Izvor: BKTV News, 28.Avg.2018, 16:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirija – sledi bitka svih bitaka? (KOLUMNA)
Situacija u Siriji ponovo je dovedena do ivice eksplozije, koja preti da zapali ne samo Bliski istok već i da ponovo dovede velike sile na ivicu direktne konfrontacije.
Posle uspešnog oslobađanja "džepova" otpora džihadističkih snaga u sirijskoj pustinji, na granici sa Golanskom visoravni i na granici sa Jordanom, snage sirijske armije spremaju se za veliku ofanzivu i možda najveću bitku koja bi u suštini rešila građanski rat u Siriji.
Elitne snage sirijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << predsednika Bašara El Asada grupišu se na pravcu provincije Idlib, gde je stacioniran najveći deo preostalih džihadističkih snaga na prostoru Sirije, u većini pripadnici nekadašnjeg Nusra fronta sadašnjeg Hajat Tahrir Al Šama. Interesantno je da su u provinciju Idlib prebacivani svi pobunjenici sa teritorija koje su predane snagama sirijskog režima, tako da je sada tamo više desetina hiljada dobro naoružanih boraca, koji se takođe intenzivno spremaju da napadnu linije odbrane sirijske vojske. Stvar dodatno komplikuje činjenica da su turske snage osvojile deo provincije Idlib duž granice sa Turskom, u sukobima sa kurdskim snagama.
FOTO: Tanjug/AP/Sergei Grits
Sa druge strane, velike sile dodatno "podižu ulog". Naime, SAD, Velika Britanija i Francuska upozorile su da će odlučno napasti položaje sirijske vojske ukoliko se dogodi neki novi hemijski napad od strane vlasti u Damasku. Rusija, pak, upozorava da ima podatke da džihadisti pripremaju još jedan inscenirani hemijski napad, kako bi izazvali intervenciju zapadnih sila, što bi njima omogućilo da pokrenu ofanzivu protiv vladinih snaga. Amerika je poslala svoje brodove i podmornice naoružane krstarećim raketama u Mediteran, koje su korišćene i u prethodnim napadima SAD-a na pozicije sirijske vojske. Sa druge strane, i Rusija je poslala kroz Bosfor svoje brodove naoružane krstarećim raketama.
Pojedini analitičari ističu da je američkom predsedniku Trampu sada preko potreban jedan ratni sukob na međunarodnom planu, kako bi bacio u drugi plan sopstvene skandale i unutrašnjepolitičke probleme koje ima, i koji mu čak prete opozivom. Nasuprot tome, stiče se utisak da Rusija ovoga puta neće tek tako dozvoliti da se uruši povoljna vojna pozicija sirijske vojske, još jednim insceniranim hemijskim napadom, koji bi izazvao masivni vojni udar na položaje režimskih snaga. Jer sada je i laicima jasno da bi nekakav hemijski napad sirijske vojske u ovoj situaciji bio "pucanj u nogu". Skoro je neverovatno da bi vlasti u Damasku sada bile dovoljno naivne ili nerazumne da preduzmu takav korak, posebno u situaciji kada im tako dobro ide na frontu. Međutim, ovakav razvoj situacije, ili veštačko izazivanje incidenta, moglo bi ponovo velike sile Rusiju i SAD da dovede na ivicu direktne vojne konfrontacije na terenu u Siriji. U prethodnim slučajevima i Moskva i Vašington su dobro pazili da ne pređu "crvenu liniju" i krenu da pucaju jedni na druge. Svojim postupcima velike sile, medjutim, sve više "podižu ulog" u sirijskom sukobu, a samim tim i rizik direktnog sukoba, a sve zbog zaštite svojih "pulena" na sirijskom ratištu (u suštini svojih interesa).
Turski gambit (KOLUMNA)
Tenzije su dodatno podgrejane i iznenadnom posetom iranskog ministra odbrane Damasku, što je još jedan znak snažne vojne podrške Teherana vlastima u Siriji. Takođe, Iran je preuzeo kontrolu nad moreuzom Ormuz, koji je ključni vodeni put za trasnport nafte iz Persijskog zaliva. To je ozbiljno naljutilo Ameriku, a Iran preti da bi mogao zbog novih američkih sankcija da zatvori taj ključni "naftni put" iz ovog strateškog regiona. Bitka za Idlib je izvesno, sledeći korak sirijske vojske. Oslobađanjem provincije Idlib vlasti u Damasku bi iz igre izbacile još jednog veoma bitnog igrača u sirijskog sukobu – nekadašnji Nusra front i njemu bliske džihadističke formacije. Onda bi naspram sirijske vojske ostale samo pobunjeničke snage koje podržavaju SAD, a koje predvode Kurdi, a koje kontrolišu značajan deo teritorije severno od Eufrata, koja je bogata naftom. Tu su još uvek i razbijene snage Islamske države koje drže pojedine manje delove teritorije, uglavnom u sirijskoj pustinji. Sa druge strane, SAD kontroliše deo teritorije na jugu Sirije, oko grada An Tanfa i američke vojne baze u tom gradu. Kao i turska vojska koja kontroliše deo Sirije uz granicu sa Turskom, prema teritoriji koju kontrolišu Kurdi.
Bitka za Idlib bi mogla da bude i najveća bitka u sedmogodišnjem sirijskog sukobu, jer se sa druge strane nalazi respektabilna vojna sila pobunjeničkih formacija, i po broju i po naoružanju. Vlastima u Damasku, ali i njihovim saveznicima – Rusiji i Iranu je jasno da pobeda u ovoj bici može da prelomi sukob u Siriji i da najzad otvori prostor za ozbiljne razgovore velikih sila o budućoj sudbini ove bliskoistočne zemlje iscrpljene sedmogodišnjim ratom. Ali uz mnogo snažniju poziciju Bašara El Asada i vlasti u Damasku. Pitanje je da li je svim akterima krize takav rasplet po volji?
