Izvor: Kurir, 16.Okt.2015, 19:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KO JE KO U SIRIJSKOM LAVIRINTU SMRTI: Borba 5 vojski, sve je mnogo zamršenije nego što se misli!
Mnogi pokušavaju da sirijski konflikt svedu na vekovni problem sunita protiv šiita, iako je u realnosti sve daleko kompleksnije. U sukobu su Asadov režim, opozicija, Nusra front, Kurdi i Islamska država.
Građanski rat u Siriji traje od 2011. godine, a kako vreme odmiče u konflikt se uključuje sve više strana. Pokušaćemo da pojasnimo postoji li ozloglašena „umerena opozicija“, šta u konfliktu traže Al Kaida i Islamska država, kao i zašto se Libanci bore međusobno >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u, neko bi rekao, tuđem ratu.
Pristalice Bašara el Asada
Mnogi pokušavaju da sirijski konflikt svedu na vekovni problem sunita protiv šiita, iako je u realnosti sve daleko kompleksnije. Najveći deo stanovništva Sirije čine suniti, kojima je uloga muslimanske zajednice pri donošenju ključnih odluka principijelno važna. Upravo iz tog razloga je 2012. godine bilo usvojeno da predsednik Sirije može biti isključivo sunit.
„Umerena opozicija“ - skup dezertera
Osnovno udarno krilo opozicije čini „Slobodna sirijska armija“ (SSA), koju predvodi bivši general sirijske vojske Salim Idris. SSA je nastala svega godinu dana nakon početka konflikta, a u njenom sastavu su većinom dezerteri iz sirijske vojske, čiji je glavni cilj uništenje Asadovog režima.
Nusra front - konkurencija ID
Teroristička grupa Nusra front je zapravo filijala Al Kaide na teritoriji Sirije i Levanta i predstavlja jednu od najjačih sila u sirijskom konfliktu. Borci-islamisti kontrolišu praktično čitav sever zemlje i pružaju veoma jak otpor sirijskoj vojsci, ali i odredima Islamske države (ID). Pritom, ne postoje nikakve principijelne i ideološke nesuglasice između te dve organizacije, već su to konkurenti, što se objašnjava i konstantnim prelascima boraca sa jedne na drugu stranu.
S druge strane, Nusra front za razliku od SSA, nastoji da formira nešto nalik sirijskim emiratima, koji bi bili očišćeni od alavita, odnosno šiita, kao i hrišćana.
Problem Kurda
Sirijski Kurdi, koji čine oko 11 odsto ukupnog stanovništva države, uglavnom se nalaze na severu zemlje i već duže vreme nastoje da formiraju autonomni Kurdistan, koji bi se nalazio u sastavu Sirije. Nakon početka građanskog rata, kada se Damask fokusirao na uspostavljanje kontrole u ključnim delovima zemlje, ideja o samostalnosti Kurda je naglo dobila na značaju, što je dovelo do faktičkog uspostavljanju autonomije sa najširim ovlašćenjima.
Takvo stanje stvari u velikoj meri plaši Tursku, jer u oblastima koji okružuju Siriju takođe velika prisutnost Kurda.
(Sputniknwes.com)
Autor: Sputnjik
Pogledaj vesti o: Sirija
.jpg)
