Izvor: RTS, 04.Feb.2016, 20:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić za Bi-Bi-Si: Spremni smo da budemo deo evropskog rešenja
Premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji učestvuje na konferenciji posvećenoj Siriji i izbegličkoj krizi, dao je sinoć intervju za britanski Bi-Bi-Si, u kojem je govorio o migrantskoj krizi i putu Srbije u EU. Voditelj prestižnog večernjeg političkog programa "Njuznajt", konstatujući da zvuči neverovatno da samo 16 godina pošto je NATO bombardovao Srbiju, njen lider sedi sa evropskim partnerima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i rešava jednu evropsku krizu, pitao je premijera kako on vidi evropske napore da se migrantska kriza prevaziđe.
Predsednik Vlade Aleksandar Vučić, koji učestvuje na konferenciji u Londonu, u emisiji Njuznajt je rekao da je Srbija nezadovoljna time što Evropa nije pronašla rešenje za izbegličku krizu.
– Bio sam u Briselu nekoliko puta i sa Angelom Merkel i ostalim liderima Evropske unije razgovarao o pitanju migranata. Ono čime smo bili nezadovoljni jeste to što Evropa nije mogla da nađe sveobuhvatno rešenje za migrantsku krizu. Rekli smo da ćemo postupati u skladu sa onim što se budu dogovorili. A sve vreme smo bili jedina zemlja koja je te ljude tretirala na human, ljudski način.
U Srbiji niste mogli da vidite suzavac, palice i svakakve druge stvari. Samo u Srbiji. Prihvatili smo te ljude jer smo i mi pre 20-25 godina imali sličnu situaciju i znamo kako se ti očajni ljudi osećaju. Spremni smo da budemo deo evropskog rešenja, pa čak i da učestvujemo u sistemu kvota, da prihvatimo pet hiljada ili deset hiljada ljudi u našoj zemlji, naravno, ukoliko bi oni želeli kod nas da ostanu.
Kažete da je broj na koji biste pristali pet do deset hiljada?
– Pet, deset, petnaest, nije bitno, koliko se već dogovorimo. Ali, treba imati na umu da je Srbija mala zemlja. Ako bismo mi pristali na toliko, onda bi Poljska, koja je mnogo veća, morala da pristane na, recimo, sedamdeset pet do osamdeset hiljada.
Između zemalja istoka i zapada Evrope bilo je teških reči, optužbi. Zapadna Evropa poručuje Istočnoj da se ne ponaša solidarno. Primili smo vas u Uniju, a vi nam se sad niste našli kad je trebalo.
– Mislim da nije reč samo o migrantima i migracijama. Ima tu i domaće politike. Ljudi su se okoristili o ovu krizu da zarade poneki politički poen u domaćoj politici. Mi to ne radimo. Meni nije stalo do sakupljanja jeftinih političkih poena kod kuće. Ponašali smo se na evropski način. U Srbiji će za dva-tri meseca biti izbori, ali ja nikome ne podilazim. Ne plašim ljude time kako je zemlja ugrožena, kako će nam se naseliti neki stranci. Dajte, molim vas.
I vaša zemlja je imala snažnu demagošku retoriku, i to kakvu.
– Naučili smo nešto iz sopstvenih grešaka, tako se najbolje uči. Možda smo nekada mogli to i da izbegnemo, ali nije nam uspelo.
A šta će se desiti ako u nekom trenutku Nemačka kaže da je sada dosta i da zatvara granicu. Doći će do gomilanja ljudi u vašoj zemlji i šta onda?
– Tesno sarađujemo sa Nemačkom kao i sa ostalim evropskim zemljama. Učinićemo ono što bude evropska odluka. Ako nam kažu da se granice zatvaraju, mi ćemo ih zatvoriti čak i ako ja ne mislim da je to najbolje rešenje. Ali, ako nam kažu da to jeste najbolje rešenje i zajedničko evropsko rešenje, mi ćemo tako učiniti. Samo nam je potrebno da čujemo šta je to što je sveobuhvatno, zajedničko, evropsko rešenje.
Domaćini donatorske konferencije pod nazivom "Podrška Siriji i regionu 2016" jesu britanski premijer Dejvid Kameron, nemačka kancelarka Angela Merkel, norveška premijerka Erna Sulberg, kuvajtski emir šeik Sabah el Ahmed el Sabah i generalni sekretar UN Ban Kimun.
Donatorska konferencija ima za cilj prikupljanje novca za dugoročnu ekonomsku pomoć onima koji su raseljeni zbog sukoba u Siriji i podršku zemljama koje su primile migrante.
Pogledaj vesti o: Sirija, NATO
