Izvor: RTS, 11.Apr.2023, 17:14
У чему Весна Пљакић Срећковић налази снагу и мотивацију у борби против болести
У Србији око 12.000 људи болује од мултипле склерозе, аутоимуне болести, која напада нервни систем и чији је узрок и даље непознат медицини. Суочавање са самом болећу је веома тешко. 48-годишња Весна Пљакић Срећковић, из Оџака код Трстеника, успела је да лек за квалитетнији >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << живот пронађе у породици и хобију који је преокупира.
Тестером и длетом веома успешно барата, баш као некада фудбалском лоптом када је имала успешну спортску каријеру. Пред тада 23-годишњом Весном био је читав свет, који се срушио сазнањем да болује од мултипле склерозе. Прогнозе лекара биле су поражавајуће.
“Након пар дана одлучила сам да не желим да чекам смрт, већ желим да живим. Кренула сам да радим оно што ми испуњава душу и да на неки начин држим своје тело активно, да не дођем до инвалидности да не будем у колицима као што се предвиђало“, наводи Весна Пљакић Срећковић.
Одрастање у природи, на Жељину и такмичарски дух, који не признаје поразе, допринели су бројним победама током протеклих година. Весна је радила као матичар, удала се и поред свих ризика од трудноће пре 13 година постала мајка.
“Живела сам на неки начин, дај да напуни месец дана, па дај да напуни годину, па - дај да крене у вртић и хвала Богу мислим и то поручујем свим људима који болују не само од мултипле склерозе, од свих болести, снагу у себи коју човек треба да нађе то је снага у оним људима који га дижу који му дају мотивацију. Сваког од нас нешто чини посебним. Само се треба потрудити и значи то нешто посебно”, сматра Весна.
А она је заиста посебна. За њу нема предаје. Свакоднева активност, боравак у радионици и израда уметничких предмета показали су се као најделотворнија терапија.
“После свега ја сам поносан на своју супругу, ја је подржавам у свему“, истиче Иван Срећковић.
Ћерка Валентина додаје: “Увек кад јој треба ја јој дам идеју или волим понекад нешто шмирглам или волим да цртамо заједно по столу, и увек сам ту да јој помогнем”.
За Валентинину маму сваки комад дрвета који са пуно љубави обрадјује је драгоцен, јер каже у животу не сме бити одбачених ствари нити одбачених људи. Свако на свој начин оставља траг у времену, баш као што је наслов збирке песама коју је Весна недавно објавила.
.jpg)
