Izvor: Politika, 18.Jul.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kanjiža – poslednja sirijska čekaonica pred vratima EU
U dži-pi-es uređajima bogatiji Sirijci imaju upisano ovo pogranično mesto, gde čekaju noć da pređu „zelenu granicu”
Kanjiža – Neću reći svoje pravo ime, samo nadimak dr Toni, jer ako noćas ne uspemo da pređemo granicu ne želim da vidim svoje ime u novinama, kategoričan je lekar koji je pre tri meseca napustio Siriju. „Preplakao sam noć kada sam izašao iz Damaska i plakao sam svaku sledeću. Ovo je jako teško, ne samo fizički, i to je naporno, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mnogo je teže emotivno podneti to da sam morao da napustim svoj grad, svoju zemlju, sav svoj život koji sam imao”, nastavlja Sirijac.
U bašti kafića u Kanjiži jedini gosti su migranti iz Sirije. Gotovo svi mladići govore engleski, i spadaju u obrazovani sloj migranata. Lekar Toni pokazuje na svog mlađeg brata pravnika, najstariji brat im je već odavno učitelj u Kini, među ostalima u grupi su student pomorstva i ekonomista. Toni je očigledno neformalni vođa ove skupine, jer dok razgovaramo prilaze mu i ostali, a on im daje novac da obave kupovinu pred poslednju, ali i najvažniju etapu njihovog putovanja, prelazak granice sa Evropskom unijom.
Migranti dolaze u Kanjižu od 2009. godine, kaže Robert Lacko, predsednik Skupštine opštine Kanjiža, ali tada su to bile grupice od po desetak, dvadeset ljudi. Krajem prošle godine pojavio se talas migranata sa Kosova, a onda od marta ove godine pravi bum migranata, u pogranični gradić sa devet hiljada stanovnika, svakoga dana slije se oko 1.500 nevoljnika mahom iz Sirije.
– Do sada je obično dolazilo do hiljadu ljudi, ali sedmicu nakon što je Mađarska najavila podizanje ograde na granici, povećao se broj onih koji stižu. Autobuski prevoznik „Lasta” ima četiri redovne linije do Kanjiže, ali gotovo svakodnevno imaju i do 12 dolazaka iz Beograda, maksimum za koji znamo jeste da je jednog dana došlo njihovih 20 autobusa. Svi su puni migranata. Pokušali smo da se dogovorimo da ih prevoznici ne dovode do centra Kanjiže, već da ih ostave bliže „zelenoj granici” ali ne vredi. U dži-pi-es navigaciji u njihovim telefonima upisana je ova ruta, i oni od toga ne odstupaju. Uostalom, na hiljade kilometara su od kuće i nemaju drugi izbor nego da se drže rute koja im je zacrtana – kaže Lacko.
Migranti su ispunili park u centru Kanjiže na pedesetak metara od sedišta lokalne samouprave. Ima ih i u parku kod Banje Kanjiža, ali i duž reke Tise. Kanjiža je za njih samo predah, a od 17 časova da ponoći svi se sele ka obližnjem selu Martonoš, koje se sa hiljadu i po stanovnika u tim večernjim časovima dvostruko uveća. Cilj migranata je 300 metara šumskog pojasa koji deli Srbiju i Mađarsku i tu prelaze granicu ili čekaju na svoju „vezu”. Kako se iz Damaska zna za ovaj park u Kanjiži i „zelenu granicu” u Martonošu i nije tako velika enigma.
– Pretpostavljamo da ima dvadesetak njih koji se profesionalno bave prevođenjem Sirijaca preko granice, i oni se smenjuju. Osim toga, prema nekim navodima, sve to organizuju Sirijci koji ovde legalno borave, imaju potrebna dokumenta, a posao vode preko telefona pa su gotovo neuhvatljivi – objašnjava Lacko.
Ovakva migracija koja uključuje i visoku tehnologiju uslovila je da se populacija migranata u Kanjiži znatno razlikuje od one u Subotici, pa dok su u subotičkoj ciglani pretežno siromašni Avganistanci koji stižu gladni i bosi, u Kanjiži su uglavnom Sirijci, a paketi i rančevi oko njih pokazuju da iako putuju mesecima nisu pošli bez ičega.
Lekar Toni potvrđuje da pojedini mogu da plate da deonicu od Beograda do granice pređu taksijem što košta oko 1.500 evra. Od granice do Beča još 1.500 evra. Ipak, većina ih stiže javnim prevozom, vozom i autobusom.
– Mi ništa ne tražimo, ništa nam nije potrebno, samo mesto gde bismo mogli da se istuširamo. Ali, ne puštaju nas u hotele, ne dozvoljavaju da igde prenoćimo. Evo, u ovim kesama je garderoba koju smo kupili da je promenimo, sami kupujemo hranu i vodu. Imam sve papire i pasoš, pa ipak u Beogradu nisu hteli da mi daju novac preko Vestern juniona. Primetimo mi i kada nam naplate cigarete više nego što koštaju, mi sve kupujemo sami, a to je valjda dobro i ovde za ove prodavnice. Svesni smo svog položaja ilegalnih migranata, i znamo da nemamo nikakva prava da se bunimo. Naprotiv, svima kažemo hvala – nastavlja priču Toni. Njihova iskustva iz kampa u Turskoj, gde su ostavili žene, mnogo su teža, a kažu da su neprijateljstva i od stanovništva doživljavali i u Makedoniji. Prvu prijateljsku ruku su doživeli u selu, čije ime su zaboravili, na jugu Srbije tek uz granicu sa Makedonijom. Tvrde da je za njih i boravak u Beogradu bio težak, a ovde u Kanjiži će tek da predahnu do prelaska granice. Čuli su da se podiže ograda, ali svejedno, kažu, kada bude trebalo i nju će preći. Tonijev cilj je Finska, jer je u kontaktu sa prijateljem koji je već u Finskoj i objasnio mu je da će za 45 dana moći da izvuče i svoju ženu iz kampa u Turskoj. Objašnjava kako je njegova žena, inženjer, već napravila plan kako će da upiše master i doktorske studije.
Mađarska je upravo u ovom delu prema Martonošu počela u ponedeljak da podiže žičanu ogradu kako bi zaustavila ilegalne prelaske granice iz Srbije i do petka treba da se postavi prvih 150 probnih metara ograde da bi se ispitalo kako da se postave noseći stubovi, ograda kao i bodljikava žica koja će biti okrenuta prema Srbiji i koju je, kako su rekli zvaničnici, nemoguće preći bez teških ozleda. Duž čitavih 175 kilometara graničnog pojasa ograda bi trebalo da bude podignuta do 30. novembra ove godine. U Kanjiži očekuju da će to doneti i njima olakšanje, mada Lacko kaže da su im već sada dostupni prelazi preko Hrvatske i Rumunije, ali ipak dži-pi-es navigacija koja „upravlja” ovom balkanskom trasom još nije promenila rutu.
Dok se to ne desi, Kanjiža za sada uspeva da se nosi sa problemom migranata. Lacko kaže da je najteže što nijedan nivo vlasti nema rešenje za ovaj problem, već svakodnevno rešavaju hitne probleme, pa postoji osećaj da se tapka u mestu umesto dugoročnog rešavanja. Još uvek postoje nedoumice oko toga da li uvesti vanrednu situaciju u Kanjiži, i na lokalnoj samoupravi je da tu odluku donese.
– Problem je u tome što smo tražili pomoć od Republike i Pokrajine i još uvek ne znamo kako će i u kom obliku da stigne. Ukoliko finansijska pomoć stigne preduzeću „Komunalac” koji nosi najveći teret sakupljanja otpada i čišćenja Kanjiže od smeća koji ostavljaju migranti, to jeste deo rešenja, ali ako prebace novac na opštinski budžet, tada bar mesec dana nećemo moći da ga koristimo dok se ne završi tender za posao održavanja komunalnog reda – objašnjava nam Lacko.
U četvrtak ujutru iz Pokrajine su stigli flaširana voda, hrana, pelene i sredstva za higijenu kao pomoć kanjiškoj opštini, međutim Lacko kaže da su, prema njihovom ranijem iskustvu, migranti u strahu i ne žele da prime bilo šta osim flaširane vode.
-------------------------------------------------------------
Lično iskustvo
Na čelu opštine Kanjiža je dr Mihalj Bimbo, koji ima lično iskustvo sa dobijanjem azila. Na zvaničnoj internet-stranici opštine on je naveo da je rođen u Mađarskoj, ali da se u trenutku izbijanja revolucije našao u Kanjiži u poseti baki i dedi. Zbog toga je porodica tražila i dobila azil u Srbiji. Dr Bimbo nije imao vremena da razgovara za „Politiku” o problemu migranata u Kanjiži.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
