Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Nov.2015, 06:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FT: I nemačkom modelu treba nadgradnja
Reformiše se ostatak evrozone. Berlin bi trebalo da uradi isto.
Nemačku svi slave kao najuspešniju članicu evrozone. Međunarodni monetarni fond kaže da je to jedna od pet privreda s evrom kao valutom koja je dostigla dohodak po glavi stanovnika koji je imala pre krize.
Broj onih bez posla jedva da je i porastao, a procenat nezaposlenih mladih tera ostale države da se postide. Može se učiniti da je zbog sve te gungule oko rata u Siriji, straha od džihadizma >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i hiljade migranata koji kucaju na vrata Nemačke, domaća privreda jedina stvar na koju se kancelarka Angela Merkel može osloniti.
Čini se da to i nije tačno.
Najnoviji pokazatelji rasta za područje na kom vlada jedna valuta ukazuju na pad dosadašnjeg solidnog uspeha. Nemačka više nije ispred svojih partnera iz evrozone, jer je u trećem tromesečju ove godine njen rast bio 0,3 odsto, što je dosta manje od 0,8 odsto u Španiji.
Da budemo pošteni, brži rast Španije i Irske samo odražava dubinu provalije uz koju one pokušavaju da se izvuku. Ali taj rast jeste rezultat i udruženih reformi.
Španija, koja je tipičan primer za duboke reforme, obezbedila je fleksibilnije tržište rada, a porez na prihod kompanija sa trideset smanjila je na dvadeset pet odsto. U Italiji se premijer Mateo Renci takođe bavi propisima o zapošljavanju. On planira da pospeši produktivnost unošenjem promena u pravosuđu i podsticanjem rasta preduzeća.
Neki od tih koraka obavljaju se u skladu sa scenarijom koji je preobrazio Nemačku kad je pre jedne decenije bila evropski bolesnik. Međutim, od početka krize, uprkos pomacima u privredi, model Nemačke jedva da je išta menjao.
Izvoz je i dalje glavni motor rasta. Postoji kontrola nadnica kako bi se održala konkurentnost, a domaća štednja je prebačena u inostranstvo u vidu duga. Birokratske prepreke, nedostatak stručne radne snage i zapuštena infrastruktura uveliko su zanemareni.
U slučajevima u kojima vlada kancelarke Merkel jeste delovala na kraju bi često ispalo da je radila upravo suprotno od onog što je propisivala svojim partnerima u evrozoni. Na primer, samo u Nemačkoj radnicima je data prilika da se rano penzionišu. U drugim državama starosno doba za penzionisanje uvećava se.
Oslanjanje na model koji je okrenut izvozu znači da privreda i dalje stvara istu neravnotežu koja je evrozonu i bacila na kolena 2008. godine. Države na jugu Evrope ukrotile su svoje budžetske deficite, ali Nemačka je za ovu godinu planirala suficit od rekordnih 8,4 odsto bruto domaćeg proizvoda. Odsustvo snažne potražnje u Nemačkoj jedan je od razloga zašto je drugim privredama unutar evrozone teško da se oporave. Nije lako pospešiti rast u uslovima stezanja fiskalnog kaiša.
Posvećenost kancelarke Merkel fiskalnoj štednji možda je teško uzdrmati. Međutim, to ne sprečava promene u privatnom sektoru. Za početak, bilo bi dobro podstaći domaće investicije. Nemačka ima veliku štednju; vlada bi trebalo da učini mnogo više kako bi ta sredstva bila uložena kod kuće.
Rešenje bi mogao biti i novi pogled na bankarstvo. Liberalizacija uslužne industrije stvorila bi mogućnosti za ulaganje. Produktivnost rada u oblasti stručnih i finansijskih usluga nije povećana skoro deset godina. Ako se stane na kraj propisima o vlasništvu i kvalifikacijama, taj sektor bi se otvorio za preko potrebnu konkurenciju na saveznom i međunarodnom nivou.
Nemačka je je izbegla mnoge privredne nedaće koje muče ostatak Evrope. Ali to nije opravdanje za njeno samozadovoljstvo. Neophodan je drugačiji pristup ako se želi održati rast u uslovima smanjene potražnje od strane tržišta u nastajanju.
Takođe je važno podržati oporavak širom evrozone. Neravnotežu, kao i u tangu, mogu pobediti samo dvoje.
Prevela Jelena Milojković
Copyright The Financial Times Limited 2015
(c) 2015 The Financial Times Limited
Ovaj tekst objavljujemo u okviru saradnje Radio televizije Vojvodine i londonskog Financial Timesa
Pogledaj vesti o: Sirija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
