Izvor: Politika, 20.Jan.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudar svedoka u procesima Mladiću i Karadžiću
Britanski general tvrdi da su Srbi bombardovali Sarajevo zbog pritiska na UN, a kanadski oficir kaže da su muslimani gađali grad da bi za to okrivili Srbe
Na suđenjima Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, prošle sedmice pred Haškim tribunalom svedoci iz snaga UN različito su govorili o granatiranju Sarajeva i namerama srpskog rukovodstva da okonča rat.
Dok je britanski general Majkl Rouz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na suđenju Mladiću tvrdio da nije sasvim sigurno s koje je strane ispaljena granata koja je u februaru 1994. pala na Markale, kanadski vojni obaveštajac zaštićenog identiteta, na suđenju Karadžiću, rekao je da su bosanski muslimani artiljerijski gađali sopstveni narod u Sarajevu da bi okrivili Srbe i izazvali vojnu intervenciju protiv njih.
General Rouz je 1994. godine bio komandant zaštitnih snaga UN u Bosni i Hercegovini. On je potvrdio da je prva istraga francuskog analitičara pokazala da je granata na Markale ispaljena sa muslimanske strane, a da su kasnije istrage ukazale na grešku u prvobitnom nalazu, posle čega su UN zaključile da nije moguće utvrditi odakle je projektil ispaljen. Tom prilikom poginulo je 60, a povređeno 140 osoba.
Rouz je izjavio da je general Mladić imao mogućnost da kontroliše snajpersku vatru nad Sarajevom, a da je opsadu grada srpska strana koristila da bi izvršila pritisak na UN i na bosanske muslimane. Sasvim suprotno bilo je svedočenje u procesu Karadžiću.
„Vladalo je uverenje da muslimanske snage artiljerijski gađaju sopstveni narod kako bi okrivili Srbe i izazvali međunarodnu intervenciju u svoju korist”, izjavio je kanadski obaveštajac, inače svedok odbrane na suđenju Karadžiću.
Britanski pripadnik Unprofora je pak posvedočio da je uveren da bosanski Srbi u februaru 1994. nisu ispalili granatu koja je na sarajevskoj pijaci Markale ubila i ranila desetine građana.
Zaštićen svedok KW-570 izjavio je da su bosanski Srbi bili optuženi i pre nego što je istraga obavljena. „Krajnje neobičnim” nazvao je to što je pijacu pogodila samo jedna granata, ako se zna da je iz minobacača uvek neophodno ispaliti više projektila da bi se cilj pogodio, kako je Vojska RS i činila.
KW-570 je naznačio da bi zbog visokih zgrada koje okružuju Markale, putanja granate morala biti gotovo vertikalna, što ga je navodilo na zaključak da je bila ispaljena „iz neposredne blizine”. „Bili smo šokirani da je samo jedna granata mogla ubiti i raniti toliki broj ljudi... To je bilo moguće samo ako je pijaca bila dupke puna”, rekao je KW-570.
Svedok se pozivao i na izveštaje Unprofora po kojima su granatu na Markale mogli ispaliti „mudžahedini” koji su gađali „Jevreje koji su se evakuisali”, ali su „promašili”. Unprofor je pominjao i mogućnost da je neko granatu bacio sa okolnih zgrada.
Dajući pregled političke i vojne situacije 1994, general Rouz je naveo da su Srbi imali kontrolu nad 70 odsto teritorije BiH, uključujući područje na samo 75 metara od Predsedništva BiH.
Rouz je izjavio da su „konačni teritorijalni ciljevi Srba bili da se stvori neprekinuta teritorija, kao Republika Srpska i da 51 odsto teritorije BiH bude pod njihovom kontrolom, a 49 odsto pod kontrolom federacije”, i da su naročito bili odlučni da imaju kontrolu nad Srebrenicom, Žepom i Goraždem.
Na pitanje tužioca da li je Mladićev stav da „Turci moraju nestati sa ovih prostora” dosledan njegovim stavovima koje je izrazio u razgovoru sa njim, Rouz je rekao: „On nam je govorio da vraća teritorije sa kojih su 1993. proterani Srbi. Mi smo smatrali da neće zalaziti u muslimansku teritoriju Goražda”.
Posle zahteva da se bombarduju srpski položaji, komunikacija sa Unproforom je izmenjena, kazao je svedok, navodeći da general Mladić više nije hteo da razgovara, već su sva pitanja išla preko pukovnika Zdravka Tolimira.
„UN su optužene da su se uključile u rat protiv Srba i zatim su usledile akcije uzimanja pripadnika UN za taoce”, rekao je Rouz.
Kanadski oficir je tvrdio da mu je jedan američki vojnik pokazao sliku na kojoj se vidi kako, 5. februara 1994, jedna osoba sa prozora zgrade baca minobacačku granatu na Markale. Za drugu eksploziju ispred zatvorene pijace Markale avgusta 1995. svedok je izjavio da nije moglo biti utvrđeno sa koje je strane bila ispaljena.
U Karadžićevu odbranu svedočio je i britanski brigadni general Vire Hejz, koji je bio načelnik štaba Unprofora u Kiseljaku kod Sarajeva od aprila do oktobra 1993. godine.
Hejz je opisao teške pregovore o demilitarizaciji Srebrenice u proleće 1993, potvrdivši da je Karadžić prethodno naredio da se zaustavi ofanziva VRS na tu enklavu i da se omogući pristup humanitarnim konvojima.
Svedok odbrane američki profesor Ronald Hačet izjavio je pred Haškim tribunalom da je jednu godinu pre sporazuma u Dejtonu Radovan Karadžić predložio SAD sličan mirovni plan.
Hačet je posvedočio da mu je Karadžić svoj mirovni plan predao u septembru 1994, kada je bio u poseti Palama s delegacijom društva za izučavanje Balkana „Lord Bajron”.
Mirovna rešenja dogovorena u novembru 1995. u Dejtonu bila su, po svedoku, veoma slična onima koje je Karadžić predlagao jednu godinu ranije. Teritorijalna podela BiH na entitete bila je, kako je naznačio, identična.
Tokom posete Palama, od 13. do 18. septembra 1994, Hačet je bio zapanjen odlučnošću i naporima predsednika Republike Srpske da okonča rat u BiH i sačuva život civila.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 20/01/2013
.jpg)
