Izvor: B92, 28.Sep.2011, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SNS: Ne mogu babe i dede pre unuka
Beograd -- Srpska napredna stranka svoj ekonomski program upravo pakuje "ne jedan uobičajen način kako se to u naučnoj praksi očekuje", kaže Jorgovanka Tabaković.
Prema rečima Tabakovićeve u toj stranci su se dugo sporili "ali na moju sreću i zadovoljstvo moja teorija je prevladala, zahvaljujući krizi koja je 2008. pokazala zube".
Ona navodi i osnovna ekonomska načela za koja se zalaže >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << SNS.
To su tržišna privreda, ali nikako neoliberalnog tipa, investicije države u usluge od opšteg interesa, stavljanje imovine penzionih fondova u produktivnu funkciju i državni protekcionizam na način kako to i drugi rade.
Svi smo mi verbalno za isto. Sem Čede
Svi se mi verbalno zalažemo za gotovo identične principe, ali način na koji se to primenjuje je problem, kaže Jorkovanka Tabaković komentarišući druge stranke. Ona dodaje da će "danas još samo Čeda reći da je za liberalnu tržišnu privredu čak i nakon što su Amerikanci od nje odustali".
"Mi se generalno zalažemo za tržišnu privredu, ali od Adama Smita svi realni ekonomisti shvataju da je nepogrešivo tržište koje sve uređuje samo i perfektna-iluzija. Da, mi se zalažemo za tržišnu privredu, ali ne onakvu neoliberalnu koja je doživela potpuni poraz ovom ekonomskom rizom, ali ne zato što je doživela poraz. Za neoliberalnu tržišnu privredu nismo bili ni pre izbijanja krize, zato što država dokle god postoji ima svoju ulogu i odgovornost da stvori socijalno održivu državu i društvo", kaže Tabaković.
Ona objašnjava da "pod time ne podrazumeva da vi ljudima dajete socijalnu pomoć ili da povećavate penzije mimo granica i snage vaše privrede, da idete na njeno uništavanje, nego da ljudima pružite šansu da se zaposle, da rade da vam ne bi najveći broj produktivnih ljudi u granicama starosti od 25 do 55 godina bio ne latentna opasnost za stvaranje nemira nego da ne biste rasipali najznačajniju energiju kojom raspolaže jedno društvo".
Država ne sme da bude "jedini rasprodavac i poslodavac kako smo sada dočekali", ali njena dugoročna ulaganja u razvoj onih sektora koji pružaju usluge od opšteg interesa, po Tabakovićevoj, neophodna su.
"Država jeste neophodna u onim oblastima u kojima mora da se nadgleda i kontroliše korišćenje prirodnih resursa, tu država mora da zadrži 51 odsto svoga uticaja. Tu mislim na one oblasti gde se pružaju usluge od opšteg interesa: struja, voda, grejanje...", kaže ona.
Tu ulogu ne može igrati država koja kao poslodavac traži moralno-političku podobnost i pripadnost stranci koja je trenutno u koalicionoj vlasti, nego „država koja će imati ljude koji su završili redovne fakultete, koji imaju ne dobru nameru nego stroga pravilaprofitnog odnosa prema sredstvima kojima raspolažu" a ne „država koja će primiti nekog ko je protrčao neki privatni fakultet samo zato što je njegov tata zadužio ovog ili onog".
Što se problema sa finansiranjem penzionih fondova tiče, SNS smatra da „prvo moramo da shvatimo da kao društvo nemamo snage za ovolike penzije", da se „u nekom razumnom roku bez radikalnih rezova velike razlike moraju ujednačiti, ali bez uravnilovke" a zatim da, po njenom mišljenju, znatna imovina penzionog fonda mora da se stavi u produktivnu funkciju. Tabakovićeva pri tome, pre svega misli na banjska odmarališta.
"Poštujem želju penzionera da tu ogromnu imovinu zadrže radi održavanja nekog svog standarda i kvaliteta života, ali kao što kažem da u procesu restitucije crkva ne može da bude zadovoljna ako njeni građani imaju manja prava od nje same, to isto, ma kako nemilosrdno zvučalo, kažem i kad su u pitanju penzije: mogu li dede i babe da vode računa o svom kvalitetu života i da budu srećni kad svojim unucima poklanjaju umesto da ti unuci rade?", pita ona.
Tabakovićeva kaže da monopol sam po sebi nije dobar, ali „uvek ću decidno reći bolji je državni nego privatni monopol". A na pitanje treba li država da štiti domaću proizvodnju kaže da treba i da "to radi svaka ozbiljna država".
Ona navodi da "i Francuska štiti od svoga jezika do svoga vina. Ali ta zaštita najčešće ne ide tako da je otvorena nego se sprovodi raznim posrednim metodama. To i Amerika radi. Na primer, pratila sam slučaj kad su nastojali po svaku cenu da spreče uvoz patika tako što su isporuku zaustavili zato što su uz patike bile rezervne pertle, a to navodno nije dozvoljeno. Pa su onda dopustili i pertle, ali samo u istoj boji. Dok su odlučivali, ležarina je pojela svaku dobit".
