Izvor: Politika, 05.Avg.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Najveći” šampionat sveta
Na 14. prvenstvu sveta u atletici 1.974 učesnika iz 206 zemalja, nagradni fond 7.194.000 dolara plus po 100.000 za svaki svetski rekord, a širom planete pet milijardi gledalaca
Četrnaesto atletsko prvenstvo sveta, koje će se održati od 10. do 18. avgusta u Moskvi, biće „najveći” šampionat sveta do sada. Tako čelnici Međunarodne atletske federacije najavljuju predstojeće takmičenje na olimpijskom stadionu „Lužniki”, koji je 1980. godine, kada je zaslužio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pridev olimpijski ponosno nosio ime „Vladimir Iljič Lenjin”.
Tri decenije prošlo je od Prvog svetskog prvenstva u atletici održanog u Helsinkiju 1983. godine (do tada su olimpijski šampioni smatrani i svetskim prvacima). Prva tri prvenstva održana su u četvorogodišnjem ciklusu, a 1993. prešlo se na dvogodišnji i to je bio pun pogodak Međunarodne atletske federacije (IAAF). Svetski šampionati postali su najveći sportski događaji posle letnjih olimpijskih igara i svetskih fudbalskih šampionata po broju gledalaca na licu mesta i posredstvom televizije, broju učesnika, broju zemalja iz kojih dolaze, po vrednosti sponzorskih ugovora i televizijskih prava...
Veličina 14. šampionata sveta bazira se na činjenici da je sa 1.974 učesnika (1.106 muškaraca i 868 žena) najmasovniji dosad (79 učesnika više nego u Berlinu 2009), a novi rekord zabeležen je i u broju zemalja koje na prvenstvo šalju svoje reprezentativce zahvaljujući programima finansijske pomoći IAAF malim zemljama, kao i činjenici da program univerzalnosti omogućuje da svaka zemlja pošalje po jednog takmičara i takmičarku kojima nisu potrebne učesničke norme. Dosadašnji rekorderi sa po 200 zemalja učesnica bili su šampionati u Sevilji 1999. i u Berlinu 2009. a u Moskvu sleći će se takmičari iz 206 zemalja čiji su atletski savezi učlanjeni u IAAF.
IAAF je saopštila da su prodajom prava televizijskih prenosa obezbedili da se takmičenja u Moskvi prate na više od 200 zemalja i teritorija i očekuju da će u devet takmičarskih dana imati ukupno pet milijardi gledalaca. To nagoveštava i veliku finansijsku dobit IAAF, koja deo prihoda od internacionalnih sponzora ustupa organizatoru, a nju potvrđuje i nagradni fond izdvojen za najuspešnije u Moskvi. IAAF je napustila tradicionalni koncept amaterizma još 1982. godine, ali prvi put novi svetski prvaci nagrađeni su 1993. u Štutgartu, kada je podeljeno 44 „mercedesa”, a od 1997. osvajači medalja prvi put dobili su novčane nagrade, a ubrzo i finalisti (prvih osam) u svakoj disciplini. U skladu s vremenom i ove premije su se povećavale i u Moskvi novi šampioni u pojedinačnoj konkurenciji dobiće po 60.000 dolara, osvajači srebrnih medalja po 30.000, a bronzanih po 20.000 dolara. Razlika između premije za šampiona i vicešampiona je primerena takvom sportskom dostignuću. Osvajači četvrtog mesta dobiće po 15.000 dolara, petog 10.000, šestog po 6.000, sedmog po 5.000 i osmog po 4.000 dolara, a članovi štafeta moraće da dele premije – pobednici 8.000, drugoplasirani 40.000, trećeplasirani 20.000 dolara, itd.
Ukupan nagradni fond je 7.194.000 dolara ne računajući premije koji će dobiti svako ko postavi novi svetski rekord – 100.000 dolara po rekordu, pa koliko ih bude. Uostalom ove premije sponzorišu „Tojota” i „TDK”.
Naravno za uspeh svetskih šampionata u protekle tri decenije najzaslužniji su njihovi junaci, najveći asovi „kraljice sportova” poput Juseina Bolta danas, ali broj zemalja koji može da ih iznedri nije velik. U sportu čiji je slogan „brže, više, dalje” postao i olimpijski i u kojem je sve merljivo nema demokratije.
U Helsinkiju 1983. na premijeri održana su takmičenja u 41 disciplini, ali svetske prvake imalo je samo 14 zemalja, osvajače medalja 25 zemalja, a finaliste (plasman među osmoro najboljih) samo 44 zemlje od ukupno 153.
Od Štutgarta 1993. kada su na programu bile 44 discipline broj zemalja čiji su predstavnici učestvovali u finalima varirao je između 66 i 73, broj zemalja iz koje su svetski prvaci između 19 i 23, a ekstremi u ovoj „disciplini” zabeleženi su u Atini 1997. kada je intonirano 26 različitih himni i na prošlom šampionatu sveta u Daeguu kada je broj zemalja koje su dobile svetske šampione pao na 16 vrativši se na nivo iz 1991.
Naših atletičara i atletičarki, računajući sve reprezentativce SFRJ, SRJ, SCG i Srbije, nema u statistikama koje se bave osvajačima medalja. Finala su bila najveći domet, a od reprezentativaca iz Srbije, bez obzira pod kojim imenom su se takmičili, najuspešniji su bili muška štafeta 4 h 400 m (Dejan Jovković, Nenad Đurović, Ismail Mačev, Slobodan Branković) i bračni par Dragutin i Biljana Topić koji su osvojili četvrta mesta. „Najbrža bela štafeta” 1991. u Tokiju, naš rekorder u skoku uvis 1999. u Sevilji, a njegova supruga i rekorderka u troskoku 2009. u Berlinu.
Možda je baš Moskva prilika da neko iz ove generacije nadmaši njihove plasmane...
Živko Baljkas
objavljeno: 06.08.2013.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
