Izvor: RTS, 26.Jul.2015, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grci se odriču jahti zbog štednje
Predstavnici kreditora u ponedeljak u Atini počinju pregovore s grčkim vlastima o novom programu finansijske pomoći toj zemlji. Među merama koje je usvojio grčki parlament, a zahtevali poverioci, jeste i porez na luksuz koji se odnosi na sva plovila duža od pet metara. To za mnoge Grke znači odustajanje od omiljenog hobija.
U Atini >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se očekuju dolazak Deklana Kostela iz EU, Rasmusa Rifera iz Evropske centralne banke, Delijea Velkuleskua iz MMF-a i Nikole Đamariole, koji je šef Evropskog stabilizacionog mehanizma.
Grčki ministar finansija Euklidis Cakalatos zvanično je pred vikend zatražio novu kreditnu pomoć MMF-a kao novi korak u pregovorima s poveriocima.
Grčki parlament je u sredu uveče usvojio i drugi paket reformi koje zahtevaju poverioci kao preduslov za početak pregovora o novom višegodišnjem paketu kreditne pomoći.
Među tim merama je i porez na luksuz, koji se odnosi na sva plovila duža od pet metara.
Statis Ropas već 25 godina uživa na svom brodu dugom deset metara. Sada ga više nego ikada ranije brine što je stopa poreza povećana sa 10 na 13 odsto.
"Za mene to znači opraštanje od onoga što najviše volim. Mislio sam da ću sada kao penzioner uživati. Ali za nove namete i redovne izdatke za održavanje broda neću imati dovoljno novca", kaže Ropas.
Prema novim pravilima, vlasnici plovila plaćaće porez svake godine, a izračunavaće se prema procenjenoj vrednosti broda. Tako će onaj ko poseduje gliser vredan oko 16.000 evra morati da plati 2.000 evra godišnje.
"Ne verujem da će svi biti na udaru. Postoji razlika između bogatih koji neće plaćati porez, već će jednostavno otploviti u Tursku i tamo uživati na svojoj jahti, i onih koji su na brodu od jutra do večeri glancajući svaki njegov deo", kaže vlasnik kompanije za prodaju jahti Jorgos Riginos.
Oni kojima su brodovi zanimanje smatraju da će veći porezi obeshrabriti kupce i smanjiti prihode državne blagajne, a to je suprotno namerama vlade i njenih fiskalnih ciljeva.
"To je sve lanac – kada nema jahti, ne postoji ni zona za popravke i održavanje, neće biti ni prihoda za inženjere, električare, za sve što ima veze s održavanjem broda", objašnjava direktor marine u Atini Apostolis Ejtimijakos.
U brodogradnji strahuju od gubitka radnih mesta, u marinama se plaše da će strane jahte jednostavno otploviti iz Grčke i usidriti se u susednoj Turskoj, Hrvatskoj ili negde gde su porezi niži.
Pregovori o finalizaciji trećeg paketa kreditne pomoći Grčkoj predviđaju najmanje 80 milijardi evra tokom tri godine, a koji je u pregovorima s EU i MMF-om prihvaćen u načelu.
Očekuje se da bi ova pomoć mogla da bude odobrena do 20. avgusta, kada dospeva isplata novih rata dugova, većih od tri milijarde evra.
