Izvor: Politika, 20.Jan.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran pozvan, pa opozvan sa „Ženeve 2”
Dramski obrt u spisku učesnika novog pokušaja da se na mirovnoj konfereneciji postigne dogovor o okončanju građanskog rata u Siriji
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Posle jednog iznenađenja, usledilo je drugo. Ban Ki Mun, generalni sekretar UN, prvo je u nedelju neočekivano (jer se znalo da su SAD protiv toga), Iranu uručio poziv da sa još oko 30 zemalja učestvuje na ceremoniji otvaranja „Ženeve 2”, novog pokušaja da se postigne dogovor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o okončanju građanskog rata u Siriji – da bi ga juče popodne povukao.
Ono što se u međuvremenu događalo delimično na javnoj sceni, a po svoj prilici mnogo više iza kulisa, bio je pritisak Vašingtona koji se protivio učešću Teherana, smatrajući da su „privatna uveravanja” kojima je Ban opravdao svoju prvobitnu odluku – da Iran prihvata principe dogovorene na „Ženevi 1” 2012, nisu dovoljna da opravdaju njegovo pozivanje na „Ženevu 2”.„Ako Iran u celosti i javno ne prihvati Ženevski kominike, poziv mora biti povučen”, insistirala je Džen Psaki, porparolka Stejt Departmenta. Iran međutim ne samo da nije učinio, nego su njegovi zvaničnici u ponedeljak insistirali da su poziv dobili bezuslovno, što je čelniku UN bio izgovor da svoju odluku preinači.
Nije u tom pogledu pomogla ni činjenica na koju se pozivao - da Iran, kao i većina zemalja pozvanih na ceremoniju u Montrou, neće učestovati u konkretnim mirovnim pregovorima u Ženevi.
Stav zvaničnog Vašingtona je da je Iran, zato što je saveznik režima predsednika Bašara Asada i što direktno kontroliše Hezbolahe, radikalne islamiste iz Libana koji se bore uz režim - „učesnik u ratu”. Ovakva pozicija nameće međutim pitanje nisu li u istoj kategoriji i Rusija, koja je glavni snabdevač Asada oružjem, ali i SAD, Saudijska Arabija, Turska i drugi koji ne samo politički, nego i finansijski i u oružju pomažu pobunjenike.
Predomišljanjem u sedištu UN, otklonjena je opasnost da se otkaže za sutra zakazano ceremonijalno otvaranje druge faze mirovne konferenciji u Montrou, gradu od 25.000 stanovnika na obali Ženevskog jezera.
Predviđeno je da se u tamo obavi samo protokolarni deo, da bi se pregovarači već u petak preselili u Ženevu, u novom pokušaju da iznađu formulu koja bi dovela do nacionalnog pomirenja. To bi bilo prvo direktno pregovaranje sirijske vlade i njene naoružane opozicije od izbijanja građanskog rata pre skoro tri godine, u martu 2011.
Posrednik u tom poduhvatu biće alžirski diplomata Lakdar Brahimi, specijalni izaslanik UN za Siriju. Očekivanja su pritom veoma skromna: optimisti smatraju da je maksimum koji se u ovom momentu može postići neka vrsta oročenog primirja, koje bi omogućilo da se humanitarna pomoć dostavi i delovima Sirije do kojih dosad nije mogla da stigne.
Naravno, ključno pitanje sa stanovišta SAD i pobunjeničke koalicije jeste sudbina predsednika Asada. „Ženeva 1” je to pitanje ostavila neodređenim. Dok SAD smatraju da on mora da ode, Rusija i Iran nastavljaju da ga podržavaju. A s obzirom da je i vlada u Damasku učesnik konferencije, teško je zamisliti da će pristati na sopstveno ukidanje, jer pregovarači, na osnovu Ženevskog kominikea iz 2012, moraju da se usaglase o sastavu privremene vlade koja bi nadgledala „političku tranziciju”.
Uprkos tome, američki optimizam u ovom pogledu postoji i zasniva se na presedanu sa sirijskim hemijskim oružjem. Kako je to objasnio državni sekretar Džon Keri, „niko nije verovao da će se Asad odreći tog arsenala, ali je popustio zato što su ga na to naterali njegovi pokrovitelji”.
Ban Ki Mun je, odlučujuči se da pozove Iran, smatrao da je njegov razgovor sa šefom diplomatije Muhamed Džaved Zarifom bio garancija. „On me je uverio da, kao i druge zemlje pozvane na otvaranje konferencije u Montrou, i Iran razume da je osnova pregovora puna primena Ženevskog kominikea od 30. juna 2012”, objasnio je svoju odluku u nedelju generalni sekretar UN.
To međutim nije bilo dovoljno Americi, a pogotovo ne pobunjenicima koji su jedva uspeli, uz nesumnjivo zavrtanje ruku od strane SAD i Saudijske Arabije, da skrpe saglasnost da na konferenciji učestvuju, da bi posle poziva Iranu i oni izdali svoj ultimatum.
Da li ih je najnoviji obrt smirio, ostaje da se vidi. Ono što je izvesno, to je da je iranski faktor u sirijskom zapletu veoma važan, pa po logici stvari, ako je deo sirijskog problema, Iran na neki način treba da bude i deo njegovog rešenja.
Milan Mišić
objavljeno: 21.01.2014.
