EKSKLUZIVNO Sting dan pred koncert u Beogradu: Ne plaši me smrt, ali nisam spreman DA UMREM

Izvor: Blic, 16.Sep.2017, 21:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EKSKLUZIVNO Sting dan pred koncert u Beogradu: Ne plaši me smrt, ali nisam spreman DA UMREM

Mnogima od vas ime Gordon Metju Tomas Samner ne znači mnogo, možda ćete pomisliti da ste ga nekada čuli u prolazu, verovatno ne, dok Sting u potpunosti menja stvar. Svi znaju Stinga, ako ništa bar njegov hit “Desert Rose”.

Legendarni muzičar, pevač i basista benda “Police”, koji je kasnije nastavio solo karijeru, ekskluzivno govori za “Blic” u rođendanskom broju dan pred koncert u Areni, o muzici, strahu od starenja i smrti, ali i univerzalnoj molitvi za nemirni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svet.

Ovo nije prvi put da ste u Srbiji. Imali ste solo koncert u Beogradu, ali i u Novom Sadu, to je bio veliki šou sa bendom “Police“. Po čemu pamtite Srbiju?

- Naklonjen sam Srbiji i imam veoma lepa sećanja na vašu zemlju, posebno zbog ljudi koji su druželjubivi i topli, publika je puna entuzijazma i arhitektura je divna.

Šta vas ponovo dovodi u našu zemlju? Znam da nas vama vraća muzika i energija koju imate?

- Odavno nisam bio u Srbiji i radujem se što ću se vratiti. Turneja “The 57th & 9th” stvorila je priliku i ja sam rekao: “Hajde da uradimo ovo!“. Jedna od stvari koje volim kod muzike je to što je ona pasoš uz pomoć kojeg sam video ceo svet i vrlo sam zahvalan na tome.

Decenija je prošla od vašeg poslednjeg rok albuma. Da li je muzika koju ste stvarali u međuvremenu bila eksperiment ili bi trebalo da sačekamo na nove pesme poput “Desert Rose“ ili “Field of Gold”?

- Mislim da sam moju publiku doveo do toga da očekuje neočekivano, kao i da uživa u tom faktoru iznenađenja. Za mene je to esencija muzike, njena srž. Ne želim da prestanem sa učenjem ili radom na mojoj muzici, zadržao sam dečju radoznalost kada je ona u pitanju. Rad i kreativnost me čine srećnim, tako da definitivno ne želim da se zavalim u stolicu i podignem noge na sto.

Pomislite li ponekad da ste previše stari za rokenrol?

- Istina, imam 65 godina, ali se u stvari osećam zdravije nego kad sam bio mlađi. Bavim se jogom više od dve decenije i pronalazim da mi pomaže u disanju, koje mi pak pomaže u pevanju. Mislim da sve dog budem mogao da pogodim ton, pevaću!

Da li bih pogrešila ako bih rekla da je pesma “Inšalah“ spoj svih zvukova i melodija koje imate u sebi? Kao i da je istovremeno univerzalna molitva za mir u svetu, a možda čak i poziv za uzbunu?

- Mislim da nije pogrešno ukoliko bi se tako postavile stvari. Grubo prevedeno sa arapskog, “Inšalah“ znači: “Ako Bog da” ili “Ako bude po Božjoj volji“. Mislim da svet sam po sebi sjedinjuje brojne emocije: ravnodušnost, nadu, hrabrost, istinsku skromnost i, za mene lično najvažniju, solidarnost i složnost. Hteo sam da napišem pesmu pre sa ljudskog stanovišta nego sa političkog. Ne verujem da ijedna pesma može da artikuliše primenjivo i realno rešenje migrantske krize, ali možda može da naznači da je svako rešenje koje možemo da ponudimo zasnovano na saosećanju i razumevanju.

Verujete li u to da muzika može da pomeri svet, da ga spase od svih ludila?

- Došao sam do tačke u kojoj muziku vidim kao univerzalni jezik i uvek sam verovao da može da pomogne da svet postane razumnije mesto.

Pričajte nam o vašem poslednjem albumu. Ljudi su komentarisali da je “previše vaš bivši bend ‘Police‘, a premalo Sting”. Da li ste čuli za te kritike i komentare?

- Bilo je jako zanimljivo stvarati ovaj album. Došao je potpuno impulsivno, neočekivano. Otišao sam u studio, sa prijateljima i muzičarima koje volim i kojima verujem, sa rečima: “Hajde samo da se igramo muzičkog pingponga i da vidimo šta će proizići iz toga“. Rezultat je neka vrsta omnibusa svega što sam do sada radio, pa je potpuno smisleno što ljudi čuju uticaj “Policea“, ali svakako je uključeno i mnogo različitih zvukova. Mnogi su pokušali da etiketiraju ovaj album kao pop ili rok, ali ja bih samo rekao da je to Stingova muzika.

Posle toliko godina u muzičkoj industriji i mnogo neverovatnih stvari koje ste uradili i postigli, postoji li i dan-danas nešto što može da vas dirne ili stvori neprijatnost kod vas?

- Uvek je lepo kada čujem da je moja pesma uticala na nečiji život na neki način. Bilo da mi ljudi kažu: “Moja supruga i ja smo plesali uz vašu pesmu na našem venčanju“ ili “Zbog ove pesme sam želeo da i ja postanem tekstopisac“, inspirativno je znati da si uticao na ljude.

Koja priča se krije iza vašeg novog albuma “57th & 9th“?

- Iskreno uživam da šetam do posla, verujem da sam do najboljih ideja došao dok sam hodao. Ovaj album je snimljen u “Hell’s Kitchen“ u Njujorku, a ugao 57. ulice i 9. je raskrsnica koju bih prelazio svakog dana na putu do studija. Hodao sam oko 12, recimo, blokova, bez obzira na vremenske uslove, i onda bih stao i meditirao trenutak ili dva o danu koji je preda mnom ili o danima koji su iza mene dok prelazim raskrsnicu.

Pesma “50.000“ je, na neki način, omaž umetniku Prinsu, koji je preminuo u aprilu 2016. Verujete li da bi mu se pesma dopala?

- Na neki način, ova pesma je refleksija na gubitak nekoliko kultnih kulturnih ikona u poslednjih godinu dana. Jedan od tih ikona je i Prins, ali takođe i Dejvid Bouvi, Glen Frej, Lemi Kilmister i ostali. Vezujemo za njih neku vrstu besmrtnosti, a dete u nama gleda u njih i misli: “Kako su mogli da umru?!”. Ova pesma je stvorena iz ugla nekoga ko gleda kako mu prijatelj umire i suočava se sa njegovom smrtnošću.

“Heading South on the Great North Road” je vaša autobiografska pesma. Koliko često koristite lična iskustva u pisanju pesama?

- Smatram da je pisanje tekstova uvek lično. Bilo da pišete iz iskustva, uspomena ili vas pokreće nešto što se dešava u svetu. Mogu samo da stvaram kad sam inspirisan, iako je inspiracija ponekad izazov, dok je često tako lako stvarati.

U poslednjih nekoliko godina, kada već govorimo o tome, izgubili smo neka zaista značajna muzička imena. Plašite li se vi smrti, što u fizičkom što u kreativnom smislu?

- Ne plaši me smrt, ali nisam spreman da umrem. Još uvek imam posla. Ali samo prihvatanje činjenice da ćete umreti, kao i smrtnosti, važno je i bitno jer je to činjenično stanje, realnost, za sve nas.
Pogledaj vesti o: Sting u Beogradu

Nastavak na Blic...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Blic. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Blic. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.