Izvor: Politika, 16.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alibi za ministra Štajnmajera
Specijalni istražitelj komisije Bundestaga za nadzor rada obaveštajnih službi tvrdi da vlada u Berlinu i obaveštajne službe nisu bili saučesnici u otmicama CIA
U nemačkoj javnosti ponovo su na dnevnom redu sučeljavanja oko uloge tamošnje vlade i obaveštajnih službi u tajnom ratu CIA protiv terora, na tlu Evrope. Povod je nađen u tajnom izveštaju Joahima Jakoba. Specijalni istražitelj komisije u Bundestagu koja ispituje ustavnost delovanja, i dejstvovanja, obaveštajne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << službe BND predočio je stručnu analizu uoči minulog vikenda.
Na 132 sitno kucane stranice Jakob je opisao dejstvo CIA na tlu Nemačke – potvrđujući dosadašnja saznanja da su ljudi, neretko paušalno osumnjičeni za terorizam, kidnapovani po obaveštajnoj potrebi CIA. Da su saslušavani i mučeni u tajnim zatvorima bez pravne osnove i bez prava na odbranu. Ipak, došao je do zaključka da nijedna vlada u Berlinu nije imala saznanja o ilegalnim operacijama američkih obaveštajaca u Nemačkoj – u bezmalo dve decenije, u kojim su se redovno pojavljivali dokazi i indicije o praksi prekookeanskih „rođaka”.
Na adresu obaveštajnih službi, BND-a i srodnih službi, uputio je blagu kritiku: „Zapostavili su obaveze, površno ispitujući navode o delatnosti CIA u Nemačkoj.”
Nekadašnji šef Ustanove za zaštitu ličnih podataka i privatnosti u Nemačkoj, Jakob se ograničio na malobrojne poznate slučajeve otmica u Nemačkoj, opisujući ih kao „eventualno, ali nedokazano sprovedene akcije CIA na nemačkom tlu”. Ignorisao je čak i detaljnu listu američkog novinara Stivena Greja, u kojoj je eksplicitno navedeno 800 poletanja i sletanja aviona CIA na nemačke aerodrome i sa njih. Lista je dostupna je svakom korisniku Interneta.
Jakob ni rečju nije pomenuo da je paukova mreža američkih obaveštajnih zatvora postojala pre 11. septembra 2001. godine, nekoliko godina pre objave rata terorizmu.
Nije smatrao za bitno da pomene tragičnu sudbinu dva Srbina, vojnika Bobana Milenkovića i Seška Tairovića, koje je OVK kidnapovala u toku ratnog proleća 1999. godine i predala Amerikancima. Bili su, uz znanje i odobrenje vlade u Berlinu, zatočeni u tajnom zatvoru CIA u američkoj vojnoj bazi u nemačkom Manhajmu.
Jakob je preporučio obustavljanje daljih istraga na ovu temu. Obrazloženje: „Što je bilo, mahom je zaobišlo Nemačku... Nema dokaza o prethodnoj ili novoj umešanosti vlade i obaveštajnih službi... Nema ni saznanja da CIA i dalje sprovodi slične operacije na Starom kontinentu.”
Uprkos činjenici da je izveštaj bio tajni i nosio pečat „strogo poverljivo” – nadležni tvrde da je ispoštovana procedura držanja celokupnog izveštaja u tajnosti – sadržaj stručne analize istrage dospeo je u redakcije medija. Bezmalo u istom trenutku kada i na stolove nadležne komisije.
Da li je reč o nemaru ili „nestašluku” pričljivih članova komisije, ili je nešto drugo posredi, nije pojašnjeno. Nemački komentatori su, međutim, konstatovali: „Izveštaj je obelodanjen na očigledno zadovoljstvo obaveštajaca i političara koji su bili pod sumnjom saučesništva.”
Zadovoljstvo se, pre svega, pripisuje takozvanoj „crvenoj obaveštajnoj kliki”, ljudima iz okruženja socijaldemokratskog ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera. „Glasine o zakulisnom ratu za primat u stranci, koji se vodi između Štajnmajera i šefa SPD-a Kurta Beka, nisu samo glasine”, saznala je „Politika” iz stranačkih izvora: „Da bi postao stranački kandidat za mandatara vlade posle sledećih izbora, Štajnmajer mora da ima ’besprekorno čistu košulju’... Izveštaj ga rehabilituje, u njemu se ističe da nema validnih dokaza o umešanosti nemačkih obaveštajaca u operacije CIA, u periodu između 1998. i 2005. godine.” U to vreme, podsećanja radi, Frank Valter Štajnmajer bio je vrhovni šef nemačkih obaveštajaca.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 17/04/2008]
