Izvor: Politika, 06.Sep.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li Rusi uzmiču u Siriji?
Putin nije Jeljcin, Sirija nije Srbija, ali odnosi između svetskih sila nisu dramatično promenjeni
Da li će Sirija biti nova žrtva agresije bez odluke Saveta bezbednosti UN? Hoće li se ponoviti situacija sa SR Jugoslavijom iz 1999. godine? I šta u slučaju Sirije danas može, a šta će zapravo uraditi Moskva? Može li Rusija na samitu G-20 uticati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na SAD da se sirijska kriza skrene u vode pregovora, a ratna retorika zameni diplomatijom? Za sve to Moskva sada i nema previše vremena, osim pretpostavki tu su i fakti: Rusija ima potpisani ugovor o uzajamnoj pomoći sa Sirijom, u Siriji boravi najmanje 25.000 ruskih državljana, civilnih i vojnih stručnjaka, u sirijskoj luci Tartus ruska flota ima logističku bazu, Rusija je godinama opremala i obučavala sirijske oružane snage, prodavala im za dobre pare ogromne količine oružja. Moskva drži stranu režimu u Damasku, protivi se stranoj vojnoj intervenciji u Siriji, blokira svaku moguću rezoluciju u Savetu bezbednosti UN u kojoj bi režim Bašara el Asada bio osuđen. Naravno, niko ne očekuje da Rusija uđe u rat sa SAD zbog Sirije, ali posle svega bilo bi nedostojno statusa svetske sile pustiti niz vodu Asada tek tako.
Građanski, pa i verski rat u Siriji traje već 28 meseci. Moskva je stalno insistirala na mirovnoj konferenciji sukobljenih strana. Zapad je, istina, takođe bio za mirovnu konferenciju, ali je istovremeno slao vojnu pomoć pobunjenicima, ili naoružanoj opoziciji. Slala je verovatno i Moskva Asadovim snagama, ali je situacija na terenu bila donekle izjednačena, u Siriji ratuje oko 80.000 stranih plaćenika. Upravo u trenutku kada su vladine snage krenule u odlučujuću ofanzivu protiv pobunjenika eksplodirao je slučaj upotrebe bojnog otrova sarin.
Moskva smatra da nema dokaza da su sarin koristile vladine snage, istovremeno predsednik Vladimir Putin kaže da je Rusija obustavila isporuke elemenata PVO sistema S-300 Siriji. Sirija nije pod sankcijama UN, ima sankcije EU, ali, koliko znam, Rusija nije članica EU da bi se pridržavala odluka EU. Zašto je onda Moskva svog saveznika lišila sredstava za adekvatnu odbranu? Na stranu to što pomalo sumnjam da bi S-300 sada i pomogao Siriji, jer S-300 imaju godinama i Bugari. Ako je Putin hteo da uputi Amerikancima poruku „da su neke elemente S-300 Sirijci već dobili, neke još nisu, ali će dobiti u zavisnosti od situacije i da je to neka usavršena verzija sistema S-300”, onda razumem njegov nastup na Prvom kanalu ruske televizije. Samo, kako će i kuda isporučiti Siriji ostale elemente sistema kada krene rat?
Objašnjenja koja slušamo još od 1967. i arapsko-izraelskog rata da Arapi nisu dobili od Moskve najmodernije oružje, ili da nisu obučeni za rukovanjem tim oružjem, više ne prolaze. Rusija je imala dovoljno vremena da opremi Siriju oružjem koje joj je potrebno, da obuči i posade na tom oružju. Sirijci kažu da su sve poručeno oružje Rusiji platili u celosti, a na nedavnom sajmu avijacije u Moskvi bio je i komandant sirijskog ratnog vazduhoplovstva, kao i sirijski generali iz PVO. Nisu došli u Moskvu da samo gledaju avione, mogu to i na internetu.
Zato mi je i nerazumljiva odluka Rusije da svom savezniku obustavi isporuke oružja, naravno ako je to istina, dok Zapad drugu stranu naoružava. A u Kremlju više ne sedi Boris Jeljcin. Ako Rusija sada ne može da isporuči oružje Siriji – onda nije globalna sila, ako strahuje kako bi se to oružje pokazalo u ratu – onda to oružje ubuduće niko neće ni kupovati. Mislim da je, ipak, reč o kupovini vremena, jer iz Sevastopolja je put obala Sirije navodno krenulo oko 20 ruskih brodova krcatih oružjem. Putinov manevar na Prvom kanalu ruske televizije, gde je govorio o sistemu S-300 i o tome da bi Rusija podržala rezoluciju Saveta bezbednosti UN o upotrebi sile u Siriji ako bi se pružili jaki dokazi da su vladine snage upotrebile sarin, to je potez da se konačna odluka Vašingtona odgodi i da antiratna javnost na Zapadu u međuvremenu odradi svoje.
Rat u kojem bi sirijska PVO doživela težak poraz, rat u kojem bi agresor imao manje od deset odsto srušenih aviona i raketa, obaranje Asadovog režima posle takvog bombardovanja bili bi i poraz ruske spoljne politike, definitivni odlazak Rusije iz Mediterana i pad prodaje ruskog oružja u svetu. Može li to sebi da dozvoli Vladimir Vladimirovič Putin?
Miroslav Lazanski
objavljeno: 06.09.2013.
