Izvor: Politika, 25.Sep.2014, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirijska naftna polja zasuta bombama
Ekstremisti svakog dana prikupe tri miliona dolara sa postrojenja koja su sada meta američkih vazdušnih udara
U trećoj noći bombardovanja Sirije američka vojska je uglavnom gađala tamošnja naftna polja da bi džihadistima zavrnula slavinu iz koje im dnevno kaplje tri miliona dolara.
Pentagon je potvrdio da su američki vojni avioni i dronovi napali naftna postrojenja u okolini grada Majadina na istoku Sirije gde je, prema izveštajima agencija, usmrćeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 19 ljudi uključujući petoro civila. U odvojenoj akciji zapadno od Alepa ubijen je Mušin el Fadli, jedan od lidera Korasana, dosad nepoznate grupe koja se od početka intervencije u Siriji predstavlja kao možda i najopasnija po zapadne građane i teritoriju.
U napadima su učestvovali i bombarderi Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata koji, sa Jordanom, Bahreinom i Katarom, čine arapski deo koalicije voljnih za rat protiv Islamske države Iraka i Levanta (Idil je poznat i pod imenima Islamska država Iraka i Sirije i Islamska država). Američki mediji javljaju da je u poslednjim udarima na delove Sirije pod kontrolom Idila gađano 12 naftnih polja. SAD i Francuska istovremeno bombarduju položaje ovih boraca u Iraku gde za to imaju dozvolu vlade u Bagdadu. Predsednik Bašar el Asad nije zvanično odobrio ulazak Amerikanaca u Siriju, ali je njegova vlada saopštila da je obaveštena o intervenciji i da akcija zasad teče u dobrom smeru, što znači da SAD ne ciljaju zvaničnu sirijsku vojsku koja se takođe bori protiv Idila.
Militantna sunitska organizacija zauzela je tokom trogodišnjeg sirijskog građanskog rata većinu najznačajnijih naftnih polja. U Iraku, gde takođe drži pozamašan deo zemlje, preuzela je nekoliko izvora crnog zlata. Upravo odatle izvlači finansije za borce kojih sada ima više od 30.000 i koji su zavladali u sunitskim delovima Iraka. Veruje se da Idil kontroliše 11 naftnih polja u Iraku i Siriji i da odatle crpi tri miliona dolara dnevno. Osim toga, zaradio je milione dolara od evropskih vlada koje su plaćale otkup za svoje otete građane, dok je u centralnoj banci u Mosulu pokupio 300 miliona dolara, javlja Si-En-En pozivajući se na američke vojne izvore. Sunitski ekstremisti dostavljaju energente lokalnim preprodavcima koji ih dalje šalju u irački Kurdistan i dalje u Tursku, Iran i Jordan gde se prodaju na sivom tržištu. Kako je javio Bi-Bi-Si, iako zvanični Damask ratuje protiv Idila, sirijska vlada takođe kupuje naftu sa polja pod kontrolom pobunjenika. Ova nafta je znatno jeftinija – islamisti je prodaju po ceni od 25 do 50 dolara za barel, dok se regularna nafta prodaje za više od 100 dolara po barelu.
Idil koristi stare rute i naftovode koji su postojali još za vreme Sadama Huseina, ali su usavršili biznis. Šverceri su preko iračkog Kurdistana 2011. preprodali 35.260 tona nafte, dok je Idil ove godine izvezao 50.000 tona.
Sirijski Kurdi saopštili su juče da su zaustavili napredovanja sunita ka gradu Kobani, na granici između Sirije i Iraka. Oko 100.000 građana je odatle prebeglo u Tursku. Istovremeno je stigla vest da je u borbama oko tog grada nastradao i Ramo Pazara, državljanin BiH, za koga se tvrdi da je bio komandant borcima pristiglim sa Balkana.
U međuvremenu, SAD i dalje traže saveznike za udare po islamistima, a posao im donekle olakšavaju snimci na kojima pripadnici Idila javno vešaju, zatvaraju radnje sa „provokativnom” garderobom i nameću strogi šerijatski zakon. Nakon što su u Siriji odrubili glave dvojici američkih novinara i jednom britanskom humanitarcu, još jednom su se „istakli” tako što su u Mosulu ubili Samiru Salih el Nuaimi. Ona je, prema podacima UN, bila borac za ljudska prava i javno je kritikovala Idil. Militanti su je oteli i pogubili kao „otpadnika”.
Dejvid Kameron nedeljama je tvrdio da London neće ulaziti u akciju, ali čim je prošla opasnost škotskog referenduma, odmah je najavio moguće angažovanje. On je sazvao sednicu parlamenta upravo sa namerom da od poslanika zatraži odobrenje za udare u Iraku i Siriji. Vestminster mu je prošle godine rekao „ne” kada je tražio zeleno svetlo za pridruživanje Amerikancima u napadu na Asada, od čega je kasnije odustao i sam Vašington. Deo javnosti izrazito je protiv vraćanja u Irak zbog uloge svoje zemlje u Bušovom svrgavanju Sadama Huseina i okupaciji Iraka.
Sa druge strane, francuski ministar odbrane Žan Iv le Drijen izjavio je da će se Pariz možda priključiti bombardovanju u Siriji, što ranije nije želeo iz straha da se to ne protumači kao pomaganje starom neprijatelju Zapada – Asadu.
Holanđani su saopštili da u Irak šalju šest vojnih aviona i 250 vojnika, dok Belgija takođe razmatra slanje bombardera.
J. Stevanović
objavljeno: 26.09.2014.
Pogledaj vesti o: Sirija
