Izvor: Vostok.rs, 30.Sep.2016, 11:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godina dana ruske protiv-terorističke operacije u Siriji

Upravo pre godinu dana Moskva je pokrenula operaciju u Siriji na zahtev Damaska. Ubijajući hiljade terorista, Rusija je pretrpela vojne gubitke, ali je postala jedan od pokretača pokušaja za nacionalno pomirenje.

30. septembra, 2015. godine ruski avioni pokrenuli su svoje prve udare na mete terorista u Siriji, na pozicije kod gradova Homs i Hama.



Do tada je koalicija pod vođstvom SAD već bila aktivna u Siriji više od godinu dana. Ipak, Rusija je postala jedina država koja je dobila zvaničan zahtev od sirijskog predsednika Bašara Asada da sprovede vazdušne udare u zemlji. Ruski avioni deluju iz vazduhoplovne baze Hmeimim koja se nalazi u oblasti Latakija u Siriji.

Oslobođenje Palmire

Tokom svoje misije, Ruske vazdušne snage pomogle su sirijsku vojsku u oslobađanju jednog od ključnih gradova u zemlji i gradom svetske baštine pod zaštitom UNESK-a - Palmire. Drevni grad je bio pod kontrolom terorista od maja 2015. godine, pre nego što je ponovo oslobođen od strane sirijske vojske uz podršku ruskih vazdušnih snaga u martu ove godine.



Teroristi su uništili brojne istorijske znamenitosti tokom okupacije, ostavljajući puteve, kuće i spomenike za sobom minirane. Ruski i sirijski demineri uklonili su hiljade mina zaostalih od strane terorista nakon njihovog povlačenja. Nakon oslobođenja uništenog grada, svetski poznati ruski dirigent Valerij Georgiev održao je koncert u Palmiri kako bi podržao obnovu i odao počast žrtvama rata.

Obaranje ruskog aviona SU-24

Ruska vojna operacija u Siriji bila je poremećena tragičnim događajem prošle godine nakon što su turski borbeni avioni oborili ruski bombarder Su-24 u blizini sirijsko-turske granice. Jedan pilot je poginuo, dok je drugi spašen. Ankara je saopštila da je ruski avion ušao u vazdušni prostor Turske, a Moskva je saopštila da je avion napadnut preko sirijske granice. Tokom operacije spasavanja ruske snage su izgubile helikopter, koji je napadnut sa zemlje od strane militanata.



Reagujući na obaranje aviona predsednik Putin nazvao je incident "nožem u leđa", sa uvođenjem sankcija Turskoj. Rusija je suspendovala i direktne avio veze sa Turskom. U junu se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izvinio za napad u pisanoj izjavi, što je dovelo do normalizacije bilateralnih odnosa.



Ruske snage su u Siriji izgubile još tri helikoptera. Jedan od helikoptera je oboren u provinciji Idlib u julu nakon dostavljanja humanitarne pomoći civilima u Alepu.

Smanjenje vojnog prisustva

15. marta predsednik Putin je naredio povlačenje većine ruskih aviona i osoblja iz Sirije, najavljujući da je najveći deo operacije u Siriji gotov.

"Verujem da su ciljevi koje je Ministarstvo odbrane odredilo uglavnom postignuti. Stoga, počevši od sutra naređujem povlačenje glavnog dela naše vojske iz Sirijske Arapske Republike, "rekao je Putin.



Tada su zvaničnici izjavili da su ruski avioni izveli više od 7.000 letova uništavajući brojne baze i skloništa, ostavljajući za sobom skoro 13.000 mrtvih terorista. Preostale jedinice ruskog vazduhoplovstva su nastavile da pomažu sirijske trupe u borbi protiv terorista širom zemlje.

Humanitarna pomoć

Tokom sirijske misije Rusija je uspostavila Centar za pomirenje u zemlji. Zadatak centra je da pomaže i da prati prestanak neprijateljstava, kao i da implementira međunarodne mirovne predloge na terenu.

Dana 28. jula ove godine Centar za pomirenje i sirijska vlada uveli su tri "sigurnosna koridora" za civile koji žele da napuste Alepo. Plan je uključivao i četvrti prolaz za militante koji su želeli da se predaju. Koridori su uglavnom korišćeni za isporuku humanitarne pomoći, uključujući medicinska sredstva, hranu i vodu stanovništvu.



Prema rečima predstavnika, Moskva je isporučila desetine tona pomoći Alepu iz Hmeimim baze. Nakon uvođenja koridora, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izrazio je nezadovoljstvo prema militanatima koji granatiraju sela i napadaju položaje sirijskih trupa u blizini koridora, kao i unutar Alepa. UN su procenile da su za oko 250.000 stanovnika grada preko potrebna osnovna životna sredstva.

Mirovni proces

Dok se bori protiv terorista iz vazduha, Rusija je zajedno sa SAD ključni igrač u pregovorima za političko rešenje sirijskog sukoba. Posle maratonskih pregovora u Ženevi u februaru, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i njegov američki kolega Džon Keri sklopili su sporazum o prestanku neprijateljstava u Siriji.

Sporazum, koji je stupio na snagu 27. februara, uključuje obustavu borbenih dejstava pobunjenika i sirijske vojske. Terorističke grupe, kao što je "Džabat al Nusra" i ostale, isključene su iz sporazuma. Po uspostavljanju Centra za pomirenje u vazduhoplovnoj bazi Hmeimim, Moskva je predala kontakt podatke Vašingtonu.

Međutim, u narednim nedeljama, rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da je primećeno sistematsko kršenje sporazuma od strane "opozicije". Ministarstvo je takođe pozvalo Vašington da se drži obećanja i da razgraniči pobunjenike i teroriste kao i teritorije na kojima se nalaze. SAD su sa svoje saopštile da Damask pokušava da ugrozi prestanak neprijateljstava, dodajući da Moskva nije iskoristila svoj uticaj na predsednika Asada.

Pogoršanje nasilja širom Sirije primoralo je SAD i Rusiju da ponovo pregovaraju o obustavi neprijateljstava. Nova runda pregovora rezultirala je novim sporazumom o prekidu neprijateljstava 9. septembra u Ženevi. Sporazum su potpisali Lavrov i Keri. Sporazum je deo većeg mirovnog plana, koji takođe uključuje isporuku humanitarne pomoći, posebno u Alepo. Dogovor, kojim su opet isključene terorističke grupe stupio je na snagu 12. septembra, ali je u međuvremenu poremećen brojnim kršenjima. Samo tri dana kasnije portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov, je saopštio da pobunjenici koje podržavaju SAD intenzivno granatiraju stambena područja u Alepu.

Moskva takođe zahteva od Vašingtona da ikoristi svoj uticaj da ubedi pobunjenike da se jasno odvoje od terorista u Siriji kako bi se izbeglo da se vazdušni udari vrše po njima. Džon Keri je zauzvrat rekao da predsednik Asad nije bio voljan da se pridržava mirovnog sporazuma.

Govoreći za RT savetnik predsednika Asada Boutaina Šaban je rekao da se Rusija zaista bori protiv terorizma, a da unutrašnja neslaganja u SAD ometaju napore u prekidu neprijateljstava.

Novi spor između Moskve i Vašingtona je došao u sredu kada je portparol Stejt departmenta Džon Kirbi upozorio Rusiju da će "sve više ruskih života biti izgubljeno i da će vojnici dolaziti kući u vrećama" i "da bi ruski interesi mogli biti napadnuti i u gradovima Rusije".

Kao odgovor, portparol ruskog ministarstva Igor Konašenkov je rekao da je Moskva "u potpunosti spremna da nastavi dijalog sa SAD, kao i da nastavi sa zajedničkim akcijama u borbi protiv terorista u Siriji", ali "da su američke pretnje njenoj vojci i građanima neprihvatljive".


Vostok, RT

Čitajte više na Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut
 

Pogledaj vesti o: Moskva

Nastavak na Vostok.rs...

N1 televizija: Rusija tvrdi da je sprečila ekstremiste da zauzmu Damask