Izvor: BKTV News, 08.Sep.2013, 10:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je šta poslao kod obale Sirije?
Istočno Sredozemlje je praktično “načičkano” ratnim brodovima svetskih sila nakon što je Odbor američkog Kongresa odobrio napad na Siriju. Osim SAD i njenih zapadnih pomagača, pred sirijsku obalu svoje brodove je poslala i Rusija.
Moskva tvrdi da nema nameru da se oružano umeša u sukob. Ali svakako će prikupljati obaveštajne podatke za sebe, a verovatno i za režim Bašara al-Asada u Damasku. Raša Tudej >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ovako vidi odnos pomorskih snaga pred obalama Sirije:
SAD
U zoni akcije nalazi se pet ‘potpuno spremnih’ višenamenskih razarača klase Arkajg Burk: SAD Rampejdž, SAD Mahan, SAD Staut, SAD Grejvli i SAD Beri. Svaki na sebi nosi više desetina krstarećih raketa tomahavka, koje su korišćene i u vazdušnim intervencijama u Libiji 2011. Rakete tomahavk koriste se za preciznije gađanje odabranih ciljeva, a domet im je oko 1850 kilometara. Projektili zemlja-vazduh štite ove brodove od napada.
RT navodi da bi pod vodom mogla biti i jedna od četiri američke podmornice s krstarećim projektilima (jedna može nositi do 154 rakete tomahavki). Inače, te podmornice mogu nositi i nuklearni arsenal.
Od ranije je poznato da su Amerikanci svojoj floti pridružili i amfibijski transportni brod “SAD San Antonio“ s nekoliko helikoptera. Iako SAD odlučno tvrdi da ne planira nikakvu kopnenu invaziju u Siriji, reč je o brodu napravljenom da izvrši kopneno iskrcavanje do 800 marinaca.
Relativno blizu, u Crvenom moru nalaze se i “supernosač” aviona Nimic, krstarica Prinston, te razarači Vilijam P. Lorens, Stokdejl i Šup. Severom Arapskog mora plovi nosač aviona Hari S. Truman, zajedno sa mornaricom koje ga štiti. Sve zajedno, to je skoro 20 plovila koja se brzo mogu angažovati u ratu u Siriji.
Rusija
Zasad jedina sila u moru pred Sirijom koja na obali ima svoju bazu – Tartus. Doduše, prema više izvora, to već godinama nije klasična vojna baza.
RT spominje, ali ne potvrđuje informacije o velikom broju ruskih ratnih brodova poslanih u istočni Mediteran. Među njima su navodno, ili će biti do kraja meseca: desantni brodovi Nikolaj Filičenkov, Aleksandar Šabalin, Admiral Nevelski i Peresvet, zatim razarač Nastojčivij, korveta Štil, raketna topovnjača Ivanovec, raketna krstarica Moskva te fregate Smetljivij i Neustrašimij. Tu je i izviđački brod Priazovje praćen desantnim brodovima Minsk i Novočerkask.
Nije objašnjeno što bi toliko brodova, posebno desantnih, moglo da radi u zoni očekivanog rata. Pogotovo ako je verovati izjavama ruskog vojnog vrha da ne namerava da ratuju “ni posredno ni neposredno“.
Jedina preostala objašnjenja koja se nameću su tradicionalna “demonstracija mišića”, pokazivanje značaja, ili pak proizvodnja vlastitog smisla kod kuće – situacije pojačane napetosti poput ove mogu koristiti vojnoj industriji kod budućih donošenja budžeta…
Francuska
Fregata Ševalije Pol, jedna od najmodernijih kojima ova država raspolaže, namenjena je protivraketnoj obrani. Tu je i transportni brod Diksmud. Vojni vrh demantovao je da će učestvovati u vojnoj akciji, ali učestvuju u treninzima i pripremama operacije. Bude li Francuska bila deo napadačkih akcija, to će verovatno činiti vazdušne snage.
Italija
Dva italijanska ratna broda, fregata i razarač torpeda, spremni su za isplovljavanje, ali trebalo bi da se upute ne u Siriju, nego prema susednom Libanu. Zbog straha od širenja sukoba i na tu državu, Italijani žele da zaštite 1100 italijanskih vojnika koji se tamo nalaze u sklopu UN-ovih snaga.
Velika Britanija
Pretpostavlja se da su u Sredozemlju nosač helikoptera HMS Ilustrijus, fregate Vestminister i Montroz, amfibijski brod Bulvark, nuklearna podmornica Tajerles, te šest pomoćnih brodova Kraljevske mornarice. No zasad teško da će smeti da učestvuju u napadima koje najavljuje SAD jer je premijer David Kameron neočekivano izgubio podršku za vojnu intervenciju u parlamentu.
Izvor: t-portal
Tweet
