Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Avg.2015, 14:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Solidarnost olovnih nogu

Najnovije ankete u Hrvatskoj pokazuju da skoro polovina ispitanih građana ne želi da pomogne izbeglicama iz Sirije i ostalih zemalja Bliskog istoka zahvaćenih ratom. Preostala polovica deli se na one koji bi pomogli i na one koji o ljudima "pred vratima Evrope" uopšte ne razmišljaju.

Ovi poražavajući rezultati zgranuli su i poslovično indolentan državni vrh zemlje, pa je socijaldemokratski premijer Zoran Milanović >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << naciji poručio da nije lepo da se u ovakvim ljudskim katastrofama ponaša kao "sitni žicar". Šta bi to trebalo da znači veoma brzo je objasnio hrvatski sociolog i nekadašnji savetnik pokojnog predsednika Franje Tuđmana, dr. Slaven Letica. U situaciji kad u susednu Srbiju u jednoj noći uđe sedam hiljada bolesnih, gladnih i žednih muškaraca, žena i dece, dr. Letica kaže da na to ne treba da se gleda tako emotivno.

Važnija je pragmatična strana hrvatske političke situacije. Izbeglice bi ovde mogle da budu korisne u predizborne svrhe, jer bi, reći će dr. Slaven Letica, pokazale tačnu definiciju levih i desnih snaga na ideološkoj sceni Hrvatske. U takvoj atmosferi ne čudi kad ministar unutrašnjih poslova socijaldemokratske vlade Ranko Ostojić kaže da je iza sukoba u Makedoniji i novih izbegličkih talasa prema Srbija "hrvatska granica uspješno branjena....". Ne tako davno, čitava liberalna scena Hrvatske digla se na noge protiv mađarskog podizanja zida koji bi ovu državu trebao da odbrani od drugih ljudi.

Danas se sve češće ističe primer Slovačke koja je pristala da primi deo izbeglica, ali samo ako su hrišćanske veroispovesti. Kao članica Evropske unije Hrvatska je obavezna da primi 550 izbeglica, ali se s političke levice, a pogotovo desnice i centra,ustrajno ponavlja da za to nema dovoljno mesta, para, da je loše za turističku sezonu, da to iritira domaće ljude, da je reč o teroristima koji će pobiti svakog pobožnog rimokatolika u zemlji itd. Čak se i kafanski istoričari u takvim okolnostima odmah sete stare krilatice pokojnog predsednika Tuđmana da je upravo Hrvatska odbranila današnju Evropu od Turaka, pa će, bude li trebalo, trajno ostati na "braniku europskih vrijednosti protustavljenih istočnome mrakobjesju".

Devedesete godine pokazale su da je "Istok" u domaćem poneblju pomičan pojam. Tada nije imao veze sa civilizacijama koje se smatraju kolevkama čovečanstva, sa Palmirom u Siriji, sa ISIS-om, sa sunitima i siitima, nego sa Beogradom i Srbijom. Danas se svi mediji dive i javno hvale Beograđanku koja je primila u kuću majku s dvoje dece i sklonila ju s ulice. Njen primer sledile su i neke porodice iz Zagreba. No, to je kap u moru nedostajuće dobrote i saosećanja, pa su takvi primeri ovde uvek ilustrovani podacima da je stopa nezaposlenih mladih Hrvata veća od 50 odsto. I kome onda trebaju ti lekari, inžinjeri, profesori i studenti iz Sirije?

Za njih je, u najgorem slučaju, obezbeđeno zloglasno prihvatilište za azilante u Kutini koje nipošto ne odgovara takvim situacijama niti životnim sudbinama. Mnogi su politički komentatori izgubili nerve i u šoku nazvali svoje sunarodnike "sitnim i glupim licemjerima".

Ove su teške reći pokrepili komentarima koji su samo siroviji oblik sofisticirane ksenofobije koja dolazi iz visokih političkih i intelektualnih krugova. "Nije nam dosta onih iz susjedstva devedesetih, nego nam trebaju sad i ovi Sirije i Afrike, a već smo manjina u vlastitoj zemlji!" Ili, "Hrvatskoj treba jedan Hitler od formata da ih sve šutne kući ili u konc-logore!" Ili "Svi oni znaju engleski i nose bombe s planom islamizacije Hrvatske, a mi čistimo njihove fekalije po hrvatskim cestama!" "Ne dajte im ništa, samo pendrek ili metak!". I tako je najzad, iza svih ovih "hejterskih" ispada, sociološka struka opet morala da uzme stvar u svoje ruke podsećajući, primera radi, na nekoliko godina staru izjavu zagrebačkog sociologa dr. Ozrena Žuneca koji je, na primeru posledica "Oluje" objašnjavao da je bombardovanje izbegličkih kolona sasvim normalna stvar, jer "svi to rade".

Neki ne rade. Neki su na vreme isprali jezik finim francuskim sapunom i uvukli očnjake. Oni će danas podsetiti da bi, kao deo Evropske unije, Hrvatska sa svojim pseudo "elitama" trebala da se zamisli nad evropskom pohvalom Srbiji prilikom prihvatanja izbeglica. Ako već ne omogu da se sete tih slavnih devedesetih kad je u izveštaju tadašnje Vlade Republike Hrvatske iz 1998. godine pisalo da je već 1991. godine 700 hiljada ljudi u Hrvatskoj ostalo bez svojih domova, njih 550 hiljada dobilo je status prognanika i zbrinula ih je vlada u Zagrebu, ali je čak 150 hiljada primljeno, školovano i zaposleno u susednim zemljama od Njemačke do Slovenije.

Hrvatska ne treba da brine zbog izbegličkog talasa nesrećnika koje domaći "hejteri" ne smatraju ljudskim bićima ("Ne smiju se turbandžije pomiješati s nama, jer to nisu ljudska bića..."!), nego zbog činjenice da će ju s takvim "europskim vrijednostima" zaobilaziti svi koji to mogu.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...