Izvor: TangoSix.rs, 08.Jun.2016, 07:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Taktički bombarder Su-34, budući oslonac ruske frontovske avijacije

Ruska vojna akcija u Siriji koja je započela 30. septembra prošle godine i koja još uvek traje, predstavlja odličnu priliku za isprobavanje nove vazduhoplovne tehnike koja je u skorije vreme ušla u naoružanje Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) i armijske avijacije.
Neki tipovi aviona i helikoptera su prvi put upotrebljeni u borbenim uslovima i sasvim je sigurno da će ovo iskustvo biti dragoceno u njihovom dalјem razvoju i operativnoj upotrebi.
Jedna od glavnih ’’zvezda’’ >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << ruske vazdušne intervencije je taktički bombarder Su-34, avion koji je prvi put, od kako je zvanično uveden u upotrebu, angažovan u jednom ratnom sukobu. Iako je borbenu premijeru doživeo još u ratu sa Gruzijom 2008. godine, sirijska kampanja je ipak prvo pravo vatreno krštenje s obzirom da u akcijama učestvuju serijski avioni iz operativnih jedinica VKS.
Su-34 u Siriji zajedno sa svojim “starijim bratom“, bombarderom Su-24.Na Suhojima 34 su iznad Sirije isprobana i nova vođena ubojna sredstva, neka od njih takođe po prvi put. U početku su ovi avioni na snimcima uglavnom viđani sa različitim vrstama nevođenih bombi ali su kasnije u borbenim dejstvima upotrebljavane laserski i satelitski vođene bombe kao i samonavođene protivbrodske rakete koje su korišćene za uništavanje ciljeva na kopnu.
Jedan od bombardera Su-34 pred novu borbenu misiju u Siriji. Naoružan je bombama KAB-500S.Pred početak vazdušnih udara na sirijsku vazduhopovnu bazu Basel Al Asad/Hmejmim blizu Latakije stiglo je 4 aviona da bi kasnije stiglo isto toliko. Još oko 8 Su-34 je na misije iznad Sirije poletalo iz baza u Rusiji.
Su-34 je kao taktički bombarder prvenstveno namenjen za dejstva vazduh-zemlja i vazduh-more ali ima integrisane i rakete vazduh-vazduh malog i srednjeg dometa. Osim toga ima i sasvim solidne manevarske karakteristike pa se može efikasno upotrebiti i kao lovac a u planu je i opremanje sredstvima za izviđanje i protivelektronsku borbu čiji je razvoj u toku.
Istorija projektaPočetak razvoja Su-34 započeo je još pre gotovo 30 godina. Tadašnja sovjetska vlada naložila je Opitno-konstrukcionom birou Suhoj 19. juna 1986. da na bazi lovačkog aviona Su-27 započne konstruisanje novog taktičkog bombardera koji bi u toj nameni zamenio avion Su-24 i koji bi ušao u naoružanjen do polovine 90.tih godina.
Tada je u Suhoju odlučeno da projekat dobije oznaku T-10V a bazirao bi se na konceptu T-10Š iz 1980. godine. Tehničko projektovanje izvršeno je 1987-88. a maja 1988. izabrana je konfiguracija rasporeda sedenja posade kao na Su-24.
Prototip T-10V-1 (Su-27IB).Prvi prototip nastao je modifikovanjem dvosedog trenažno-borbenog lovca Su-27UB na kome su izvedeni radikalni zahvati u prednoj sekciji trupa u kojoj je postavljena znatno šira kabina sa dva sedišta u rasporedu jedno pored drugog.
Ostatak zmaja i svi drugi sistemi su ostali identični kao kod Su-27UB. Prvi let aviona sa oznakom Su-27IB (istrebitelj-bombardirovščik) evidencijskog broja (bort) 42, oznaka biroa Suhoj T-10V-1 izvršen je 13. aprila 1990. sa aerodroma Žukovski a za komandama je bio iskusni opitni pilot Anatolij Ivanov.
Letna ispitivanja T-10V-1 u kojima je avion konstantno modifikovan sprovedena su tokom 1990. i 1991. a avion je prvi put javno prikazan na vazduhoplovnoj izložbi na beloruskom aerodromu Mačulišči 13. februara 1992.
Drugi znatno izmenjeni prototip T-10V-2.Na drugom prototipu T-10V-2 ev. broja 43 koji je sklopljen u fabrici NAPO u Novosibirsku, konstrukcija je značajno ojačana, a aerodinamika usavršena. Donekle ovaj avion je bio vrlo sličan i približan predserijskim i serijskim primercima. Prvi let izvršen je 18. decembra 1993.
Oznaka Su-27IB promenjena je decembra 1993. u Su-34 ali se u junu 1995. na pariskom avio-salonu pojavila i zbunjujuća oznaka Su-32FN. Tada je avion reklamiran kao mornarički jurišni i izviđački avion za napade na brodove i podmornice, kao i ciljeve na kopnu. 1999. pojavila se još jedna oznaka, ovoga puta Su-32MF je predstavljen kao višenamenski lovac.
U naoružanje ruskih VVS/VKS ušao je kao Su-34 ali se prošle godine ponovo pojavila oznaka Su-32 kao oznaka izvoznih primeraka. Vrlo brzo nakon što se pojavio T-10V je dobio prvobitnu NATO oznaku ’’Flanker-C2’’, a zatim je ona promenjan u ’’Fullback’’.
Bez obzira što je ovaj projekat imao prioritet u razvoju novih oružanih sistema, teška ekonomska situacija u Rusiji 90-tih godina uticala je na znatno usporen rad pa je ceo posao imao velika kašnjenja planiranog razvoja.
Ispitivanje izbacivih sedišta K-36DM.Do decembra 2003 godine izrađena su dva letna prototipa (T-10V-1 i 2, bort 42 i 43), jedan predserijski avion za statička ispitivanja na zemlji (T-10V-3) i 5 predserijskih aviona (T-10V-4 do T-10V-8, bortovi 44 – 48). 2006. godine poleteo je i prototip T-10V-9, bort 49 koji je iste godine dorađen do standarda serijskog primerka i dobio je novi evidencijski broj 01 (crveni).
Prva faza državnih ispitivanja koja su provedena u 929. državnom letačkom opitnom centru u Ahtubinsku završena su 2006. godine. Prvi serijski avion Su-34 (bort 01) predat je VKS krajem iste godine, drugi (bort 02) 2007., treći (03) 2008. i još dva (bortovi 04 i 05) 2009.
Avioni 01 i 03 su nastavili da se koriste u daljim ispitivanjima dok su ostala tri predata 4. centru za bojevu primenu i obuku letnog sastava u Lipecku gde su korišćeni za eksperimentalne operacije prilikom kojih su razvijane nove taktike, tehnike i procedure zatim obuka i prelaz letačkog sastava na novi tip vazduhoplova.
KonstrukcijaSu-34 je u osnovi zadržao aerodinamičku konfiguraciju dvosedog lovca Su-27UB ali sa potpuno novom konstrukcijom trupa kako bi se smestila sva potrebna elektronska oprema kao i dodatno gorivo. Pošto je operativna masa aviona znatno povećana svi sklopovi konstrukcije su značajno ojačani a avion je i pored toga zadržao manevarbilnost familije Su-27.
Glavna novina u konstrukciji u odnosu na Su-27UB je kabina u kojoj se nalaze dva sedišta smešteno jedno-pored drugog a to rešenje je preuzeto sa bombardera Su-24. Ovakva konfiguracija se smatra idealnom za koordinisani rad posade koja može bolje komunicirati i uz primenu govora tela što ubrzava vreme reakcije u određenim situacijama.
Projekcije aviona Su-34.Komande su udvojene a kabina veoma komforna pa posada može ustajati iz sedišta dakle promeniti položaj tela tokom dugih misija. U kokpit se dolazi kroz ulaz koji se nalazi iza prednjeg stajnog trapa, pilot sedi sa leve a oficir za oružani sistem sa desne strane. Prilikom aktiviranja izbacivih sedišta Zvezda K-36DM klase 0-0 poklopac kabine se odbacuje.
Kabina je oklopljena, posada sedi u ’’kadi’’ od titanijuma koja je štiti od direktnih pogodaka a mnogi sistemi u avionu imaju balističku zaštitu. Robusna struktura aviona sadrži mnoge višestruke sisteme kako bi se povećala borbena žilavost i otpornost na pogotke kako od manjih kalibara tako i od fragmenata projektila. Rezervoari su samozaptivajući a dodatno su zaštićeni poliuretanskom penom.
Stajni trap je vrlo robustan, glavni sadrži po dva točka pre svega zbog težine aviona kao i predviđene upotrebe sa aerodroma koji imaju slabiju infrastrukuturu kada su u pitanju piste. Aerodinamički balans postignut je ugradnjom prednjih horizontalnih površina tzv, kanarda koji su vrlo slični onim na mornaričkom palubnom lovcu Su-33.
Još jedna od osobenosti Su-34 je repna žaoka koja je u odnosu na Su-27 znatno uvećana, kako po prečniku tako i po dužini. To je urađeno kako bi se u nju smestila dodatna oprema kao što je pomoćni/sekundarni izvor energije, dispenzeri mamaca i deo sistema za samozaštitu aviona.
Zaustavljanju aviona nakon sletanja pomaže dvostruki kočioni padobran.Uvlačeća cev za pretakanje goriva u vazduhu nalazi se sa leve strane prednjeg dela trupa, ispod vetrobranog stakla. Dvostruki padobran za kočenje smešten je u kućištu sa gornje strane zadnjeg dela trupa  između gondola motora. Fiksirani jednostavni usisnici vazduha se nalaze ispod trupa i u kombinaciji sa moćnim motorima omogućuju let aviona bez spoljnjeg tereta brzinom od 1400 km/h na nivou mora.
Taktičko-tehničke karakteristikeSu-34 je najveći i najteži predstavnik familije aviona Su-27. Dugačak je 24,8 m, razmah krila je 14,07 m, visina 6,08 m a površina krila 62 m2. Masa praznog aviona je 22 tone, normalna poletna 42 tone a maksimalna poletna 45,1 tonu. Može da ponese najviše 12,1 tonu goriva u unutrašnjim rezervoarima i još 7,2 tone u spoljašnjim tankovima.
Maksimalna brzina je 1900 km/h na velikoj visini, na nivou mora 1400 km/h bez spoljašnjeg tereta a kada je opterećen 1100 km/h. Borbeni radijus sa 4 tone ubojnih sredstava, u zavisnosti od profila leta, kreće se od 600 do 1130 km dok je dolet sa unutrašnjim gorivom 4000 km. Praktični vrhunac leta je 14000 m. Brzina sletanja je 250 km/h a eksploataciono opterećenje +7G.
Pogonsku grupu čine dva turboventilatorska motora Ljuljka/Saturn AL-31F-M1 potiska od po 132,44 kN sa dodatnim sagorevanjem. Od 2014. u upotrebi su i motori AL-31F-M2 potiska od po 142,24 kN sa DS.
Elektronska opremaGlavni senzor na avionu koji služi za otkrivanje ciljeva u vazduhu, na moru i kopnu je višemodni višenamenski radar Leninets V004 sa pasivnom faznom rešetkom koji po zvaničnim podacima može otkriti cilj veličine lovačkog aviona na daljini od 120 km a ciljeve na zemlji sa malim radarskim odrazom na 150 do 200 km. Ima nekoliko režima rada u modovima vazduh-vazduh, vazduh-zemlja kao i više modova navigacije.
Antena radara V004.Radar je deo sistema za upravljanje vatrom Š-141 koji ima mogućnosti automatskog praćenja i izbegavanje terena što avionu daje sposobnost transoničnog leta na veoma malim visinama.
Sledeći važan nišanski uređaj je televizijski i laserski sistem UOMZ Platan koji oficiru za naoružanje omogućuje detektovanje i praćenje ciljeva na zemlji, po danu i noći. Takođe tu je i mogućnost laserskog obeležavanja ciljeva kao i obezbeđivanja podataka za dejstvo nevođenim i elektro-optičkim vođenim ubojnim sredstvima.
Platan je ugrađen u prednjem delu trupa a njegov uvlačeći senzor se nalazi između prednjeg dela usisnika vazduha. Ovaj sistem sastoji se od LLTV kamere, laserskog daljinomera i obeleživača. Senzor kroz koji Platan osmatra sastoji se iz tri optička ravna prozora.
Pozicija elektrooptičkog sistema Platan.Smatra se da je ovaj sistem slabiji od sličnih kontejnerskih sistema koji se koriste na zapadu ne samo zbog performansi već i zbog samog položaja Platana u avionu odnosno ugla zahvata. Jednostavno posada bi u slučaju opasnosti i potrebe manevrisanja aviona izgubila zahvat cilja pri nišanjenju ili odbacivanju vođenog projektila.
Iako o Platanu još uvek imamo malo detaljnih podataka neke informacije govore da televizijski sistem ima domet od 10 km, da je ugao zahvata po azimutu +/-12 stepeni a po elevaciji +6/-140 stepeni. Platan poseduje i sistem za automatsko praćenje GRPZ ATT koji omogućuje istovremeno praćenje i dejstvo vođenim UBS na dva zemaljska cilja.
Screenshot iz simulatora na kome se mogu videti detalji kokpita.Nišanski i navigacijski podaci kao i stanje naoružanja i sistema u avionu prikazuju se na pet višenamenskih kolor pokazivača od kojih su dva namenjena pilotu a tri oficiru za upravljanje naoružanjem koji je ujedno i navigator. Pilot ispred sebe ima i elektrooptički gornji pokazivač (HUD) ILS-2 na kojem se prikazuju parametri leta i simbolika potrebna za vazdušni boj.
Avionika je integrisana od strane biroa RBKB iz mesta Ramenskoje i sadrži sistem bliže navigacije, inercijalni i satelitski navigacijski sistem, otvorenu arhitekturu sa dvostrukim procesorom Baget-53 velike brzine a podaci se mogu razmenjivati preko digitalne magistrale GOST R 52070-2004 koja je ekvivalentna MIL-STD-1553B.
Integrisani paket opreme za samozaštitu aviona sadrži sistem za upozorenje o radarskoj ozračenosti (RHAWS) L150 ’’Pastel’’, zatim baterijom od sedam dispenzera sa po 24 mamaca APP-50A.
Kontejner sa sistemom za protivelektronska dejstva L265 Hibinji-M / Foto: Vitalij KuzminNa krajevima krila mogu se postaviti kontejneri sa sistemom za protivelektronska dejstva KNIRTI L175M Hibinji-10V koji su 2011. godine zamenjeni savremenijim L265 Hibinji-M. Ovi sistemi sadrže aktivne radarske ometače koje omogućuju Su-34 da se upotrebljava i kao avion za elektronsko ratovanje.
L175M teži 300 kg, dugačak je 4,85 m i ima prečnik od 300 mm. Ima sposobnost ometanja u prednju i zadnju hemisferu pod uglom od 45 stepeni. Koristi DRFM (digital radio frequency memory) tehnologiju i omogućuje višefrekvencijsko ometanje.
Prva ispitivanja na Su-34 započela su januara 1995. L265 je namenjen i za zaštitu grupe aviona što omogućuje Su-34 da leti kao pratnja za ometanje a u toj ulozi umesto dva nosi četiri kontejnera. Neki ruski izvori tvrde da pokriva frekventni opseg od 4 do 18 GHz.
NaoružanjeKao taktički bombarder namenjen pre svega udarima po ciljevima na zemlji i kao verovatno najvažniji avion frontovske avijacije, Su-34 može da ponese i upotrebi širok spektar naoružanja, gotovo sva vođena i nevođena ubojna sredstva u arsenalu VKS.
Od vođenih bombi na avion se može nakačiti do 6 laserski vođenih KAB-500L od 500 kg ili tri KAB-1500L/LG mase 1500 kg. Tu su takođe i njihovi ekvivalenti sa televizijskim navođenjem KAB-500KR i KAB-1500KR. Inercijalno i satelitski vođena bomba KAB-500S mase 500 kg se takođe nalazi u naoružanju a u toku je razvoj varijante mase 1500 kg.
Šema mogućih kombinacija naoružanja.Raketno naoružanje vazduh-zemlja čini do 6 laserski samonavođenih H-29L dometa 10 km, S-25LD dometa 10 km kao i televizijski vođene H-29T dometa 10 i H-29TE dometa 30 km, do tri komandno i televizijski vođene H-59M ’’Ovod-M’’ dometa 120 km i aktivno radarski vođene H-59M2 dometa 285 km za koje avion nosi specijalni kontejner APK-9M koji služi za navođenje.
Dejstvo po brodovima omogućeno je integracijom aktivno radarski samonavođenih protibrodskih raketa H-31A dometa 66 km i H-31AD dometa do 160 km. Tu su i aktivno radarski samonavođene H-35 dometa 130 km. U misijama suzbijanja i uništavanja neprijateljske PVO koriste se protivradarske rakete H-31P dometa 110 km i H-31PD dometa 250 km.
T-10V-7 sa 34 bombe FAB-250.Neki tipovi naoružanja nove generacije su na Su-34 već isprobani. Reč je o potpuno novoj modularnoj raketi vazduh-zemlja tipa H-38M sa laserskim vođenjem (H-38ML), aktivno radarskim vođenjem (H-38MA), termovizijskim vođenjem (H-38MT) i inercijalno/satelitskim vođenjem (H-38MK). Masa rakete je 250 kg a domet je 3 do 40 km. Ispitivana je i modifikovana protivbrodska raketa H-35D kao i protivradarska H-58UŠK.
Nevođeno naoružanje čine različite vrste bombi kalibra od 100 do 1500 kg, kontejneri kasetne submunicije KMGU-2 (do 7 komada), 20.cevni saćasti lanseri B-8M1 nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm, 5.cevni lanseri B-13L nevođenih raketa vazduh-zemlja S-13 kalibra 122 mm, kontejneri 0-25-L sa nevođenim raketama vazduh-zemlja S-25.
Na avio salonima MAKS posade Su-34 često nastupaju sa avionima koji su opterećeni gabaritno-težinskim modelima ili vežbovnim verzijama naoružanja. Na slici avion sa modelima raketa vazduh-vazduh R-27 i R-73, raketom vazduh-zemlja H-59M i protivradarskim raketama H-31P.U ulozi lovca Su-34 za blisku manevarsku i borbu na malim daljinama može poneti infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh R-73 i R-73L dometa do 40 km kao i novije RVV-MD. Za vazdušnu borbu van vizuelnog dometa tu su inercijalno i poluaktivno radarski samonavođene rakete R-27R dometa do 60 km i R-27ER dometa 110 km, zatim infracrveno samonavođene R-27T dometa 50 km i R-27ET dometa 90 km, inercijalno/aktivno radarski samonavođene rakete R-77 dometa 80 km i RVV-SD dometa 110 km. U desni strejk aviona ugrađen je jednocevni top 9A4071K (GŠ-30/1) kalibra 30 mm sa 180 granata.
Eksploataciono ograničenje mase naoružanja je 8000 kg ali je uz određene uslove to moguće povećati na 9000. Međutim neke procene govore da je stvarna nosivost spoljnjeg tereta čak 12 tona.
Su-34 sa spoljašnjim rezervoarom za gorivo PTB-3000 koji se uglavnom koristi samo prilikom preleta.Iako Su-34 kao i čitava familija aviona Su-34 ima veliki dolet i borbeni radijus sa unutrašnjim gorivom, ipak se mogu poneti do tri (jedan na podtrupnom i dva na unutrašnjim potkrilnim nosačima) spoljna rezervoara PTB-3000 sa po 3000 litara goriva.
Spoljašnji teret se može kačiti na četiri podtrupna (dva između gondola i dva na gondolama motora), 6 potkrilnih a dva nosača na krajevima krila služe za kačenje kontejnera sistema za PED ili raketa vazduh-vazduh malog dometa.
Operativna upotrebaPrvi ugovor za isporuku 18 aviona potpisan je još 2005. godine ali je produžetak ispitivanja uslovio da se od 2006. do 2009. kada je ovaj ugovor poništen, isporuči samo 5 aviona. Tri primerka predata su 968. instruktorskom ispitnom mešovitom avijacijskom puku, 4. centra za bojevu primenu i obuku letnog sastava u Lipecku a dva su završila u 929. državnom letačkom opitnom centru u Ahtubinsku.
Novi ugovor za isporuku 32 aviona potpisan je oktobra 2008. a realizacija isporuke ovih aviona je završena 2013. Potom je marta 2012. godine naručeno još 92 aviona sa rokom isporuke do 2020. Međutim kako je tempo proizvodnje u fabrici NAPO dostigao 18 aviona godišnje taj ugovor će, kako sada stvari stoje, biti ispunjen do kraja 2018. Pretpostavka je da će pored 129 već naručenih aviona nakon 2018. uslediti dalje narudžbine ruskih VKS i da bi se u inventaru moglo naći oko 200 Su-34.
Stajanka na aerodromu Voronjež-Baltimor gde bazira 47. mešoviti avijacijski puk sa 24 bombardera Su-34.Uvođenje u naoružanje trajalo je više od 7 godina a za to vreme su morale biti ’’preležane dečije bolesti’’. Glavni problemi u eksploataciji bili su radar kao i sistem za upravljanje vatrom. 2010. testirana su unapređenja koja su 2011. usvojena u proizvodnom procesu.
Ovaj paket podrazumevo je novi softver, unapređeni sistem L150, motori AL-31FM1 kao i pomoćni agregat TA-14-130-35, radar je dobio nove modove vazduh-vazduh a blizu krajeva krila avioni su dobili aerodinamičke pregrade.
Zvanično uvođenje u naoružanje dogodilo se februara 2012. ali je puna operativna sposobnost proglašena tek 20. marta 2014. Do danas je VKS isporučeno 79 aviona (bez prototipova i predserije) i to 2006-2009. 5 aviona, 2010. četiri aviona, 2011. 6, 2012. 10, 2013. 14, po 18 u 2014. i 2015. i za sada 4 u ovoj godini.
Prva operativna jedinica prve linije koja je dobila serijske avione bila je 1. avijacijska grupa 7000. vazduhoplovne baze Voronjež-Baltimor koja je 2014. preimenovana u 47. mešoviti avijacijski puk čiji su avioni zbog renoviranja jedno vreme boravili u bazi Buturlinovka.
Su-34 u čuvenom 4. centru za bojevu primenu i obuku letnog sastava, LipeckDo kraja 2013. jedinica je primila 24 aviona kojima su opremljene dve eskadrile. Potom je usledilo opremanje 559. bombarderskog avijacijskog puka na aerodromu Morozovsk čije su tri eskadrile od 2013. do kraja 2015. dobile 36 aviona. Trenutno se u Ahtubinsku, u 929. opitnom centru nalaze 4 aviona a 9 primeraka u Lipecku.
Pre tri dana prva 4 aviona Su-34 stigla su i u 277. bombarderski avijacijski puk u bazi Hurba na Dalekom istoku. Dalje isporuke do i nakon 2018. omogućiće prenaoružavanje i drugih jedinica koje su naoružane taktičkim bombarderima Su-24 kao što su dve eskadrile 2. bombarderskog avijacijskog puka  na aerodromu Šagol i jedne eskadrile 98. mešovitog avijacijskog puka iz baze Mončegorsk.
Za sada Su-34 nije izvožen a već nekoliko meseci govori se o tome da bi prvi inostrani korisnik mogao da bude Alžir koji je tradicionalni kupac ruske vojne tehnike. Početkom januara ove godine nezvanični ruski izvori govorili su o tome da je potpisan ugovor za 12 aviona sa izvoznom oznakom Su-32 ali se posle dva meseca pojavila informacija da će ugovor biti potpisan do kraja godine. Alžir bi ovom nabavkom zamenio svoje taktičke bombardere Su-24 i nadopunio savremenu flotu višenamenskih Su-30.
Na ovogodišnjoj izložbi naoružanja SOFEX-2016. koja je održana u Jordanu ruski zvaničnici su saopštili da postoji nekoliko bliskoistočnih zemalja koje su zainteresovane za Su-32 i da je među njima čak i Jordan. Potencijalni korisnici bi pre svega mogle biti države koje u svom arsenalu imaju, kao i Alžir, starije avione Su-24. U tom u regionu to su Sirija i Iran.
Borbena upotreba pre SirijeProveru u realnim borbenim uslovima Su-34 je prvi put imao još avgusta 2008. godine iznad Gruzije. Dva aviona iz 929. državnog letačkog opitnog centra iz Ahtubinska pružila su podršku avijacijskim jedinicama tako što su izvršili dejstva na neprijateljsku PVO. Posada jednog aviona je raketom H-31P uništila gruzijski osmatrački radar dok je drugi avion zajedno sa bombarderima Su-24M izvršio borbena dejstva u dubini gruzijske teritorije.
Tom prilikom posada je u zaštiti grupe aviona upotrebila sistem za protivelektronska dejstva L175. Navodno je misija bila uspešna i osmatrački i nišanski radari su uspešno ometani te nije došlo do dejstva po avionima. Najopasniji PVO sistem u inventaru gruzijske vojske bio je 9K37 ’’Buk’’ koji je u tom ratu oborio jednog izviđača Tu-22M3R.
Navodno su Suhoji 34 2012. godine upotrebljeni i u tajnoj antiterorističkoj akciji iznad Dagestana i Ingušetije na Severnom Kavkazu. Tada su avioni leteli u svim vremenskim uslovima a uz primenu sistema Platan isprobana su vođena ubojna sredstva. Dejstva su bila uspešna i svi ciljevi, pretežno kampovi za obuku koji su se nalazili u planinama, su uništeni. To je bila prilika da se potvrdi da su avioni spremni za uvođenje u operativnu upotrebu a posade dovoljno obučene.
Budućnost i perspektiveProizvođači elektronske opreme, sistema aviona, motora i naoružanja koje je primenjeno na Su-34 neprestano rade na njihovom unapređenju. U narednih nekoliko godina sigurno će se pojaviti poboljšana modifikovana verzija koja će verovatno imati oznaku Su-34M. Pored toga radi se na tome da Su-34 zameni i izviđače Su-24MR koji se trenutno nalaze u sastavu 5 eskadrila VKS.
Predserijski avion T-10V-7 sa izviđačkim kontejnerom “Sič“ (sova) / Foto: Aleksandar MišinJoš krajem 2014. na Su-34 je započeto testiranje sistema ’’Sič’’ (sova) proizvođača PO Strela smeštenog u kontejner koji se kači na prednji podtrupni nosač. Planiran je razvoj tri verzije kontejnera, prvi sadrži izviđačku elektrooptičku opremu, drugi radar za bočno osmatranje sa sintetičkim otvorom a treći opremu za elektronsko prikupljanje podataka (ELINT). Za testiranja je naručeno 8 kontejnera, dva ELINT, tri sa EO opremom i tri sa radarom.
Na osnovu nekih informacija o tempu razvoja ovih sistema smatra se da oni u jedinice neće stići pre kraja 2017. ili početkom 2018. Moguće je da će ovi kontejneri biti sastavni deo opreme Su-34 ali se pretpostavlja i da će ih poneti novoproizvedeni specijalizovani avioni koji bi mogli da dobiju oznaku Su-34R.
The post Taktički bombarder Su-34, budući oslonac ruske frontovske avijacije appeared first on Tango Six.

Nastavak na TangoSix.rs...