Izvor: SrbijaDanas.com, 30.Maj.2020, 22:28

ERDOGANOV PLAN KOJI KUJE GODINAMA: Kako sultan korak po korak ostvaruje svoje ciljeve da ZAGOSPODARI Mediteranom

Pritisak za kontrolom nad naftom i gasom u mediteranskom bazenu uopšte nije ekonomski projekat.

Plaćenike iz ratom razorene Sirije turske vlasti unajmljuju i šalju da ratuju u, takođe, ratom razorenoj, Libiji. Trenutno ih na teritoriji Libije ima oko 8-10.000, a oni su samo jedan deo velikog plana koji već godinama kuje Redžep Tajip Erdogan - da Turska >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << zavlada Istočnim Mediteranom.

- Neki Sirijci su ovde zbog novca, neki kažu da podržavaju Libiju protiv tiranije. Ali ja lično ne znam zašto je Turska tražila od sirijske opozicije da se bori u Libiji. Ne znam ništa o ovoj zemlji osim revolucije protiv Gadafija (svrgnutog lidera Muamera) - kaže Vael Amr.

On i njegovi saborci su sada nekih 2.000 kilometra udaljeni od kuće i ratuju kao plaćenici u Libiji zbog takozvanog projekta "Mavi Vatan" odnosno "Plave domovine" -  ambicioznog turskog plana da ostvari geopolitičku nadmoć u istočnom Mediteranu.

Projekat star 14 godina obuhvata dugogodišnju borbu sa Grčkom zbog podeljenog Kipra i konkurenciju Atini i pomorskim susedima Egiptu, Izraelu i Libanu oko prava na bušenje nafte i gasa u moru.

Međutim, dostigao je zenit u građanskom ratu Libije, koji je uporno privlačio nekoliko stranih sila, čak i pre nego što je započeo 2014. godine.

Posrednički ratovi u Siriji i Jemenu takođe još uvek besne.

Ali u svetu u kojem se američka moć gubi, Libija se pojavila kao najperspektivnije igralište za regionalne igrače koji žele da izvuku ulog iz ruševina "arapskog proleća".

Politički islamisti i neoosmanlije postrojeni su s jedne strane, protiv arapskih nacionalista i monarha s druge, u zapaljivoj mešavini nafte, plaćenika, ideologije i gole geopolitičke ambicije.

Kao što libijski civili, koji već dugo pate, dobro znaju, embargo UN na slanje oružja u ovu zemlju možda i ne postoji: naoružanih grupa je sve više u poslednjih devet godina.

Redžep Tajip Erdogan je poslao u Libiju kako bi pomogla vladi, koju predvodi Fajez al Saradž u Tripoliju (GNA), koju podržava UN, u borbi protiv pobunjeničke Libijske nacionalne armije (LNA) koje predvodi Kalifa Haftar.

Sporni sporazum sa vladom u Libiji

Krajem 2019. godine, shvativši da su snage LNA na ivici zauzimanja glavnog grada Tripolija, Erdogan je preduzeo hrabar korak u izjavi otvorene podrške za GNA, potpisavši nove sporazume o pomorskim granicama i vojnoj saradnji, koja je razbesnela strateške rivale Turske širom Sredozemlja.

Turska ima duboke veze sa Libijom, u kojoj živi 25% Turaka koji žive van svoje zemlje. Ono što je takođe važno, Libija i Turska imaju poslovne ugovore vredne 18 milijardi dolara, a dve zemlje dele ekskluzivnu ekonomsku zonu. Vlada u ​​Tripoliju (GNA), podržana od strane Ujedinjenih nacija i na čelu sa premijerom Fajezom al Saradžom, ima islamističke elemente - prirodne saveznike Erdogana i AKP. GNA je pod stalnim vojnim napadima Libijske nacionalne armije (LNA) pod Haftarom, koja se protivi političkoj ulozi islamista, kao i Egipat i Emirati koji podržavaju LNA. Egipati i Emirati bi potencijalno mogli da budu saveznici sila unutar Turske koji prete Erdoganovoj vlasti.

Iako je Ankara sve više izolovana na svetskoj sceni, a intervencija u Libiji duboko je nepopularna kod turskih glasača, čini se da se Erdoganov poslednji avanturizam isplatio. Vrhunska turska tehnologija za izviđanje i bespilotne letelice, kao i turske trupe i sirijski borci na terenu, od januara neprestano donose pobede Tripoliju, što je kulminiralo prošle nedelje zaplenom ključne vazdušne baze i grada Al-Asaba od Haftarovih snaga. Od tada je general najavio delimično povlačenje sa linije Tripolija.

Pomorski deo sporazuma razljutio je i druge mediteranske zemlje, koje su istakle da nova libijsko-turska zona prolazi kroz grčke vode.

Evropska unija je zapretila daljim sankcijama zbog postojećih turskih operacija bušenja na obali Kipra.

Projekcija političke moći

Ali čak i ako međunarodni sudovi odbace sporazum Libije i Turske, pravne bitke su za sada odložile istraživačke projekte rivala Ankare - a i najvažniji među njima - novi zajednički napor Grčke, Kipra i Izraela za izgradnju gasovoda koji bi zaobišao Tursku.

U diplomatskim krugovima kruže glasine da Turska i Izrael nastoje da obnove pune diplomatske veze.

- Pritisak za kontrolom nad naftom i gasom u mediteranskom bazenu uopšte nije ekonomski projekat: snabdevanje gasom još nije hitna potreba ili finansijski imperativ Turske. Ovde se zaista radi o projekciji političke moći - rekao je Mustafa Karahan, direktor konsultantske kuće "Dragon Enerdži".

- Potrošnja na mediteranske energetske projekte pomalo je nalik nacionalnim budžetima za odbranu. To je poput trke u naoružanju u kojoj morate da delujete pre nego što to učini vaš rival - rekao je on.

Opasnost od sukoba sa Rusijom

Turska će možda ipak shvatiti da sprojekat "Mavi Vatan" ne može da realizuje ako se ukopa dublje u borbama u Libiji.

Ankara se već bori protiv režima i kurdske milicije u Siriji i suprotstavlja se uticaju UAE u Somaliji i širom Afričkog roga.

Iako su UAE i Rusija nezadovoljne performansama Haftara, sada je previše na kocki da bi oni sada napustili LNA.

Turski i LNA zvaničnici su razmenili pretnje prošle nedelje nakon što je šef vazduhoplovnih snaga Haftara rekao da će turski položaji biti ciljani u novoj vazdušnoj kampanji. Ruski avioni su tek stigli na istok Libije i više su nego sposobni da pobede turske sisteme protivvazdušne odbrane.

I za Ankaru i za Moskvu sećanje na direktne tursko-ruske sukobe u Siriji početkom ove godine je još uvek sveže.

Turski rat u Libiji velika je kocka, ali tokom 17 godina na čelu Erdogan je dokazao da se ne boji da rizikuje. Vode Mediterana postaju sve toplije.

Nastavak na SrbijaDanas.com...