Izvor: Politika, 01.Jun.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet se sprema za Siriju nakon Asada
Svetske i regionalne sile sklapaju dogovore kako bi sprečile da vlast preuzmu grupe koje im nisu po volji, poput Islamske države i Al Kaide
Više od četiri godine sirijski predsednk Bašar al Asad je odolevao vojnim udarcima umerene opozicije i raznolikih islamističkih grupa, ne gubeći dah ni pod čaurom gotovo neprobojne međunarodne izolacije kroz koju su breše do njega probijali jedino Iran i Rusija. Asadu je došlo vreme da se zabrine, ali i njegove neprijatelje, međusobno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << takođe zavađene, muči to kako da samo za sebe prigrabe plen: zemlju iznurenu i rastrgnutu. Otkako su vojnici regularne sirijske vojske isterani i iz svog poslednjeg uporišta u provinciji Idlib, regionalne i svetske sile se užurbano pripremaju da naoružanim grupama koje im nisu po volji – u prvom redu Islamskoj državi (ID) i Al Kaidi – ne dozvole da preuzmu vlast ako Asad najzad bude pao.
Neposredno pre gubitka Idliba, Asad je ostao i bez grada Palmire, koji je otela ID, probijajući se iz svojih zabrana u severoistočnim pustinjama Sirije ka centralnom delu zemlje, zauzimajući gasna izvorišta bez kojih nema ni dovoljno električne energije za poslednja područja koja Asad još drži. Među njima su ključni Homs, do kojeg je put iz Palmire otvoren, i prestonica Damask, u čijim se predgrađima borbe već dugo vode. Demoralisani ostaci sirijske vojske odmah su podigli letelice da bombarduju Palmiru, Alepo i druge krajeve u kojima su u defanzivi, ne pazeći previše na civilne žrtve. Hezbolah, libanska milicija koja ratuje uz Asada, najavio je da će se u borbe upustiti još dublje, i van područja između Damaska i granice s Libanom, svoje zaleđine na čije je očuvanje dosad bila skoncentrisana. Ali, nemoguće je sakriti u kakvom se tesnacu našao nekadašnji neprikosnoveni gospodar Sirije, sada sabijen na zapad zemlje, na trećinu njene teritorije.
Najizglednijim pretendentom na položaj novog vladara Sirije možda se čini ID, ali procena da ona sada kontroliše polovinu zemlje nije sasvim izvesna. Širenje „kalifata“ je u svakom slučaju bilo dovoljno da natera britanskog premijera Dejvida Kamerona i ruskog predsednika Vladimira Putina da u telefonskom razgovoru, kako je preneo „Dejli telegraf“, signaliziraju da bi mogli na stranu gurnuti neslaganje zbog podrške Kremlja Asadu i pokušati da osmisle zajedničku strategiju za potiskivanje ID iz Sirije.
Drugi pokušaj zbližavanja stavova oko Sirije teče između Amerike i Turske i odnosi se na ID ništa više nego na preostale pobunjeničke grupe. Vašington i Ankara su se najzad sporazumeli da 15.000 Sirijaca, koje su Amerikanci obučavali u Turskoj, pošalju natrag u njihovu zemlju kako bi se borili protiv ID. To nije učinjeno ranije jer je su se SAD protivile želji Turske da se te jedinice upotrebe i za ratovanje sa Asadom, kojem i Amerika želi da vidi leđa ali ne pre nego što se postara da njegovo mesto ne zauzme neko još gori. Neslaganje sa Turskom je nastalo i oko pitanja da li će istrenirani pobunjenici dobiti i podršku iz vazduha. Rascep dve sile koji bi se dugoročno mogao pokazati ipak najdalekosežnijim izbio je oko toga koje ustaničke grupe iz Sirije uopšte uzeti pod svoje okrilje.
Unutar pobunjeničke koalicije koja je osvojila Idlib nalazi se i Al Nusra front, „podružnica“ Al Kaide. Koaliciju, po svemu sudeći, potpomažu Turska i Saudijska Arabija. Ta dva rivala u borbi za premoć nad sunitskim muslimanima sve bolje sarađuju u poslednje vreme, ujedinjeni brigom zbog nadiranja ID i širenja uticaja zajedničkog neprijatelja Irana, bez kojeg ni Asad ne bi do danas opstao. U Beloj kući i Pentagonu se, međutim, pribojavaju zbog toga što je Turcima i Saudijcima toliko stalo do toga da obore Asada i oslabe Iran da su u ime tog cilja voljni da podrže i Al Nusru, uprkos tome što ona odbija da preseče svoje veze sa Al Kaidom.
Slučajno ili ne, upravo sada kad Vašington sa Ankarom usaglašava zajednički pristup Siriji, Al Nusra pokušava da ubedi Zapad da nije previše opasna, barem ne koliko ID. Al Nusra je, kako je njen vođa Abu Muhamed al Golani izjavio za „Al Džaziru“, primila „jasna uputstva“ da, „sem ako ne bude isprovocirana“, ne koristi Siriju kao odskočnu dasku za napade na Evropu i Sjedinjene Države. „Možda Al Kaida to radi, ali ne ovde u Siriji“, uverava Golani, tvrdeći i da ne postoji grupa Horasan, čiji su pripadnici u Siriji poznati i pod imenom „stranci na konjima“ a za koje se sumnja da odgovaraju direktno Ajmanu al Zavahiriju, nasledniku Osame bin Ladena, i da su takođe pomagali u osvajanju Idliba ali da im pravo zaduženje nisu mete u Siriji, nego priprema terorističkih napada na Zapadu.
Golani je poslao još jednu pomirljivu poruku: da njegova radikalno sunitska grupa neće preduzimati odmazde nad alavitskom verskom zajednicom u Siriji, iz koje potiče Asad. Time je želeo da naglasi različitost Al Nusre i u odnosu na ID, koja nesunitske muslimane cilja još više nego zapadnjake i njihove države.
.jpg)
