Izvor: B92, 15.Apr.2016, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Asad moli Inu da se vrati na naftna polja
Guverner provincije Homs Talal al-Baraza poručio je radnicima Ine da se vrate u Siriju i nastave sa radom.
Naftna polja Jihar, Palmira, Al Mahr i Mustadira pod potpunom su kontrolom sirijske vojske i rade punim kapacitetom, rekao je za Večernji list guverner provincije Homs Talal al-Barazi.
On je pozvao radnike Ine da se vrate na ta svoja polja i nastave da rade jer je to područje sada potpuno mirno i nema nikakvih problema, pogotovo nakon što je sirijska vojska u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << munjevitoj akciji uspela da deblokira deo bušotina koje su bile pod opsadom nakon čega su počele proizvoditi punim kapacitetom.
“Mi im garantujemo bezbednost i nikome neće pasti ni dlaka s glave. Znamo da su otišli zbog političkih pritisaka, a ne zbog rata. Put od Damaska do Palmire potpuno je siguran i teroristi se više nikada neće vratiti tamo”, naglasio je guverner i otkrio kako danas na tim poljima vrše eksploataciju od 10 miliona kubnih metara gasa dnevno i time snabdevaju čitav teritoriju Sirije koji je pod kontrolom vladajuće snage ili 60% pučanstva.
Istraživanja počela 1998.
“U rukama pripadnika ID još su polja Jazal i Mazrur kod Abu Kamala na granici sa Irakom i nadamo se da ćemo i njih vrlo brzo osloboditi”, uveren je guverner Talal al-Baraza.
Poznato je da je Ina u Siriji učestvovala u velikom istraživanju na bloku Haian, gde je otkriveno 6 polja: Jihar, Palmira, Al Mahr, Jazal, Mustadira i Mazrur. Blok se nalazi u centralnom delu Sirije. Istraživačke aktivnosti na bloku Haian počele su 1998., a završile 2007. Otkriveno je 6 gasnih, kondenzatnih i naftnih polja. Polje Jihar otkriveno je nakon istraživačkog bušenja koje je Ina sprovela na bloku Haian. Obaveštenje o komercijalnom otkriću za ležište Kurrachine Dolomite i Amanus Shale predata je sirijskoj vladi u maju 2004. godine, nakon čega je sledila razradna faza na polju Jihar. Ležišta Kurrachine Dolomite C2 i D1 sadrže retrogradno ležište iznad naftnog prstena ležišta, dok je ispod ležišta Kurrachine Dolomite D2-2 i Amanus Shale retrogradno ležište gasnog kondenzata.
Proizvodnja nafte počela je 2005. godine, a proizvodnja gasa 2009. kada je završena gradnja naftno-gasne stanice.
Međutim, hrvatska Vlada pokleknula je pod pritiskom EU i SAD pa je oldučila da povuče radnike Ine i inženjere počekom 2012. uz obrazloženje kako podržavaju sankcije koje je EU uvela Siriji. Hrvatska naftna kompanija tom odlukom pretrpela je velike gubitke. Ina je u proseku u Siriji imala oko 15 miliona dolara prihoda mesečno, što je oko 200 miliona dolara godišnje, dok je vrednost nalazišta nafte u Siriji, na poljima na kojima je bila Ina, procenjena na oko 20 milijardi dolara.
“Žao mi je što Ina nije povratila svoj uloženi novac u istraživanje. Koliko je meni poznato, u istraživanje su uložili više od milijardu dolara i taman kada su počeli proizvodnju i povraćaj novca, morali su da napuste Siriju, što mi je veoma žao. Ponavljam, vrata su im otvorena i Sirija je njihova domovina”, poručio je guverner Talal al-Barazu.
“Nakon što su radnici Ine napustili Siriju posetili smo naftno polje Jihar gde sam razgovarao sa inženjerima Ahmadom Barakatom Mohammadom i Abdulom Karimom Issom, koji su nam tada rekli kako Ina svaki dan gubi oko pet miliona dolara, ne računajući oko pola miliona evra koje su Inini radnici dobijali za plate”.
Život se normalizuje
“Ovih dana obišao sam naftna polja i mogu vam reći da se ne oseća da Inini radnici nisu više tu. Naime, u sobama su još uvek zidovi oblepljeni hrvatskim simbolima, zastavama i grbom, slikama hrvatskih gradova, a neki radnici koji tamo rade nose kombinezone sa oznakama Ine”, otkrio je guverner ističući kako je situacija u Palmiri i u čitavoj provinciji Homs sada mirna i zadovoljavajuća.
“Sirijska vojska uspela je da istera terorističku organizaciju Islamske države s čitavog područja i život se polako normalizuje. Najveći problem radile su mine koje su teroristi ostavili, ali sirijska vojska, uz pomoć ruskih pirotehničara, sprovodi njihovo miniranje. Istorijski deo grada oštećen je samo oko 20-30 odsto i mi smo odmah počeli sa obnovom. Verujem da će Palmira vrlo brzo da se vrati starom sjaju i bude otvorena za turiste iz čitavog sveta”, zaključio je guverner Talal.
