Izvor: Politika, 03.Sep.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oni su se odužili zemlji, još mi njima
Na Igrama u Londonu naši sportisti s invaliditetom su, verovatno, i najsumnjičavije uverili da zaslužuju da im posvetimo mnogo veću pažnju i bolje uslove
Od našeg specijalnog izveštača
London – Na polovini Paraolimpijskih igara u Londonu (29. avgust – 9. septembar) naši sportisti već imaju četiri medalje. Zlatne su osvojili Željko Dimitrijević u bacanju čunja i Tanja Dragić u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bacanju koplja (oboje su postavili i svetske rekorde), a srebrne Zlatko Kesler i Borislava Perić-Ranković u stonom tenisu (u finalu su izgubili od predstavnika Kine, koja je i u ovoj konkurenciji najveća svetska sila u tom sportu).
Strelcu Siniši Vidiću je izmakla bronza za 0,2 kruga, a za petu medalju nismo ispucali sve adute. Najveći su Draženko Mitrović (bacanje diska) i Miloš Grlica (bacanje koplja). Moguće je da nas još neko obraduje, mada je i ovo što je dosad učinjeno za ekipu od 13 sportista – puna kapa.
– Kad smo polazili iz Beograda znali smo čime raspolažemo i zato smo imali ozbiljne pretenzije. Uložen je veliki trud i rezultati se vide, – kaže šef naše misije na Paraolimpijskim igrama u Londonu Zvonimir Rot.
Na to kakvi su uslovi za ljude s invaliditetom da se bave sportom kod suvišno je da se troše reči, a verovatno je i nemoguće da se verno opiše. A, eto, oni se ipak bave njime i zahvaljujući njihovoj nesalomljivoj volji za Srbiju se na najlepši način čuje u svetu.
– Paraolimpijski komitet Srbije nema mogućnosti da razvija sve sportove. Sigurno je da ima dosta naših građana s invaliditetom, a kod nas ih je verovatno više od svetskog proseka, koji bi se aktivno bavili sportom, – naglašava Rot. – To bi bilo od višestruke koristi. Ako gledamo samo sa sportskog aspekta i ugleda zemlje u svetu ovde, u Londonu, videlo se koliko to znači. Takođe, imamo informacije da je i narod u našoj zemlji svim srcem uz naše paraolimpijce. Razume se, ne izjednačujem olimpijske i paraolimpijske igre, ali mislim da bi i naši šampioni, oni koji su doneli medalje Srbiji, trebalo da imaju kod države isti tretman kao i olimpijski pobednici, jer su učinili mnogo za nju u svetu.
Željko Dimitrijević živi u Domu za invalide u Zemunu, Tanja Dragić je pre dolaska u London izjavila da u uslovima u kojima ona trenira ne bi radilo više od dva-tri odsto sportista. Zlatku Kesleru je ova peta paraolimpijska medalja, Borislavi Perić-Ranković druga. Oni se dovijaju kako znaju i umeju i red je da im se pomogne. Sportu uopšte nije lako, ali sportistima s invaliditetom je neuporedivo teže.
Rot ističe da je Paraolimpijski komitet Srbije uvek nailazio na razumevanje Ministarstva sporta i Ministarstva rada. Naglašava da svi znamo kakvo je vreme, da nema para, ali isto tako i da mora da se nađe način da se osobama s invaliditetom izađe u susret.
– Nije stvar samo o vrhunskim sportistima s invaliditetom. Čak i po zakonu je društvo obavezno da takvim osobama omogući da se bave sportom u adekvatnim objektima. Evo, Britanci Paraolimpijske igre odražavaju na istim sportskim objektima na kojima su bile i Olimpijske igre, – podseća Rot. – Mislim da je ovim, što su naši sportisti postigli ovde, stvorena takva atmosfera u našoj zemlji da građani Srbije drugačije nego do sad gledaju na paraolimpijski sport. Verovatno da sada imaju bolju predstavu šta je to.
Ne samo za olimpijske pobednike, nego i za ostale koje je zadesila slična sudbina, bio bi veliki podstrek da dobiju stan ili osvajači medalja neku odgovarajući nagradu. Jer, kad se osoba s invaliditetom bavi sportom to je samo po sebi već više od medalje, čak i paraolimpijskog zlata, zato što je neko, s kim se sudbina surovo poigrala, uspeo već samim tim da pobedi, da nađe smisao života u najtežim mogućim uslovima. Od njih zaista ima šta da se nauči i gde bi nam bio kraj kada bismo imali takvu snagu volje kao oni. I na kraju krajeva, treba da im se posveti pažnja, jer, ma koliko to zloslutno zvučalo, ko zna šta sve može svakog od nas da zadesi.
----------------------------------------------
Papaz jedanaesti
Živko Papaz je u gađanju iz pištolja u metu udaljenu 25 metara zauzeo 11. mesto s 276 krugova. Za plasman finale nedostajala su mu tri kruga. Od naših sportista i danas će se takmičiti samo jedan strelac. To je Laslo Šuranji u gađanju iz puške na 50 m.
Ivan Cvetković
objavljeno: 04.09.2012.
.jpg)
