Izvor: Politika, 23.Jan.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi izlazak vinara u vinograde
Po običajima, među čokote zalazi se prvi put na Svetog Vinka, ali osim dobrog vremena na taj dan, rod se predviđa i po stanju okica na vinovoj lozi
Subotica – Pošto je u utorak, na dan Svetog Vinka, bilo dovoljno sunca da može da se uzjaše konj, godina pred nama trebalo bi da bude blagorodna po vinograde. Da je padala kiša, ili bilo nevreme po kojem se ne može jahati, vinogradari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi mogli da budu zabrinuti jer u grozdu neće biti dovoljno šećera, a na trpeze će stizati kiselo vino.
Osim predanja, vinogradari se uzdaju u još jedan metod, na ovaj dan se zalazi među čokote i radi prvo obredno orezivanje loze. Na taj praznik pre 12 godina formiran je i red vitezova vina „Subotički pesak“ (Arena sabatkiensis) koji tradicionalno svake godine izlazi u drugi vinograd i oštrim nožićem nekog od znalaca reže prve grane. Ove godine domaćin vitezovima vina bila je Vinarija „Tonković”, smeštena na rubu prigradskog naselja Bački vinogradi, a obredno orezivanje uradio je kolega vinar Petar Čuvardić.
– Na osnovu pregleda okaca možemo zaključiti da je pred nama jedna dobra godina, ukoliko ne dođe do iznenadnih mrazeva, kao što se to dogodilo prošle godine u aprilu. Loza je u dobroj kondiciji i možemo očekivati lepe grozdove – rekao je Čuvardić.
Domaćin Ignacije Tonković kaže da je ova vinarija atipična u regionu jer se zasniva na porodičnom vinogradu od 10 hektara, poput sličnih u Evropi. Neobična je i po tome što neguju samo jednu vrstu grožđa, kadarku i od nje prave vino.
– Mislimo da u jednoj ovakvoj vinariji može da se stvara samo jedna vrsta vrhunskog vina. Zbog toga smo rod ograničili na 6.400 kilograma po hektaru i od toga pravimo kvalitetno vino – kaže Tonković.
Opredeljenje za kadarku imalo je svoje istorijske, ali i ekonomske motive. Tonković objašnjava da je čokot kadarke na ovo područje stigao 1690. godine sa Velikom seobom pod Čarnojevićem i da je imalo razloga zbog čega narod u zbegu sa sobom nosi ovu lozu. Tokom 19. i u prvoj polovini 20. veka kadarka je, kaže Tonković, na ovom regionu bila prisutna u 60 odsto vinograda, i to bilo vino oko kojeg se okupljao viši sloj u Austrougarskoj monarhiji.
Osim ove istorijske dimenzije, negovanje kadarke ima i svoju pragmatičnu stranu. Evropska unija podstiče gajenje i obnavljanje zasada vinograda sa autohtonim crvenim vinima, pa je Tonković i na čelu grupe koja u Briselu nastoji da registruje subotičko-horgošku peščaru kao vinski region. Prema rečima Dragutina Miljkovića, jednog od vitezova vina, danas je ovde pod vinogradima tek 780 hektara od peskovitih 24.800 hektara koji bi mogli da budu pogodni za podizanje vinograda. Čak i među statistički obrađenim vinogradima ima i onih zapuštenih, prema tome ovaj region nije ni izbliza iskoristio prirodne pogodnosti tla.
– Može se očekivati da za dve decenije kvalitetna kineska vina preplave svet i tada će pasti profit u ovoj oblasti a ostaće samo male vinarije i autohtone sorte, mi tu vidimo svoju dugoročnu šansu – kaže Tonković.
U ovoj vinariji svoja vina neguju uz pomoć stručnjaka enologa iz Kečkemeta, iz španske oblati Lariohe, te domaćih stručnjaka sa Novosadskog univerziteta. Dan u kome vinari prvi put u godini izlaze u svoje vinograde završava se i balom na kojem se proglašava najbolja od 19 kevedinki koje su ove godine bile u konkurenciji. Tradicionalno, njihovom druženju prisustvuje i predstavnik vinskog reda „Sent Vince“ iz Segedina, ove godine došao je dr Mihalj Filep, jedan od osnivača, a subotički vinari u svoje redove primiće i Mikija Jevremovića, našeg pevača koji je odlučio da baš ovde uđe u red vinskih vitezova.
A. Isakov
objavljeno: 23.01.2013.
