Izvor: Politika, 23.Sep.2015, 18:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika popušta pred Rusijom u Siriji
Zajednički interes Vašingtona i Moskve – sekularistička sirijska vlada. Razdvaja ih pitanje kome bi ta vlada bila okrenuta. – Moskva dopremanjem aviona, helikoptera, tenkova i vojnika kao vida pomoći Asadu prinudila Vašington da uvaži njenu ulogu u Siriji i na Bliskom istoku
Uoči >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogućeg sastanka Baraka Obame i Vladimira Putina na marginama sednice Ujedinjenih nacija krajem meseca, Amerika je stavila do znanja da bi s Rusijom mogla sarađivati oko rata u Siriji, ali pod uslovom da Moskva prihvati postepeni silazak svog štićenika, sirijskog predsednika Bašara el Asada, s vlasti. U tonu drugačijem od dosadašnjih zahteva Vašingtona da Asad smesta odstupi, američki državni sekretar Džon Keri je izjavio da se sirijski lider ne mora povući „prvog dana” niti „prvog meseca”, nego da je to proces koji se mora postići političkim pregovorima, u koje bi trebalo da se uključe i Rusija i Iran.
Promenu stava Zapada je nagovestio i Filip Hamond, sekretar za spoljne poslove vlade zemlje koja je najverniji saveznik Amerike, Velike Britanije. Hamond je još nekoliko dana pre Kerija izgovorio gotovo identične reči. Od toga ne odudara ni pozicija neformalne predvodnice Evropske unije, Nemačke, čiji je ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer, i to upravo nakon razgovora s Kerijem, kazao da, kako su prenele agencije, „ceni” to što američki državni sekretar komunicira s Moskvom o problemu Sirije i da bi Saudijska Arabija i Iran takođe trebalo da budu uključeni u nalaženje rešenja.
Tako je Moskva dopremanjem aviona – njih 28, prema američkim izvorima – kao i helikoptera, tenkova i vojnika kao pomoći Asadu prinudila Vašington da uvaži njenu ulogu u Siriji i na Bliskom istoku. Signal da je Amerika svesna toga da se ne može praviti kako se ništa nije promenilo bio je kada su pre nekoliko dana dve vojske, kako je izvestio „Njujork tajms”, počele razgovore o tome kako da u Siriji ne dođe do sukoba između njihovih trupa. To je bila tema i na sastanku Putina i Benjamina Netanijahua, premijera Izraela, čije snage povremeno udaraju na Hezbolah, šiitsku miliciju iz Libana i zakletog neprijatelja njegove zemlje, koji se bori na strani Asada.
Preostalo je samo da se, nakon koordinacije vojnih operacija, uđe i u političke pregovore. Ali, biće mnogo teže da se i u njima dođe do saglasnosti.
Amerika je u borbi protiv Islamske države (ID), koja je u sirijskom višestranom ratu uspela da zgrabi, prema nekim procenama, polovinu teritorije te zemlje, već prećutno prihvatila nevoljno savezništvo s još jednim zaštitnikom Asada – Iranom. Bez teheranskog režima, vlada u Bagdadu ne bi, ništa manje nego bez američke pomoći, uspela da sačuva Irak od toga da ga ID ne pregazi. Bela kuća je sebi dozvolila da se nađe s iste strane fronta kao i Iran, i to pre nego što je s njim potpisala sporazum o nuklearnom oružju. To je presedan da u Siriji potraži zajednički jezik i s Rusijom, uprkos sporu oko Ukrajine.
Kompromisom s Rusijom, međutim, Amerika bi rizikovala dalje otuđenje od tradicionalnih saveznika na Bliskom istoku, zemalja koje je učinila podozrivim već i približavanjem Iranu. Sunitskom bloku toliko je stalo do svrgavanja Asada i suzbijanja uticaja šiitskog Teherana da Turska, Saudijska Arabija i Katar pomažu islamističke grupe među pobunjenicima u Siriji. Ta podrška bi verovatno samo porasla ako bi Amerika, u dogovoru s Rusijom, makar samo kratkoročno sklopila pakt s Asadom.
Sjedinjene Države će, čini se, neizbežno upasti između dve vatre. Možda bi bilo drugačije da su sirijski ustanici koje podržavaju snažniji. Ali, dok Rusija, po svemu sudeći, otprema svoje jedinice u Siriju, od jedva 54 lokalna borca, koliko su Amerikanci obučili, na ratištu je njih svega pet-šest bilo ostalo do pre nekoliko dana, kada ih se još 75 vratilo u zemlju. To je potpuna propast programa obuke koji košta pola milijarde dolara, a Pentagon je zamislio da njime proizvede bezmalo čitavu vojsku od 15.000 boraca. No, ispostavilo se da je u Siriji veoma teško naći pobunjenike spremne da ratuju isključivo protiv ID, a ne i protiv Asada. Koliko god sirijski predsednik bio opasan po civile – procenjuje se da ih je mnogo više ubila regularna sirijska vojska nego ID – ni Vašington ne želi da obori Asada pre nego što bude siguran da džihadistički „kalifat” neće preuzeti vlast.
Ako ništa drugo, barem je to zajednički interes Amerike i Rusije u Siriji: obe žele sekularističku vladu. Razdvaja ih pitanje kome bi ta vlada bila okrenuta. Sunitske zemlje Zaliva pak takođe žele Siriju koja bi potpala pod njihov uticaj. Svi oni govore o borbi protiv ID, ali ih u saradnji koči druga velika bitka za Siriju – za njeno uvlačenje u političku orbitu velikih svetskih i regionalnih sila.
U rat protiv ID i za račun Zapada uključila se i Australija. Njeni avioni, donedavno angažovani u Iraku, počeli su da bombarduju položaje „kalifata” i u susednoj zemlji. Sve bliže takvom uplitanju u sirijski sukob je i Velika Britanija. Jedino što je sprečava da se već sada ne pridruži avijaciji koja tuče po kampovima ID u Siriji jeste to što je britanski parlament pre dve godine odbio da joj odobri tu akciju. Ali, novi lider opozicionih laburista Džeremi Korbin, tvrdi protivnik takozvanih humanitarnih intervencija, pod velikim je pritiskom u sopstvenoj stranci. Kako saznaje „Gardijan”, više od polovine njegovog kabineta u senci naklonjeno je tome da ove jeseni, kada britanska vlada intervenciju u Siriji opet iznese na glasanje, stane iza tog predloga, kakav god bio Korbinov stav.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
