Izvor: Blic, 30.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proslava u generalskom selu
Proslava u generalskom selu Ako ne može na Kosovom Polju, može u Koštunićima. Vidovdan i čuvena Kosovska bitka po šesti put za redom obeleženi su u ovom lepom planinskom selu ispod Suvobora. Naravno, reč je o selu iz kog potiče sadašnji predsenik Jugoslavije, ali osim što su nekoliko puta okupljeni seljaci aplaudirali na pomen njegovog imena, ova proslava, rekoše organizatori, nema apsolutno nikakve veze sa Vojislavom Koštunicom.
Elem, selo Koštunići je, ipak, najpoznatije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << po generalima. Ovde se rodila majka Živojina Mišića, ovo je mesto sadašnjeg potpredsednika Vlade generala Momčila Perišića, a u svoj rodni kraj najviše je uložio general-potpukovnik Jovan Čeković, generalni direktor firme 'Jugoimport SDPR'. Reč je o firmi koja se bavi izvozom vojne industrije.
Među prvima je u Koštuniće stigao Ivan Radovanović iz Piliza kod Bajine Bašte. On na jednoj neobičnoj mašini, za koju, kaže, ne zna ni kako se zove, skoro šezdeset godina pravi čuturice.
- To mi je radio prađed, đed, otac i sad evo ja. Čuturice se prave od mekog drveta, crvene vrbe ili javora. Može i brže, zavisi od motora - objašnjava.
A motor je leva Ivanova noga koja pritiskom na dasku pokreće jedno vitlo na koju je nabijeno parče drveta. To će drvo kasnije postati lepa srpska čuturica. Vitlo se okreće a specijalna vrsta noža u Ivanovoj ruci oblikuje razne motive na drvetu.
Ljudi dolaze, gledaju i najčešće pitaju kako se čuturica izdubi unutra.
- Lako, brate! - mrzovoljno kaže čiča i naruči pivo.
Za to vreme na binu izlazi najmlađi duvački orkestar u Srbiji, zovu se 'Etno-art' i iz Koštunića su, ali su svi obučeni u safari košulje, safari pantalone i američke šešire iste boje.
- Dobrodošli u prvo ekološko selo u Srbiji, izvor zdravlja i dugovečnosti! - obraća se čovek prijatnog glasa gostima. S druge strane se na ražnju okreću jaganjci i prasići, a pored ogromnog zelenog lonca u kome se krčka red kiselog kupusa, red mesa, stoji punija žena i razgoreva vatru koja se nalazi sa svih strana lonca.
- Nisam profesionalna kuvarica, ja sam Milica, strina generala Čekovića. Eto, pomažem ovde! - prostodušno kaže ova skromna žena.
Dok izvorna grupa 'Pomeljari' iz Mrčajevaca peva na bini u šatri iza bine manekenke Nina Radulović i Olja Crnogorac oblače etnomodele iz kolekcije preduzeća 'Anđelije Mišić', čiji se razboji za tkanje nalaze u etnokući stotinak metara gore u brdu.
'Rogove' na hotel koji će se zvati 'Dom grčko-srpskog prijateljstva Milica i Panajota' postavlja general Momčilo Perišić. U stvari, Perišić deli košulje graditeljima. Košulje generalu
Perišiću dodaje Miroslav Nedeljković, predsednik Mesne zajednice, ali je to krenulo nešto sporo, pa general Čeković iz sve snage šakom po zadnjici udari Nedeljkovića i ovaj odmah prebaci 'iz prve u petu brzinu'! Na kraju, sa krova skinu flašu rakije okićenu vencem od belih rada. Prvi nategne general pa svi ostali, a potom po starom srpskom običaju domaćica posluži i vruću rakiju. Na hotelu srpska i grčka zastava, a tu je i Vlasis Kamburoglu koji Čekovića zove bratom.
Odatle, uz pratnju trubača, svi odu da otvore kafanu 'Ravna Gora'. Tu se pije flaširana voćna rakija.
- Ovo je orašara, ovo krompiruša, grašara, pirinčara... - objašnjava domaćica koja poslužuje.
Međutim, izgleda da se se posetiocima više dopali 'vajati', sedam od trideset kućica-apartmana sličnih onima na Adi Bojani, koji bi trebalo da privuku turiste. 'Vajati' su, u stvari, kućice pored glavne kuće u koje su nekada išli oženjeni članovi porodice i tamo uživali u bračnim lepotama.
- Ako treba ženićemo se ponovo! Ali samo mi koji smo prošli pedesetu - veseo je general Čeković. Ali ima i onih kojima nije do 'vajata', oni koji su prešli sedamdesetu i teško hodaju po putu od krupnog tucanika koji je nezgodan za hodanje. G. Katić
