Izvor: Politika, 24.Nov.2014, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Asad se isprečio između Obame i Erdogana

Dok je američki prioritet intenzivnije uključivanje Turske u borbi protiv Islamske države, Ankara ne krije da bi Zapad prvo morao da se fokusira na obaranje režima sirijskog predsednika

Neposredno pošto je američka administracija krenula u stvaranje široke koalicije protiv islamista po Iraku i Siriji, zemljama suočenim sa složenim građanskim ratovima u kojima većina država regiona na terenu ima i svoje neprijatelje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i svoje klijente, Vašington se suočio sa odbojnim stavom Turske.

Turska, sa drugom najvećom armijom u NATO posle američke, je od početka krize odbacila mogućnost vojnog angažovanja protiv Islamske države (ISIS) strahujući da bi vazdušni udari po Siriji mogli da ojačaju poziciju sirijskog predsednika Bašara el Asada i da ohrabre kurdske militantne povezane sa Kurdima u Turskoj koji se već tri decenije bore za veću autonomiju.

Dok je američki prioritet intenzivnije uključivanje Turske u borbi protiv Islamske države, Ankara ne krije da bi Zapad prvo morao da se fokusira na obaranje Asada.

Od kada su u junu islamisti po Iraku i Siriji zabeležili spektakularne uspehe, Turska je na meti kritika da je, zajedno sa konzervativnim monarhijama Zaliva, neselektivnom pomoći raznim pobunjeničkim grupama u Siriji doprinela usponu ISIS-a, i da nije učinila dovoljno da spreči ulaske džihadista iz Evrope preko njene teritorije.

Ankara to odlučno demantuje držeći se stava da je upravo Asadov režim uzrok nastanka ISIS-a i da zato njegovo rušenje mora da bude prioritet.

Posle nedelja međusobnih prozivki, SAD i Turska ponovo pokušavaju da ispeglaju strateške razlike koje ozbiljno udaljavaju dva NATO saveznika. Raskorak je tokom vikenda u Istanbulu pokušao da smanji američki potpredsednik Džo Bajden, jedan od onih koji je nedavno optužio Tursku da podržava svakog ko se bori protiv Asada (podrazumevalo se i ISIS).

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ljutito je reagovao zahtevajući izvinjenje. Bela kuća je potom saopštila da se Bajden izvinio, ali u nedavnom intervjuu Si-En-Enu Bajden je precizirao da to nikada nije učinio.

Bajden je na konferenciji za štampu posle susreta sa Erdoganom potvrdio da će SAD pojačati pomoć sirijskim opbunjenicima očekujući veći angažman Turske protiv ISIS-a. Kako ostvariti oba cilja?

Raste konsenzus da će za „uništenje” islamista koje je obećao američki predsednik biti neophodno angažovanje trupa na terenu. Kako se Barak Obama drži stava da se „američka čizma” neće vratiti u Irak iz koga se povukla 2011, Vašington bi da neko drugi odradi posao na kopnenom ratištu.

Takvih snaga zasad nema na vidiku. Zapad je počeo da naoružava iračke Kurde, ali njih najviše zaokuplja očuvanje visokog stepena autonomije. Iračka, pretežno šiitska armija, sramno se raspala pred naletom sunitskih islamista, dok šiitske milicije po Iraku koriste isti stepen brutalnosti kao i ISIS doprinoseći produbljenju sektaških podela. Pokušaji prodobijanja sunitskih plemena nemaju uspeha sve dok se u Bagdadu ne formira vlast koja će poštovati zahteve manjinskih sunita.

U Siriji nije ništa bolje. Iako je američka administracija izdvojila 500 miliona dolara za konsilidaciju „umerenih” pobunjenika, prvih rezultata neće biti pre sredine naredne godine.

Obami je neophodna Turska. Bajden je ponovio da su SAD posebno zainteresovane da Turska saveznicima omogući korišćenje vazduhoplovne baze Inčirlik, koja je blizu ciljeva protiv ISIL-a u Iraku i Siriji.

Bivši Obamin savetnik za nacionalnu bezbednost, general Džejms Džons koji je ovih dana takođe boravio u Turskoj jasno kaže da je Amerikancima dosta slanja svojih vojnika i očekuje doprinos turskih trupa.

Ankara procenjuje da je kao članica međunarodne koalicije protiv ISIS-a učinila dovoljno. Sem obećanja da će trenirati umerene sirijske pobunjenike, omogućila je snagama iračkih Kurda da se pridruže sirijskim Kurdima u odbrani grada Kobanija koji islamisti drže pod opsadom od septembra.

Turska je zasad, kao pojačani doprinos borbi protiv ISIS-a, počela da obučava kurdske borce, pešmerge, na severu Iraka i obećala da će isto učiniti sa novom iračkom nacionalnom armijom koju tek treba stvoriti.

Što se ostalog tiče, Erdogan se drži svoje agende: ne jednom je izrazio nezadovoljstvo što SAD i Zapad likvidaciju Islamske države postavljaju na prvo mesto dok im obaranje sirijskog predsednika nije prioritet. Ponavlja da ne želi angažman turske armije i traži da saveznici na severu Sirije uspostave zonu zabranjenog leta i kopneni pojas bezbednosti koji bi služio kao poligon obuke „umerenih” Asadovih protivnika i sklonište za 1,6 miliona sirijskih izbeglica.

Ali, kako vazdušni udari na ciljeve po ISIS-ovom kalifatu nisu zaustavili napredovanje islamista , na Zapadu je sve više onih koji racionalno procenjuju da bez saradnje sirijske regularne armije, i Irana, neće biti pobede nad džihadistima. Erdoganu se to svakako neće dopasti. Mada se sa njim nikada ne zna.

„Erdogan je u ovom trenutku problematično nepredvidljiv”, kaže Džejms Džefri, bivši američki ambasador u Turskoj i Iraku.

Boško Jakšić

objavljeno: 24.11.2014.

Nastavak na Politika...