Izvor: KMnovine.com, 15.Nov.2015, 01:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet u boji ratne zastave!
Ono što se juče desilo u Francuskoj, u Siriji traje već pet godina! Pet godina svaki dan!
Isto to se dešava i u Iraku, Izraelu, Iranu, Avganistanu, na celom Bliskom istoku, decenijama unazad. Na stotine ljudi, žena, dece svakodnevno gine, ali ne na futbalskoj utakmici, i ne na koncertu već u svojim domovima u krajnje nehumanim životnim uslovima. Većina njih koji stradaju bar polovinu života proveli su u ratovima, druga polovina u ratu je >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << rođena. U Ratovima koje nisu ni izazvali, ni priželjkivali već koji su im poslati i nametnuti baš upravo od zemalja kao što je Francuska i čiju će tragediju narednih nekoliko dana ceo svet da oplakuje.
Ti ljudi sa Bliskog istoka koji nemaju gde ni da odu na utakmicu, jer su im „demokratski saveznici“ odavno uništili ulice, infrastrukturu, stadione, dvorane, nisu ništa manje vredni od jednog Francuza, Britanca ili Amerikanca. Jadni su samo zato jer im je upravo ta Zapadna Evropa koja je i sama okupirana od Amerike, oduzela sve šanse za budućnost, a koja ih sada kada su tu na pragu „savremenog sveta“ odbacuje.
Isti u očima te Evrope smo i mi Srbi. Jedina razlika između ljudi sa Bliskog istoka i nas je geografski položaj, ali one koji u sebi nemaju čovečanstva, već samo pohlepnost i krv, ne zanima više ni sopstveni narod.
Pre nekoliko dana pao je ruski avion i stradalo je preko dvesta putnika, sem licemernog saučešća našeg premijera nikakvih daljih iskaza žalosti nije bilo. Ispred Ruske ambasade u Beogradu samoinicijativno skupilo se nekoliko stotina ljudi. Oni su iskreno došli da odaju počast svojoj pravoslavnoj braći. Na tom skupu nije bio nijedan državni službenik, nijedna zgrada nije bila obojena u boju ruske zastave, nije bilo minuta ćutanja u skupštini, školama i cela ta tragedija je prećutana.
Ipak, to našem premijeru nije smetalo da u dane žalosti nudi „srpskog“ Fiću kao da je jedini proizvod proistekao iz Srbije, niti da u sred Moskve indirektno proziva Rusiju kao indikator neprijateljskih odnosa srpske javnsti prema EU i NATO, niti je celu Vladu bilo iole sram da pobedu u UNESKU predstavljaju kao svoj diplomatski poduhvat, a takođe ni da se samo nekoliko dana nakon svega žale javnosti kako desetku od Evropske unije nisu dobili samo zbog saradnje i previše prisnih odnosa sa Rusijom. Od Evropske unije, iste one koja je složno glasala za cepanje Srbije.
Danas su Most na Adi i Palata Albanija u bojama francuske zastave, usta premijera i ministara, odnosno svih koji se dočepaju kakvog novinara puna žalosti i saučešća prema francuskom narodu. Goran Vesić i Aleksandar Vučić pozivaju narod da izraze saučešće paljenjem sveća na Kalemegdanu kod spomenika zahvalnosti i još jednom potvrdimo natpis: Volimo Francusku, kao što ona voli nas.
U čemu da budemo zahvalni Francuskoj: Zbog podrške šiptarskim teroristima, zbog cepanja Srbije, zbog bombardovanja 1999. , zbog ismevanja srbskih žrtava, zbog sadašnjeg stanja u kom je izvesno da će Srbija postati sabirni centar i azilanata i džihadista ali bez prava pogovora, zbog poštovanja ljudskih prava, istih onih koje ta Francuska ne poštuje ali nameće?!
Slična situacija bila je i kada su u režiranom napadu od strane francuskih službi pobijeni novinari „Šarli edbo“-a. Knez Mihailova ulice bila je maltene blokirana od strane NVO, boraca za ljudska prava, državnih službenika i sličnih uvlakača. Cela druga Srbija postala je Šarli edbo, žaleći za tim „divnim“ ljudima koji su vrlo slikovito opisivali smrt srpskog naroda za vreme bombardovanja od strane iste te Francuske kao sastavnog dela NATO alijanse ni najmanje ne žaleći ni za jednim jedinim Srbinom.
Zašto Vučić ovako nije pozvao Srbe da odaju počast stradalim Rusima? U padu ruskog aviona poginulo je preko dvesta ljudi, pa i da su samo brojke u pitanju to je duplo više. A Rusiji imamo bezbroj razloga da budemo zahvalni! Nije, jer nije smeo od iste te Francuske nama vrlo neprijateljske zemlje.
I ko su onda pravi teroristi? Oni koji stalno napadaju ili oni koji moraju napadom da se brane?
Danas Srbija ima razloga da žali, ali ne za stradalim Francuzima, već za sopstvenom sudbinom. Budući da je Francuska još sinoć u toku talačke krize odlučila da su napadači muslimani i povezani sa azilantima i tako našla savršeno opravdanje za zatvaranje granica. Istim putim poći će i ostale zemlje zapadne Evrope i Balkana, sve sem Srbije.
Samim tim što od napadača još niko nije bio uhvaćen, niti se znala i boja kože pomenutih, u svet je odjeknula medijska zapadna propaganda kako islamisti slave smrt Francuza i da su već i bez suda i bez dokaza označeni kao krivci. Povernica za ravnopravnost i naš premijer nisu se pobunili na medijske natpise režimskih novinara koji su u ovom slučaju i samo doprineli da se slika azilanata pretvori u nacističku propagandu i poprimi razmere opšte histerije i mržnje prema izbeglicama, razlog za to saopštio nam je već jutros Aleksandar Vulin.
On je kazao kako Srbija nije Francuska, da su azilanti zadovoljni u Srbiji, da mi dajemo sve od sebe da im pomognemo i da se nećemo okrenuti od njih, kao što se odriću od sopstvenog srpskog naroda:
„Nakon napada u nekim zemljama biće podignut stepen bezbednosti prema migrantima, ali to neće biti slučaj sa Srbijom.“
U Srbiji, čak i u slučaju terorističkog napada neće biti zatvaranja granica. I ne treba puno mozgati zašto… Jer jasno je da smo u očima sopstvene Vlade mi srpski narod isti kao i u očima Zapada, samo brojke nepotrebne za žaljenje, nedostojne življenja. Nevidljive tačkice iz ptičje perspektive na koje se nemilosrdno bacaju bombe.
Mediji javljaju da je ceo svet obojen u boje francuske zastave, ipak nije ceo svet. Nisu obojeni narodi svesni zločinačkih poduhvata Francuske prema drugim narodima, ništa manje vrednim od Francuza, Amerikanaca, Britanaca,… Rođenih sa pravom na život koje im nemilosrdno oduzimaju jedan Kušner koji se smeje srpskoj tragediji na Kosmetu, Bler koji je tražio bombardovanje civilnih objekata u Srbiji ili Obama koji se za ubistvo civila izvinjava kao da nije u pitanju ratni zločin već najobičnija greška.
Francuska ne prestaje da gori, u danima žalosti suspendovana su ljudska prava i saosećajnost prema azilantima kojima evo već po drugi put isti ti Francuzi ne daju mira, ni na pragu „savremenog sveta“ oivičenog žicom. Zar je koga i briga? Kada su im u domovini ti Francuzi uskratili osnovna ljudska prava, zašto bi im to isto dozvolili u Francuskoj?
Pitam se samo da li će u sledećem broju Šarli Edbo-a leteti francuske glave, kao ruske pri padu aviona…
Vesna Veizović
Izvor: Vaseljenska :: © 2014 - 2015 :: Molimo za navođenje izvora
Pogledaj vesti o: Sirija
.jpg)
