Izvor: Southeast European Times, 28.Okt.2013, 16:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Identifikacija i regionalna saradnja zauzdaće ekstremiste

Ekstremisti sa Balkana koji odlaze u Siriju da se bore na strani opozicionih snaga predstavljaju pretnju za bezbednost regiona kada se u njega vrate, upozoravaju eksperti.

28/10/2013

Ivana Jovanović, Linda Karadaku i Miki Trajkovski za Southeast European Times iz Beograda, Tirane i Skoplja -- 28.10.2013.

Bezbednosni stručnjaci upozoravaju na pretnju koju predstavljaju stotine državljana balkanskih zemalja koji su se pridružili opozicionim snagama u Siriji >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i kažu da će ti borci biti opasni po sopstveno okruženje jednom kada se vrate kući.

Služba srpske policije koja se bavi nadzorom i istragama u vezi sa terorizmom kaže zaSETimes da region treba da bude zabrinut zbog rata u Siriji.

„Odlaze tamo kao ekstremisti, a vraćaju se kao teroristi. To je nešto što ih uče u centrima za obuku, između ostalog i kako da izazivaju nemire. Zbog toga postaju tzv. 'vukovi samotnjaci', pojedinci spremni da učine sve za svoju veru“, stoji u saopštenju policije upućenom SETimesu..

Abit Hodža, stručnjak za bezbednost Kosovskog centra za bezbednosne studije, slaže se sa tom konstatacijom.

„Jedan od problema je taj što je lakše radikalizovati nego deradikalizovati, i teško je posle te ljude reintegrisati u društvo“, kaže Hodža zaSETimes.

Ivan Babamovski, bivši načelnik makedonske službe državne bezbednosti, kaže da je više od 400 osoba sa područja Balkana otišlo da se bori u Siriji. Ti borci su iz Albanije, Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova i Crne Gore.

Hodža kaže da se njihov uticaj „ne može odrediti na osnovu njihovog broja, već na osnovu činjenice da posledice takvih aktivnosti i imidža ljudi koji se bore u Siriji nisu dobre“.

Inostrani borci koji se bore na strani sirijskih pobunjenika plaćeni su između 10.000 i 15.000 dolara mesečno, kaže Babamovski.

„Ljudi koji odlaze u Siriju su Vehabije, veterani i pripadnici paravojnih organizacija. Kada se vrate iz Sirije, pitanje je što će raditi ovde i gde će zarađivati 10.000 do 15.000 dolara mesečno? Radiće ono što su naučili u Siriji. To je za nas ozbiljna pretnja“, kaže Babamovski zaSETimes.

Nedavna zbivanja u arapskim zemljama pokazuju koliko islamski ekstremizam može biti opasan i destabilizirajući. [AFP]

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost u Beogradu, kaže za SETimes da ekstremističke organizacije predstavljaju pretnju za čitav region. Prema njegovim rečima, Balkan je jedina oblast u Evropi gde islamski radikalizam ne dolazi sa istoka, već sa zapada.

„Mladi Muslimani sa Balkana koji ulaze u vehabijski pokret dobijaju posao, papire, novac. Na zapadu, muslimanska radikalizacija uglavnom se odvija u zatvoru. Mnogi kriminalci sa Sandžaka izlaze iz zatvora kao radikalni Muslimani“, kaže Dragišić.

Muslimanski mladići sa Balkana borili su se u Siriji, Libiji i drugim arapskim zemljama.

„Mnogi od njih obučavaju se u islamskim zemljama, zato što međunarodne islamističke mreže šalju svoje ljude da ih angažuju kada dođe do krize. To se desilo za vreme ratova na Balkanu“, kaže Dragišić.

Ekstremističke grupe koriste društvene mreže i internet kako bi se predstavile masovnoj publici. Islamski ekstremisti najčešće koriste potresne teme povezane sa aktuelnim društveno političkim zbivanjima u svetu: ratom u Siriji, ubijanju Muslimana, detaljima o ratu u Bosni i Hercegovini, sa ciljem pridobijanja pristalica, kaže zaSETimes Fahrudin Kladičanin, koordinator u organizaciji Forum 10 u Novom Pazaru.

Nedavna dešavanja u arapskim zemljama pokazuju koliko islamski ekstremizam može da bude opasan i destabilizirajući, kaže Stojan Slavevski, profesor na Fakultetu bezbednosti u Skoplju.

Neki stručnjaci kažu da bi policija i specijalne jedinice trebalo da stvore platformu za borbu protiv ekstremizma. [AFP]

„Tačno je da u našoj zemlji ima radikalnih grupa koje bi mogle da se pokažu ako nadležne institucije ne preduzmu odgovarajuće mere, ali ne možemo da poredimo i kažemo da one predstavljaju pretnju u meri u kojoj je to slučaj u arapskim zemljama. Ma koje se strukture u zemlji borile protiv ekstremizma, moraju da reaguju preventivno“, kaže Slavevski.

Da bi kontrolisale situaciju, kaže za SETimes Džavit Šalja, univerzitetski profesor i stručnjak za bezbednost u Tirani, agencije za sprovođenje zakona moraju da identifikuju pojedince sa Balkana koji se bore u Siriji i nadziru ih po njihovom povratku.

„U tom cilju, važno je da agencije zemalja u regionu razmenjuju informacije i sarađuju. Potrebno je i istražiti da li su ti pojedinci bili umešani u ratne zločine u Siriji i privesti ih pravdi u saradnji sa međunarodnim faktorima“, kaže Šalja i dodaje da je potrebno preispitati pravni osnov za prevenciju i sankcionisanje takvih slučajeva.

„Identifikacija lica sa Balkana koja učestvuju u borbama u Siriji neobično je značajna za agencije za sprovođenje zakona zemalja Balkana. To je zbog toga što su mnoge od tih osoba dobile čin u radikalnim grupama sa jasnim ekstremističko religioznim nadahnućima“, kaže Šalja zaSETimes.

Babamovski kaže da je potrebno ujediniti agencije za sprovođenje zakona i specijalne snage u regionu.

„Kada se završi rat u Siriji, svi ćemo zajedno imati velike probleme“, kaže Babamovski.

Kako zemlje regiona mogu da spreče širenje radikalnog islama? Podelite svoje mišljenje, napišite komentar.

Nastavak na Southeast European Times...