Izvor: Southeast European Times, 10.Maj.2011, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turci brinu zbog nemira u Siriji
Veze između sirijskih Kurda i njihovih sunarodnika u Turskoj mogle bi da imaju ozbiljne posledice po tu zemlju.
10/05/2011
Aleksander Kristi-Miler za Southeast European Times iz Nusajbina -- 10.5.2011.
U turskom gradu Nusajbinu stanovništvo nervozno prati gusto miniranu granicu sa Sirijom.
Gotovo dva meseca režim predsednika Bašara al-Asada suočava se sa talasom opozicionih protesta širom zemlje, uključujući i al-Kamišli, koji se nalazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << na kilometar od Nusajbina i u kome je u petak (6. maja) marširalo oko deset hiljada ljudi.
Oba grada su uporište nemirnih turskih i sirijskih kurdskih manjina, koje su povezane tesnim porodičnim vezama. Aktivisti u al-Kamišliju rekli su SETimesu da bi moglo doći do masovnog priliva izbeglica.
„Ljudi pričaju o tome da bi mogli da pobegnu“, rekao je jedan novinar iz grada u telefonskom razgovoru, pod uslovom da mu se ime ne objavljuje, iz straha od odmazde.
„Turska je na samo 500 metara. Ako vojska uđe u grad, mogli bi da pobegnu. Mnogi od nas imaju rođake tamo i to olakšava stvar.“
Kurdi sa obe strane granice strahuju od ponavljanja događaja iz marta 2004, kada je vojske masakrirala demonstrante u al-Kamišliju.
Aktivisti u al-Kamišliju koje je kontaktirao SETimes kažu da vojne snage ponovo kruže gradom i da se u na njegovim prilazima postavljeni kontroli punktovi, a ispred se skupljaju tenkovi i vojska.
U drugim delovima Sirije, uključujući Deru, Homs i Banijas, Asadov režim već je upotrebio vojnu silu da bi ugušio pretnje njegovoj 41-godišnjoj vladavini. Sirijske organizacije za zaštitu ljudskih prava tvrde da su vojne i snage bezbednosti ubile najmanje 580 osoba i uhapsile hiljade od početka pro-demokratskih demonstracija.
Poslovni ljudi u Nusajbinu strahuju od posledica nestabilnosti po žive trgovinske veze između Ankare i Damaska.
„Brinu nas sva ta dešavanja u Siriji zato što su naši finansijski odnosi veoma dobri“, kaže Mahsum Ozmen, predsednik privredne komore Nusajbina. „Naša vlada uspostavila je veoma dobre odnose sa njima.“
Međutim, gradonačelnica Nusajbina Ajse Gokan iz kurdske nacionalističke Partije mira i demokratije (BDP) tvrdi da je saradnja na državnom nivou sa Sirijom donela malo koristi lokalnim sredinama.
„Vlasti dozvoljavaju samo svojim ljudima da slobodno trguju“, kaže Gokan, čija je stranka osvojila 82 odsto glasova u Nusajbinu na lokalnim izborima 2009.
„Ako bi neki član BDP pokušao da uspostavi neke trgovinske veze, obe države bi se svojski potrudile da ga onemoguće.“
Prema rečima Gokanove, iako su putovanja danas jednostavnija jer turski državljani više ne moraju da idu u Ankaru da bi dobili vize, trgovina na graničnom prelazu između dva grada još uvek je zabranjena.
Za sada, krvoproliće se iz drugih delova Sirije nije prelilo u al-Kamišli. Ipak, neki veruju da je iskustvo ustanka 2004. godine stvorilo jaču političku svest kod dva miliona sirijskih Kurda, zbog čega su postali sila od koje zvanični Damask zazire dok guši nemire u drugim krajevima zemlje.
„Turski aktivizam jača od 2004. godine“, kaže Abdulhafiz Abdulrahman, osnivač sirijsko-kurdske organizacije za zaštitu ljudskih prava, koji je nedavno tražio azil u Turskoj. „Više od 80 odsto ljudi danas je zainteresovano za politiku.“
Na drugoj strani, Gokan upozorava da bi krvoproliće preko granice moglo da potpali već tinjajuće tenzije u samom Nusajbinu.
„Strahujemo, zato što bilo šta da im se desi u al-Kamišliju, to bi bilo kao da se dogodi nama samima“, kaže ona.
Nastavak na Southeast European Times...
