Izvor: Politika, 22.Jan.2011, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od kletve do suda
Medijski sukob Mitropolije crnogorsko-primorske i dela vlasti u Podgorici odavno obiluje teškim rečima i međusobnim optužbama
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Kletva će se prvi put u istoriji Crne Gore naći na optuženičkoj klupi. Pojedine reči kojima se mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) u proteklih desetak dana obratio pravoslavnim vernicima odletele su pravo u tefter više državne tužiteljice Vesne Jovićević koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je ocenila da su one „govor mržnje” i moguć povod „za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje”. Stoga je i podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv mitropolita Amfilohija.
Mitropolit za „Politiku” kaže da je naum tužilaštva razumeo kao činjenicu „da nije prvi ni poslednji kojem sude u Crnoj Gori na pravdi Boga”.
„Ja sam uvek na sudu i pred sudom. Uostalom, treba malo da se odmorim od mnogih obaveza u tom Spužu”, rekao je Amfilohije.
On kaže da su ga poslanice Svetog Petra nadahnule i da njegova reč, iako ponekad oštrija, ne znači da nije govor ljubavi. „To je biblijska reč, ne bi li doprla do svesti i savesti ljudi i ne bi li se u njima probudilo ono što je večno i neprolazno.”
Teške reči i optužbe na račun mitropolita, osim rukovodstva Crnogorske crkve, najčešće izgovara lider Socijaldemokratske partije i predsednik parlamenta Ranko Krivokapić, koji je, između ostalog, izjavio kako se nada da će se Amfilohiju „koji je izborom patrijarha u Beogradu dobio ulogu prve pratilje probuditi dostojanstvo i da će doneti prave odluke”. On je krajem prošle godine saopštio i „da bi mitropolit SPC Amfilohije trebalo da završi pred tribunalom u Hagu”.
Na ove poruke i optužbe odgovarao je i mitropolit Amfilohije, ali najviše je javnost reagovala kada je mitropolit reagovao na zahtev SDP-a i Krivokapića da se sruši crkva na Rumiji. Mitropolit je, kako kaže, u duhu kletvi iz Poslanica Svetog Petra Cetinjskog poručio: „Ko sruši hram na Rumiji, Bog ga srušio, i njega i njegovo potomstvo i Časni krst mu sudio.”
Osim toga, među spornim mitropolitovim izjavama je i ona da je crnogorski jezik izmišljen i da njim „niko i nikada nije govorio u Crnoj Gori” pa ukoliko ona želi ići ka Evropi to mora činiti tako što će njeno pismo biti ćirilica, „u suprotnom Crna Gora neće biti Crna Gora, već Zulu pleme i neka Crna Gora ide u Evropu, ali se u Evropu ne ide kao prosjak”.
Tužilaštvo je prijavom obuhvatilo i deo pisma koje je Radović doneo premijeru Igoru Lukšiću, 18. januara, u kom je između ostalog navedeno da „ukoliko dođe do rušenja crkve to može izazvati rušenje neke od džamija, da ne kažem krvoproliće na verskoj osnovi”, što je tužilaštvo ocenilo kao „poziv na verski sukob”.
S druge strane, ne manjkaju ni napadi na Mitropoliju crnogorsko-primorsku (MCP) zbog imovine koju poseduje, pri čemu se Ranko Krivokapić javno založio da se imovina i prihodi koje od nje ostvaruje MCP moraju staviti pod kontrolu i u kasu države.
„Nama je bitno da su crnogorski manastiri vlasništvo države i da će u njima ravnopravno služiti sveštenstvo i Crnogorske i Srpske pravoslavne crkve. Manastir Ostrog se mora vratiti državi Crnoj Gori”, izjavio je on.
Samo nekoliko dana nakon Krivokapićeve poruke oglasio se predsednik Crne Gore Filip Vujanović poručivši da država Crna Gora neće preuzeti crkvenu imovinu Mitropolije.
„Nije mi poznat primer moderne države u kojoj su, mimo svih principa, crkve i bogomolje, proglašene državnom imovinom. Crkva je odvojena od države i pravo svojine je zaštićeno i niko ne može biti lišen ili ograničen u tom pravu”, rekao je Vujanović.
Koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske protojerej mr Velibor Džomić, za „Politiku” kaže da MCP ima isti pravni status kao, na primer, Nadbiskupija barska i Biskupija kotorska.
„U Crnoj Gori je još uvek na snazi socijalistički Zakon o pravnom položaju verskih zajednica iz 1977. koji crkvama i verskim zajednicama daje položaj građansko-pravnih lica poštujući, pravnim jezikom rečeno, kontinuitet pravnog subjektiviteta”, kaže Džomić. „Iz tih razloga su apsolutno diletantske ocene da Mitropolija nije registrovana, da nema svojstvo pravnog lica i da ne može biti titular prava svojine nad crkvama, manastirima i ostalom crkvenom imovinom.”
Mitropolija se i u okviru postojećeg i važećeg poreskog sistema u Crnoj Gori nalazi u istom statusu sa ostalim crkvama i verskim zajednicama. Ona je, kao i ostale zajednice, „na osnovu Zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV) oslobođena plaćanja poreza na promet samo za one verske usluge i promet proizvoda koji je neposredno povezan sa verskim uslugama koje vrše verske zajednice za zadovoljavanje potreba vernika, u skladu sa propisima koji se odnose na te zajednice”.
„Otuda su zlonamerne priče o šteti koju navodno Mitropolija i ostale pravoslavne eparhije u Crnoj Gori nanose državi izbegavanjem plaćanja poreza”, kaže Džomić. „U mnogim državama Evropske unije crkve i verske zajednice uživaju mnogo veće carinske i poreske olakšice nego što je to u Crnoj Gori slučaj.”
Novica Đurić
objavljeno: 22.01.2011
