Izvor: RuskaRec.ru, 25.Jan.2017, 18:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregovori o Siriji: Ni napred ni nazad

Posle dvodnevnih pregovora u Astani, ni sirijska vlada, ni predstavnici naoružane opozicije nisu potpisali finalni kominike. Saopštenje su dali Rusija, Turska i Iran, kao tri zemlje koje posreduju u organizovanju susreta u Astani. Moskva, Ankara i Teheran su saopštili svoju nameru da odvoje naoružanu opoziciju od terorista i da stvore trostrani mehanizam kontrole prekida vatre između regularne armije i odreda opozicije (stupio >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << na snagu 30. decembra). Sirijski „Rat i mir“: Počinju pregovori u Astani Burna diplomatija Pregovori su bili burni. Predstavnici zvaničnog Damaska i oni koji protiv njega ratuju prvi put su seli za pregovarački sto, ali ipak nije došlo do direktnih pregovora, jer su strane komunicirale samo preko predstavnika zemalja-posrednica. Bašar el Džafari, stalni predstavnik Sirije pri UN i šef delegacije sirijske vlade nazivao je opozicionare teroristima i u znak protesta napuštao hotel u kome su vođeni pregovori. Opozicionari su odgovarali istom merom. Na primer, oni su izrazili nezadovoljstvo finalnim kominikeom, jer u njemu nije odražena negativna (po njihovom mišljenju) uloga Irana u sirijskim događajima. Bašar el Džafari. Ilustracija: Reuters Stav Rusije sve mekši Vladimir Ahmedov, stariji naučni saradnik Instituta za orijentalne studije Ruske akademije nauka, istakao je da se pristup Rusije razlikuje od onoga što su demonstrirali Iran i vlasti Sirije. „Ranije smo mi zajedno sa Bašarom Asadom i Iranom sve opozicionare tretirali kao teroriste, a sada sa njima razgovaramo“, rekao je ovaj arabista za „Rusku reč“. Rusija teži da zauzme poziciju posrednika, a ne vatrenog Asadovog pobornika. To su priznali i predstavnici sirijske opozicije. Muhamed Aluš, šef delegacije opozicije, u svome izlaganju na završnoj konferenciji za novinare izjavio je da „Rusija napušta poziciju strane koja igra neposrednu ulogu u borbenim dejstvima, i prelazi na poziciju zemlje koja pruža garancije i može da utiče na Iran i Siriju“. Aluš je izrazio nadu da će Rusija i dalje igrati pozitivnu ulogu u rešavanju sirijske krize. Ukleta fraza: „Asad mora da ode“ Zajedno sa Rusijom umerenije stavove počinje da zauzima i Turska, koja je ranije bespogovorno podržavala opoziciju, kaže Vladimir Ahmedov. On je podsetio da je Turska nedavno zvanično odustala od zahteva da Bašar Asad odmah napusti funkciju predsednika Sirije. Ekspert smatra da Rusiji i Turskoj polazi za rukom da utiču na Iran sa njegovim radikalnijim stavovima, i upravo zbog toga format „trojke“ posrednika funkcioniše. Opozicija protiv terorista U Astani nisu potpisani novi sporazumi niti garancije sveobuhvatnog mira, ali je to i u početku bilo malo verovatno, ističe Anton Mardasov, rukovodilac Odeljenja za proučavanje bliskoistočnih konflikata na Institutu za inovacioni razvoj. „Smisao takvog susreta se sastoji u tome da se učvrsti uspostavljeni prekid vatre“, rekao je Mardasov za „Rusku reč“. Predstavnik Sirije ocenio rezultate pregovora u Astani Primirje između režima i opozicije koja je spremna da pregovara, po Mardasovljevom mišljenju, omogućilo je da se zamrznu borbena dejstva i da se određene teritorije ostave pod kontrolom opozicije, kako bi joj se omogućilo da se i ona samostalno bori protiv terorista „Islamske države“ i Al Nusre. Ranije je proces razdvajanja grupa naoružane opozicije i Al Nusre (danas je ona promenila naziv i zove se Fath aš Šam) bio veliki problem. „Danas, za razliku od prethodnih primirja koja su postizana uz posredovanje Rusije i SAD, zaista dolazi do razdvajanja. Formiraju se pravi odredi Sirijske slobodne armije koji ratuju protiv Al Nusre“, kaže Mardasov. Važnu ulogu u tome igra Turska, koja za razliku od SAD može direktno da utiče na opoziciju. Predstavnici opozicije. Ilustracija: Reuters U očekivanju Ženeve I pored određenog napretka postignutog uz pomoć „trojke“, kraj rata u Siriji još nije na pomolu. Opozicija insistira da Bašar Asad ode, a on, međutim, i ne planira da napusti svoju funkciju jer je legitimno izabrani predsednik. Arabista Leonid Isajev, stariji predavač Katedre za politikologiju Nacionalnog istraživačkog instituta „Visoka škola ekonomije“, ističe da je režim prekida vatre dobra stvar, ali bez političkog rešavanja krize situacija može ponovo da eskalira u ratna dejstva između Asada i opozicije. Hoće li Rusija, Turska i Iran doneti mir Siriji? „U sirijskom konfliktu je već bilo perioda kada je sklapano primirje, i to je bilo vezano za pregovore u Ženevi, ali je to primirje prekinuto posle prvog neuspeha u rešavanju krize, nakon čega se rat ponovo razbuktao“, podseća Isajev. Novi susret u Ženevi, gde će se u širem formatu nastaviti razmatranje mirnog prelaznog perioda, biće održan 8. februara. Na tom susretu, po rečima predstavnika opozicije, treba da se „završi i dopuni“ ono što je postignuto u Astani.

Nastavak na RuskaRec.ru...