Izvor: Vostok.rs, 14.Apr.2018, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RT: Od Srebrenice do Sirije: Kako su SAD zamenile UN kao „svetski policajac“
Izvor: Vostok / RT
Nakon što je predsednik SAD Donald Tramp potvrdio da "rakete dolaze", SAD, Velika Britanija i Francuska pokrenule su vazdušne napade na Siriju. Nije bilo međunarodne istrage o navodnom hemijskom napadu, niti dozvole od strane UN-a. Kako je došlo do ovoga?
SAD vole da se predstavljaju kao najvažniji čuvari "međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima", okrivljujući Rusiju i Kinu zbog omalovažavanja ovih pravila ili pokušaja da ih promene. Ipak, u praksi je da Vašington i njegovi saveznici gaze pravila skoro svake prilike. Napadi na Siriju u petak su samo jedan primer.
Ranije ove nedelje, američki izaslanik u UN-u Niki Hejlej je saopštila u Savetu bezbednosti da Vašington namerava da deluje u Siriji "sa ili bez" odobrenja UN-a. Ruski izslanik Vasilij Nebenzja je odgovorio podsećanjem da su se UN previše često koristile kao smokovin list za zapadni vojni avanturizam. Posebno je naglasio primer Libije iz 2011. godine, kada je NATO Rezoluciju 1973, koja je odobrila "zonu zabrane letenja", iskoristio kao dozvolu za promenu režima.
Džordž V. Buš je potpuno uništio UN 2003. godine, kada je napao Irak nakon što je u osnovi rekao Savetu bezbednosti da je to učinio bez obzira na sve. Pre toga, Bil Klinton je 1999. godine pokrenuo NATO-ov 78-dnevni rat protiv Jugoslavije, takođe bez saglasnosti UN-a.
Takvo ponašanje bi se činilo nezamislivo 1991. godine, kada su Sjedinjene Države osigurale da imaju potpunu podršku UN-a za izbacivanje iračkih snaga iz Kuvajta. Šta se desilo u tih osam godina intervencije? Za odgovor na to, moramo ponovo da se vratimo na bosanski rat.
Početkom 1992. godine, politički aranžman između Srba, Hrvata i muslimana se raspao pošto su Nemačka i SAD podržale frakcije koje traže nezavisnost. Otvoreni sukobi su izbili u martu ili aprilu (u zavisnosti od toga koga pitate) po etničkim i verskim linijama. Odnos sa javnošću na zapadu uznemirile su optužbe o "genocidu" i "etničkom čišćenju" kako bi se pojačala priča o ratu. Novoizabrani američki predsednik Bil Klinton verovao je da je kombinacija vazdušnih napada i pošiljki oružja muslimanima rešenje.
Tokom naredne tri godine, NATO je postepeno preuzeo vodeću ulogu u bivšoj Jugoslaviji od UN-a kroz niz koraka, opravdavajući je za svaku vrstu humanitarnih razloga. Mnoge od detalja o ovoj užasnoj uzurpaciji opisao je Filip Korvin, Amerikanac koji je bio politički oficir UN-a u Bosni 1995. godine, a što je zabeležio u svojim memoarima "Dubiozan mandat".
Međutim, proces je počeo ranije. Savet bezbjednosti UN-a je 16. aprila 1993. godine usvojio Rezoluciju 819 kojom je grad Srebrenica u istočnoj Bosni uspostavljen kao "sigurno područje bez ikakvih oružanih napada ili bilo kog drugog neprijateljskog dejstva". Koncept "sigurnih područja" je proširen 6. maja 1993. godine kroz Rezoluciju 824 dodajući gradove Sarajevo, Tuzlu, Goražde i Bihać, kao i mesto Žepa. Sva ova mesta su držali muslimani.
Pored otvorenih teških pitanja sa stranama u ratu, UN je imao još jedan problem - njegova misija u Bosni (UNPROFOR) nije ni na koji način bila sposobna da zapravo patrolira ili obezbedi ove oblasti, jer je prvobitno bila raspoređena za primirje u januaru 1992. godine u susednoj Hrvatskoj.
Znači, Ujedinjene nacije su se okrenule u službu NATO-a 12. aprila 1993. godine kada je NATO zatražio da se patrolira nad nebom iznad BiH i kako bi se izvršila rezolucija iz oktobra 1992. godine koja zabranjuje sve vojne letove - navodno u humanitarne svrhe. Operacija "Zabranjeni let" služila je kao zadnja vrata NATO-a u ratu u BiH - prvi angažman avijacije bio je u februaru 1994, a prva misija bombardovanja je usledila u aprilu.
Pod pritiskom SAD-a, Savet bezbednosti je u junu 1993. godine usvojio Rezoluciju 836, odobravajući zahtev NATO-a kojim se tražila bliska vazdušna podrška UNPROFOR-u. Prema takozvanom aranžmanu "dvostrukog ključa", bilo koji napad NATO-a morao je da odobri civilni službenik UN-a.
Taj uslov je uklonjen u julu 1995. godine, nakon što su srpske snage zauzele Srebrenicu i Žepu. Srebrenica bi se identifikovala sa tvrdnjama o "genocidu", ali bi se one pojavile kasnije. Na konferenciji u Londonu 21. jula, generalni sekretar UN-a, Butros Gali, dao je vojnom komandantu UN-a, generalu Bernardu Havijeru, ovlaštenja da zatraži vazdušne napade NATO-a.
"Čak i oni koji su se zalagali za ponovnu afirmaciju američke vlasti priznali su, bar implicitno, nužnost", napisao je Ričard Holbruk, američki diplomata zadužen za organizaciju pregovora u svojim memoarima iz 1998. godine "Završiti rat". Takođe je opisao američku politiku posle Dejtona kao "više asertivnu i više mišićavu".
Izvršilac je uzurpirao ulogu sudije, porota, tužitelja i dželata. UN nisu uradile ništa u martu 1999, kada su SAD predvodile NATO u napadu na ono što je ostalo od Jugoslavije i okupirale srpsku pokrajinu, u otvorenom kršenju američkog ustava, sopstvene povelje NATO-a i UN-a.
Tek nakon toga došlo je do toga da svetsko telo legitimuzuje okupaciju Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Ipak, NATO-u nije bilo važno da rezolucija garantuje suverenitet Srbije nad pokrajinom i omogućuje eventualni povratak srpskih snaga bezbednosti. Umesto toga, Vašington je podržao deklaraciju o nezavisnosti iz 2008. godine od strane privremene vlade etničkih Albanaca, te je pritisnuo više zemalja da to urade.
Nije iznenađujuće što su gotovo svi predlozi za intervenciju SAD-a u Siriji tokom administracije Obame bili usmereni na uspostavljanje "sigurnih područja" i uvođenje vazdušnih udara. Zašto promeniti scenario ako je tako dobro radio u Bosni
Međutim, nakon Iraka, ostatak sveta nije toliko voljan da uzme zdravo za gotovo reči američkih medija ili zvaničnika Vašingtona. Posebno Rusija insistira na dokazima o tvrdnjama i ukazuje da se njene trupe bore protiv terorista u Siriji na zahtev legitimne vlade u zemlji - za razliku od američkih trupa koje trenutno deluju tamo.
Nebojša Malić za RT
Čitajte više na Napadi SAD, Francuske i Velike Britanije na Siriju
Pogledaj vesti o: Donald Tramp
.jpg)
