Izvor: RTS, 19.Feb.2015, 20:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka odbila grčki predlog
Nemačka odbila zahtev Grčke za produženje programa pomoći, koji je ta zemlja formalno zatražila od EU kako bi se zvaničnoj Atini omogućilo dodatno vreme za izradu novog finansijski nerestriktivnog programa reformi. Ipak, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pozdravlja grčki potez.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << poručio je da je predlog Grčke nedovoljno dobar da bi se uzeo u razmatranje, prenosi Bi-Bi-Si.
S druge strane, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker poručuje da je zahtev Grčke za produženje programa veliki korak ka postizanju preko potrebnog kompromisa, prenosi Tanjug.
"Predsednik Komisije veruje da je grčki zahtev pozitivan znak, koji će omogućiti pronalaženje razumnog kompromisa u cilju finansijske stabilnosti celokupne evrozone", kaže Junkerov portparol Margaritis Šinas.
Zahtev za produženje programa pomoći je poslat u Brisel, rekao je neimenovani izvor, dok grčki mediji javljaju da zvanična Atina traži šestomesečno produženje programa, prenosi agencija Frans pres.
Razmimoilaženje u stavovima u pogledu uslova finansijske podrške Grčkoj veliki je kamen spoticanja u pregovorima između Grčke i preostalih članica evrozone, zbog čega je čak i ostanak Grčke u monetarnoj uniji doveden u pitanje, prenosi Tanjug.
I dok se evropski političari bore da postignu dogovor s Grčkom i spreče je da bankrotira, stručnjaci prave procene potencijalnih troškova neuspeha.
Nijedna strana ne želi da Grčka napusti zonu jedinstvene valute EU, već rade na uslovima za njen ostanak u zoni evra: Atini je dosta smanjivanja budžeta, što se od nje zahteva u zamenu za 240 milijardi evra kredita.
Nova grčka vlada kaže da već šestogodišnja recesija pokazuje da zahtevi za obuzdavanje potrošnje dave privredu, izveštava Beta.
Zemlje-poverioci iz evrozone, međutim, odbijaju da i dalje pozajmljuju novac bez postavljanja teških uslova, bez koga Grčka može postati nesolventna i prestati da vraća dugove u proleće ili na leto. Bankrot, ili strah od njega, mogao bi da izazove poremećaje koji bi upropastili grčke banke. A to bi moglo da je natera da štampa sopstvenu valutu da bi se izvukla.
Posledice "grekzita"
Analitičari kažu bi izlazak Grčke iz evra, ili "grekzit", mogao da bude haotičan i složen. To bi verovatno uključilo zatvaranje banaka i bankomata da bi se sprečili ljudi da povlače novac pre no što se evro može pretvoriti u novu, jeftiniju valutu. Računi u bankama i hipoteke bili bi prebačeni u novu valutu.
Moglo bi potrajati mesecima dobijanje novih tekućih računa što bi primoralo ljude da koriste evro za male transakcije ili da pribegavaju bezgotovinskom plaćanju.
Ekonomisti nemačke Komercbanke procenjuju da bi privreda Grčke, koja se već smanjila za četvrtinu od početka krize, opala za još 10 odsto, pošto Grčka napusti evro.
Nova drahma bi potonula za 50 ili više procenata u odnosu na evro, dok bi centralna banka štampala novac da bi opstale komercijalne banke. To bi značilo da bi drastično poskupeli uvozni lekovi, vozila, nafta.
Povrh toga, za grčke kompanije koje duguju novac u evrima, računi bi postali isuviše veliki da bi ih platile, zbog čega bi neke otišle u stečaj. Grčke kompanije koje bi preživele, mogle bi se naći pred zahtevom da unapred plaćaju u evrima za delove ili sirovine, te bi im opala proizvodnja.
Dugoročno, slika je manje jasna. Slaba valuta bi domaćim proizvođačima dala prednost jer bi uvoz bio skuplji. Turizam u Grčkoj bi postao mnogo jeftiniji za građane evrozone, što bi moglo povećati potražnju.
Ipak, Grčka bi izgubila važan podsticaj za reformu privrede, opterećene preteranom birokratijom, zakonima i korupcijom, dok mnogi analitičari smatraju da je evrozona sada bolje opremljena za odlazak jedne zemlje. Ona sada ima fond za pomoć i ponudu Evropske centralne banke za kupovinu obveznica zemalja koje su pod pritiskom tržišta.
