Izvor: Politika, 31.Maj.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su birači različito ocenjivali DS
Demokratska stranka je 6. maja na lokalnim izborima u Paraćinu osvojila najviše glasova. Istovremeno, u ovoj opštini Boris Tadić, kandidat za predsednika DS na predsedničkim izborima u drugom krugu, 20. maja, nije imao uspeha. Ili, u Beogradu, na lokalnim izborima, DS je osvojio najviše glasova, a njegov predsednik kao kandidat za šefa države >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije prošao. Ista slika ponovila se i u Pančevu, gde su demokrate pobedile na lokalu, a lider stranke poražen u predsedničkoj trci.
Ovi primeri su povod za pitanje – zašto je došlo do različitog opredeljivanja birača na nedavno održanim predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim izborima kad je reč o DS-u?
„Naši birači su sazreli, stranke još nisu”, odgovara Đorđe Vuković, iz Cesida. On kaže da su „birači počeli da procenjuju stvari” i da „to više nije samo ad hok glasanje za stranku, od vrha do dna”, te da su rezultati lokalnih izbora pokazali da su „pojedini ljudi u vlasti nagrađeni, a da su drugi kažnjeni”. Ta razlika bi, kako kaže, bila još i veća da su bili drugačiji izborni sistemi, da je, recimo, postojao direktan izbor za gradonačelnika i da su odbornici birani drugačije.
Odgovarajući na pitanje kako je došlo do pomenute disproporcije u vrednovanju DS-a, politički analitičar Miodrag Radojević takođe misli da je motivacija birača bila drugačija i navodi da je reč o različitoj vrsti izbora. „Po pravilu, birači na lokalnim izborima najbolje poznaju kandidate za koje će glasati na tim izborima i onda tu dolazi do strahovitih razlika u njihovom biračkom opredeljivanju. I to nije ništa čudno”, kaže Radojević. Inače, i on kao i Vuković smatra da nije najbolji način da se upoređuju rezultati drugog predsedničkog kruga, održanog 20. maja, i lokalnih izbora, održanih petnaestak dana ranije.
Ističući da se birači ne opredeljuju samo prema političkim programima, već i prema onome šta su gradonačelnici ili pojedine političke ličnosti konkretno uradili, Radojević ocenjuje da tu, zapravo, dolazi do malih paradoksa – da lokalni lider može da dobije možda više nego što dobije predsednik stranke. Dobro mu je, kaže, poznata situacija u Paraćinu, gde je privatizovana fabrika cementa i gde je od privatizacionih prihoda opština mogla da finansira neke javne komunalne sisteme, tako da ta opština samo za nekoliko godina izgleda mnogo bolje nego što je izgledala ranije.
„Jeste zabrinjavajuće za DS da je Nikolić pobedio u Beogradu na predsedničkim izborima, i to je nešto za šta bi odgovornost trebalo da snosi Gradski odbor DS-a”, kaže Radojević i dodaje da za ozbiljniju analizu ipak treba sagledati i neke druge činioce.
O tome ko je odgovoran što su u pojedinim opštinama lista za parlamentarne izbore i Tadić kao kandidat prošli loše, za razliku od lokalnih odbora koji su u pojedinim gradovima i opštinama osvajali veliki broj mesta u lokalnim parlamentima, razgovaralo se, podsetimo, i na preksinoćnoj sednici Glavnog odbora ove stranke.
„Dva strateška mesta gde je DS čak bolje prošao nego na republičkom nivou jesu izbori u pokrajinama”, ukazuje Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija.
A u vezi sa izbornim rezultatima na lokalnim izborima u Beogradu, on kaže da je glasačima bilo najlakše da glasaju na tim izborima, jer su tu glasali na osnovu svog vlastitog iskustva, gde stvari vide svaki dan. „To nisu neke apstraktne, neuhvatljive stvari, nego oni vide da se Beograd menja. Tu je u stvari vlast svojom sistematskom akcijom, koja je bila vidljiva svima, dobila izbore.”
A zašto se to nije odrazilo i na glasanje za druge nivoe vlasti? Objašnjavajući da puno ljudi u principu simetrično glasa, odnosno, ako na jednom nivou glasa za DS glasa i na drugom, Goati kaže da je više ljudi glasalo za grad nego za DS, budući da je u gradu bio očigledan napredak u životu običnih građana. „U tu sliku, pored demokrata, uključili su se i mnogi drugi, tako da je pitanje za druge partije zašto su mnogi pripadnici, recimo, SNS-a ili drugih stranaka, na gradskom nivou glasali za DS”, misli on.
To se najbolje vidi iz podatka da je na republičkim izborima u Beogradu Preokret dobio 65.000 glasova, a na gradskim 38.000 glasova.
Povodom stava pojedinih posmatrača da Gradski odbor DS-a treba da snosi krivicu za neuspeh Tadića na predsedničkim izborima, Goati kaže da su mnogi percipirali grad kao osobenu celinu i da su se mnogi nedemokrati priključili učinku gradske vlade, a da je predsednik Srbije „ispao nekako žrtveno jagnje, oličenje svih problema čitave Srbije, i ekonomskih problema koji su se razlili po Srbiji”. „S obzirom na to da je predsednik Srbije simbol čitave Srbije, i u tom pogledu su za njega glasali u onom obimu u kom su mislili da treba da glasaju”, zaključuje Goati.
B. Čpajak
objavljeno: 01.06.2012.
