajkunima više isplatilo kada bi tamošnju sirovu naftu prodavali stranim mušterijama? Zvanični Vašington rešavaće te zagonetke u doglednoj budućnosti.
U međuvremenu, cena nafte na svetskom tržištu ovih dana pada najoštrijim tempom od 2012. godine, uprkos rastućem košmaru na Bliskom i Srednjem istoku, nevoljama na terenu vodećih afričkih proizvođača (Nigerija i Libija), krizi u Ukrajini...
Da li su interesi OPEK-a, vodećih privatnih petroinvestitora, zvaničnog Vašingtona i kupaca nafte širom sveta danas u novom raskoraku?
Tanja Vujić
objavljeno: 01.10.2014.
