Izvor: Vostok.rs, 07.Sep.2013, 16:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Epoha sajber-ratova: poslednji će postati prvi
07.09.2013. -
Epoha sajber-ratova koja je počela ima paradoksalno svojstvo: napredne zemlje su ranjivije kad je u pitanju nova opasnost, nego autsajderi kibernetskog napretka.
Direktna zavisnost između tehnološke nadmoći i stepena ranjivosti sajber-prostor čini idealnim bojnim poljem u savremenom konfliktu. Preinačivši malo staru američku poslovicu, možemo reći da je „Bog stvorio ljude, a kompjuter ih je učinio ravnopravnima.“ Moguće je da su upravo to imale >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u vidu sirijske vlasti kad su Amerikancima pretile asimetričnim merama u slučaju početka intervencije.
Početkom nedelje koja je na izmaku pojavila se vest o upadu na internet-sajt korpusa morske pešadije SAD, koji su izvršili hakeri iz „Sirijske elektronske armije“. Nazvavši američka vojna lica „braćom“, Sirijci su ih pozvali da ne ispunjavaju naredbe komande. U principu, sajber-rat između Sirije i SAD je već u toku. Kako ističe direktor za razvoj biznisa kompanije „Grotek“ Aleksandar Vlasov:
- Svet je ušao u epohu, ako ne sajber-ratova, u svakom slučaju sajber-napada. I svaka zemlja će se svejedno baviti pripremom za odbacivanje tih napada. Ispadanje iz stroja sistema za upravljanje vojskom pričinjava mnogo manju štetu nego poremećaj rada automatizovanih sistema za upravljanje tehnološkim procesima, posebno na objektima od kritične važnosti i na opasnim objektima.
Treba priznati da smo dovedeni u zavisnost od kompjutera, neki smatraju i prekomernu. Elektronskom mozgu poveravamo kontrolisanje pritiska u naftovodima, rad energetskih sistema, kretanje letelica, rad bolnica i službi za hitnu pomoć. Što veću autonomnost pokazuju sistemi upravljanja, tim je veća verovatnoća kritičkog prestanka rada, smatra stručnjak „PIR-Centra“ Oleg Demidov:
- Ne samo zato što novi napadi i novi virusi postaju sve smeliji, već uglavnom zbog toga što iz godine u godinu raste zavisnost infrastrukture industrijski razvijenih zemalja od kompjuterskih tehnologija. Imam u vidu prelazak na digitalne sisteme za upravljanje hidrocentralama, nuklearkama, sistemima za distribuciju energije i logističkim objektima u automobilskom, vazdušnom i železničkom saobraćaju. Tamo gde postoje kompjuteri – postoji opasnost od napada i poremećaja režima uobičajenog rada. Tu se pojavljuje opasnost od tehnoloških nesreća.
U savremenom svetu najstrašnije oružje je laptop u rukama profesionalnog hakera. Zbog toga Rusija pokušava da ujedini svetsku zajednicu u stavu o potrebi za uspostavljanjem kontrole nad sajber-prostorom. Ipak, deo država koje imaju isti konačni cilj, predlaže alternativni put za njegovo postizanje, ističe Oleg Demidov:
- Postoji niz inicijativa usmerenih na formiranje međunarodnog režima, koji osigurava bezbednost u oblasti informacionih tehnologija. Ima varijanti po kojima se državama u slučaju sajber-konflikata predlaže da koriste postojeće odredbe međunarodnog humanitarnog prava i prava vezanog za vojne sukobe. Između ostalog, radi se o stručnim predlozima centra za sajber-odbranu NATO u Talinu.
Druga tačka gledišta se sastoji u tome da treba izraditi i usvojiti specijalne međunarodne konvencije koje regulišu ponašanje odgovornih subjekata međunarodnog prava u oblasti zabrane zlonamernog korišćenja sajber-tehnologija. Rusija se aktivno zalaže za ovaj pristup. On ima svoje pluseve i svoje minuse. To je pokušaj da se ostvari vrlo plemenit i ambiciozan cilj: da se izdejstvuje potpuna zabrana izrade i upotrebe sajber-oružja. Minus je to što pristup sajber-tehnologijama ima na milijarde stanovnika Zemlje. Džin je pušten iz boce i težak je zadatak ponovo ga vratiti u nju.
Postoji mišljenje da bi kao zaštita od sajber-napada moglo da posluži prebacivanje infrastrukture od kritične važnosti na manuelno upravljanje. Za to će biti potrebno da se ulože napori, uključujući i psihološke. Ali, u suprotnom slučaju se ispostavlja da je država talac sopstvene tehnološke nadmoći. Upravo zbog toga su mnogobrojni scenariji „digitalnog Perl-Harbura“ tako zastrašujuće aktuelni za SAD.
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/kryptyk/cc-by-nc-sa 3.0
.jpg)
