Izvor: Politika, 06.Sep.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirija nije Srbija
Bivši portparol Stejt departmenta smatra da pokriće za intervenciju protiv Bašara el Asada Bela kuća ne bi trebalo da traži u presedanu sa Kosovom
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Dok je kod kuće savladao tek jednu, i to preliminarnu, prepreku u traženju pokrića za intervenciju u Siriji – Spoljnopolitički komitet Senata je sa 10:7 izglasao svoju verziju rezoluciju podrške – Barak Obama je od juče na tihoj vatri među kolegama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz G-20 u Sankt Petersburgu, gde svoju bliskoistočnu politiku (ali i špijuniranje saveznika) treba da objasni skeptičnim učesnicima samita.
Pre toga, u Stokholmu, izneo je novu tezu: da takozvanu crvenu liniju nije postavio on nego svet, jer je upotreba biološkog (hemijskog) oružja, odnosno bojnih otrova, zabranjena globalnim međunarodnim sporazumima.
U domaćim debatama, pažnju je privukao tekst jednog gostujućeg kolumniste „Njujork tajmsa” objavljen u njegovom globalnom izdanju („Internešenel herald tribjun”). Oglasio se Džejms Rubin, koga pamtimo kao portparola Stejt departmenta iz 1999, uoči i posle američkog (NATO) bombardovanja Srbije (i kao desnu ruku Madlen Olbrajt). Zvanično, on je u administraciji Bila Klintona bio pomoćnih državnog sekretara zadužen za odnose s javnošću, odnosno da domaću i svetsku javnost ubeđuje u ispravnost američkih spoljnopolitičkih poteza.
Naslov njegovog teksta je „Sirija nije Kosovo”, a glavna poruka je da Bela kuća, sa stanovišta prava i politike, pokriće za intervenciju protiv Bašara el Asada ne bi trebalo da traži u presedanu sa Srbijom.
Tačno je, piše Rubin, da su, kao i danas, Rusija i Kina i onda bile protiv rezolucije Saveta bezbednosti koja bi legalizovala upotrebu sile protiv suverene zemlje, ali tu prestaju sve sličnosti.
On iznosi da je njegova tadašnja šefica, državna sekretarka Madlen Olbrajt pre početka NATO akcije vodila intenzivne razgovore sa ruskim kolegom Igorom Ivanovom, u kojima je on „primio k znanju neophodnost da se upotrebi sila kako bi se srpski moćnik Slobodan Milošević ubedio da zaustavi pokolj kosovskih Albanaca i pristao na diplomatsko rešenje konflikta (Ivanov se nadao da će pretnja silom biti dovoljna da Milošević popusti)”.
„Kad srpski vođa to nije učinio i kad je bombardovanje počelo, Rusija je javno bila protiv NATO rata, ali je kasnije blisko sarađivala sa SAD da se Milošević ubedi da kapitulira”, tvrdi Rubin.
Bivši američki diplomata, danas novinar (trenutno je gostujući naučnik na Američkom institutu pri Oksford univerzitetu u Londonu), zatim ukazuje da se Moskva danas žestoko protivi američkom bombardovanju Sirije, ne priznaje da je njen režim upotrebio hemijsko oružje i navodno Damask snabdeva ključnim obaveštajnim podacima o američkim pripremama za udar.
„Za razliku od Obame, koji je u poslednje dve godine tvrdio da sirijski građanski rat ne ugrožava vitalne američke interese, predsednik Bil Klinton je u slučaju Kosova već na samom početku objasnio da je američki interes obezbeđivanje stabilnosti u Evropi i sprečavanje genocidnih napada protiv stotina hiljada nevinih kosovskih Albanaca”, piše Rubin, ali ne pominje da je 2001. jedan sud UN presudio da na Kosovu nije bilo genocida.
SAD su tada obezbedile i diplomatsku podršku gotovo svih evropskih zemalja i većine sveta, a zatim, zajedno sa predstavnicima Evrope i Rusije pripremile sporazum koji su Albanci potpisali, a Milošević odbio. Bombardovanje je počelo tek posle toga, a Miloševićev režim je popustio posle 78 dana.
Kao dokaz da je američka strategija bila legitimna, Rubin navodi činjenicu da su Srbi i Kosovari danas na putu pomirenja i nedavno potpisali sporazum da reše preostale političke i pravne sporove.
Takav ishod u Siriji je pod sumnjom. SAD i Evropa su suprotstavljeni Moskvi, Savet bezbednosti je blokiran, NATO je po strani, a Arapska liga nedelotvorna. Nema strategije za okončanje sukoba i stabilizaciju Sirije. Po Rubinu, Kosovo nije presedan ni sa stanovišta međunarodnog prava.
„Mi smo tada pripremili izjavu u kojoj smo naveli mnogobrojna kršenja međunarodnih rezolucija od strane Srbije, ekstremne rizike za civile i rizik šireg rata i na osnovu toga izneli stav da smo uvereni kako postoje suštinske i legitimne osnove za međunarodnu akciju”, navodi Rubin i, međutim, priznaje da su to bili slabi argumenti sa stanovišta međunarodnog prava, ali jaki u međunarodnoj javnom mnjenju. „Presuda istorije za Kosovo je da je sve bilo legitimno, ali ne i striktno legalno.”
Da bi obezbedila podršku Kongresa, Obaminoj vladi bi bilo mudrije da ne naglašava analogiju sa Kosovom, zaključuje Rubin. „Obama bi morao da se drži pitanja oružja za masovno uništenje, uprkos neizbežnom podsećanju na Irak.”
M. Mišić
objavljeno: 06.09.2013.
Pogledaj vesti o: Barak Obama, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
