Izvor: Deutsche Welle, 11.Okt.2019, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Abij Ahmed – dobitnik Nobelove nagrade za mir
Nobelova nagrada za mir dodeljuje se ove godine po 100. put. Etiopski šef vlade Abij Ahmed važio je kao jedan od favorita – zbog istorijskog sklapanja mira sa bivšim krvnim neprijateljem – Eritrejom.
Svoje političko obećanje je Abij Ahmed sažeo u jednu reč: „Medemer“ – što znači „spojiti“ ili „pomiriti“. Etiopski premijer je pokušao da u rekordnom tempu ispuni to obećanje. Nakon što je stupio na dužnost u aprilu 2018, to mu je i uspelo – i pored >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << jakog otpora, uspeo je da sklopi mir sa nekadašnjim krvnim neprijateljem Eritrejom. Hiljade političih zatvorenika su puštene na slobodu; zabranjenim partijama je ponovo omogućen rad. U septembru je Abij Ahmed već dobio Hesensku mirovnu nagradu za svoje istorijsko angažovanje.
Stručnjaci vide još mnogo prepreka na trnovitom putu. Jer, mir sa susednom zemljom je još uvek krhak. Ludger Šadomski, šef etiopske redakcije DW, kaže, na primer, da „sada postoje svakodnevni avionski letovi između dve države koje su nekada bile u neprijateljstvu. No mnoge pompezne najave iz 2018. nisu zaživele. Naprotiv, granični prelazi su ponovo zatvoreni, a diplomatija između Adis Abebe i Asmare je praktično zamrla.“
Nelson Mandela, Majka Tereza, Albert Švajcer
Nobelova nagrada za mir spada u nagrade sa najvećim svetskim renomeom. Ona u novcu iznosi devet miliona švedskih kruna (830.000 evra) i dodeljuje se 10. decembra, na dan kada je umro Alfred Nobel – u Oslu.
U najpoznatije dobitnike Nobelove nagrade za mir spadaju bivši predsednik SAD Barak Obama (2009), bivši predsednik Južnoafričke Republike Nelson Mandela (1993), Majka Tereza (1979) i Albert Švajcer (1952). Prošle godine, dobili su je Jezitkinja iz Iraka Nadija Murad i kongoanski lekar Denis Mukvege – za svoje angažovanje protiv seksualnog nasilja kao oružja u oružanim sukobima.
Abij (levo za stolom) i eritrejski predsednik Afverki potpisuju 2018. mirovni sporazum
Četiri puta Švedska – jednom Norveška
Nobelove nagrade su nazvane prema švedskom hemičaru i pronalazaču Alfredu Nobelu. On je u svom testamentu napisao da njegova ostavština postane finansisjaki osnov za pet međunarodnih nagrada u oblasti fizike, hemije, književnosti, medicine i – mira. Godine 1968. je uvedena i nagrada za ekonomiju.
I dok četiri Nobelove nagrade dodeljuju švedski Nobelovi komiteti, članove žirija za Nobelovu nagradu za mir imenuje norveški parlament. Nju bi, kako je to Alfred Nobel napisao, trebalo da dobiju oni koji su najbolje radili na bratimljenju nacija, ukidanju vojski i organizaciji mirovnih kongresa.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
