Izvor: Politika, 10.Sep.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirijska kriza na novom koloseku
Rezoluciju UN o kontroli sirijskog hemijskog oružja formuliše Francuska, a Kongres SAD verovatno odlaže izjašnjavanje o napadu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Ono što je ujutru izgledalo kao gaf, do večeri je postala zvanična američka politika, a brz sled događaja, kojim je sirijska kriza sa ratnog izmeštena na diplomatski kolosek, nastavljen je: Damask je potvrdio da prihvata ruski predlog da svoje oružje stavi pod međunarodni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadzor, a rezoluciju o tome za Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pripremiće Francuska.
U Vašingtonu, tim predsednika Baraka Obame juče je bio preokupiran menjanjem teksta za njegovo obraćanje naciji u sinoćnjem udarnom televizijskom terminu (oko tri ujutru po evropskom vremenu). Američki predsednik, koji je u ponedeljak dao odvojene intervjue za čak šest TV mreža, uslovno je prihvatio predlog za diplomatsko rešenje čije je autorstvo ostalo sporno: da li je sve poteklo od „retoričkog argumenta” državnog sekretara Džona Kerija u Londonu, osmislio ga Lavrov, ili je sve pre toga dogovoreno sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na marginama samita G-20. Juče je u Moskvi Putinov portparol Dmitrij Peskov potvrdio da su tokom samita dva lidera razgovarala o stavljanju sirijskog hemijskog oružja pod kontrolu, ali nije želeo da kaže ko je pokrenuo ovu temu.
Bez obzira na to ko je autor ideje, Obama je konstatovao da je ono što je predloženo „moguće, ako je realno”. To znači da bombardovanje „ostaje na stolu” jer su, iz Obamine vizure, američki pritisak i pretnje doveli do toga da se traži diplomatsko rešenje, ali se odlaže na neodređeno vreme, sa izgledima da bude skinuto sa dnevnog reda. Da, dakle, Sirija bude pošteđena od američkog kažnjavanja ako dozvoli da međunarodni posmatrači preuzmu nadzor nad njenim hemijskim arsenalom, kao prvom koraku ka njegovom uništenju.
Iz situacije koja je u ponedeljak ujutru izgledala sasvim beznadežna za sve aktere, u roku od nekoliko sati svima je otvoren izlaz koji je na prvi pogled politički i diplomatski elegantan, ali na drugi je očigledno da je na njemu puno potencijalnih nagaznih mina.
Jedno od pitanja na koje zasad nema odgovora jeste kako, pod uslovom da Rusija i Sirija zaista žele da ovaj plan sprovedu, međunarodni inspektori mogu da u ratnim uslovima prvo evidentiraju, a zatim da uspostave kontrolu nad, kako se procenjuje, velikim zalihama (na stotine tona) bojnih otrova sada sakrivenim u specijalnim magacinima širom Sirije, čije postojanje režim do juče nije ni priznavao.
To bi bio težak poduhvat i u miru, a u okolnostima građanskog rata sasvim se uklapa u definiciju „nemoguće misije”. Sirija bi, prvo, morala da obelodani gde se to oružje nalazi i garantuje da ga nema nigde drugde, a Vašington bi onda to morao da proveri i prihvati.
Sledeći potez bi bilo stvaranje mnogobrojnog tima međunarodnih inspektora koji će nadzor nad ovim skladištima vršiti 24 sata dnevno, uz obezbeđivanja adekvatnih uslova za njihov smeštaj, bezbednost i pouzdane komunikacije. Ovdašnji analitičari tim povodom podsećaju da je Americi posle okupacije Iraka trebalo godinu dana, uz trošak od stotine miliona dolara, da verifikuje da tamo nema oružja za masovno uništenje, iako su mogli da zavire svugde i imali na raspolaganju sve iračke arhive.
Sve ovo je zasad u drugom planu, uz očiglednu želju da se održi zamah diplomatske šanse koja se neočekivano (ili planirano) ukazala. Naglo spuštanje tenzija promenilo je i dinamiku odnosa Obame i Kongresa: izjašnjavanje na Kapitol hilu o rezoluciji, koja bi predsednika ovlastila da započne udare na Siriju, nije više tako hitno kao što je bilo pre dva dana, pa je Heri Rid, lider demokratske većine u Senatu izjavio da će debata u ovom domu biti odložena za sledeću nedelju. U međuvremenu je šef Obaminog kabineta rekao kongresmenima da je po pitanju Sirije sada prioritet na diplomatiji a ne na vojnoj akciji.
Obami je međutim neophodno da zadrži pretnju vojnom intervencijom, jer bi u suprotnom cela inicijativa mogla da se svede na taktiku odlaganja. A opet, predsednik svakako želi da izbegne politički neprijatan poraz u Kongresu, koji je uoči najnovijeg zaokreta izgledao veoma verovatan.
Kad se podvuče crta, ispada da je Obami u pomoć priskočio Putin, što nameće pitanje njegovog interesa. Da se pokaže u ulozi globalnog lidera i Rusiji vrati imidž globalne sile, što nije bez uticaja ni na njegov položaj na domaćoj sceni? Da poštedi razaranja svog bliskoistočnog klijenta, ili da izbegne situaciju u kojoj bi nemoćno posmatrao razaranje sirijskih vojnih potencijala? Ili je ceo plan samo jedan veliki blef u geopolitičkom pokeru?
Privremeno je na stranu gurnuto i pitanje ishoda sirijskog građanskog rata, ali će se brzo vratiti u središte pažnje. Ako se odrekne hemijskog oružja (koje mu je služilo kao protivteža zvanično nepriznatom izraelskom atomskom oružju), da li to znači da sirijski režim sa Bašarom el Asadom na čelu ostaje, ili je deo plana i oživljavanje već zaboravljene američko-ruske inicijative za mirovnu konferenciju u Ženevi, što sve dospeva na dnevni red već sledećih dana.
--------------------------------------------------------
Mišel Obama protiv vojne intervencije
Vašington – Američki predsednik Barak Obama priznao je u nizu intervjua da je njegova supruga Mišel Obama protiv plana o vojnoj intervenciji u Siriji za koji se on zalaže ukoliko diplomatska sredstva ne urode plodom, javljaju američki mediji. „Znate, ako pričate sa članovima moje sopstvene porodice, ili sa Mišel, oni su vrlo skeptični i nepoverljivi prema bilo kakvoj akciji”, rekao je Obama za televiziju Pi-Bi-Es.
Milan Mišić
objavljeno: 11.09.2013.
Pogledaj vesti o: Vašington
