Izvor: B92, 25.Jan.2021, 16:06
Predsednički izbori u Americi i Balkan: Šta ostaje kao nasleđe Donalda Trampa
Vašingtonski sporazum ostaje ključna tačka za definisanje odnosa SAD i Balkana, ali je pitanje koji će njegovi delovi "preživeti".
Sa fotografije iz Ovalnog kabineta Bele kuće načinjene pre samo pet meseci, već dvojica od trojice ključnih aktera Vašingtonskog sporazuma nemaju u svojim rukama ključne poluge vlasti.
Donald Tramp nije uspeo da osvoji drugi predsednički mandat u Sjedinjenim Državama (SAD), dok je vladi Avdulaha Hotija legitimitet osporio Ustavni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sud pa će Kosovo na nove izbore 14. februara - jedino je predsednički mandat Aleksandra Vučića nepromenjen.
"Pošto su izbori bili nekoliko meseci posle toga, svi u Ovalnoj sobi morali su da razmišljaju o tome da li će ta administracija ostati ili neće.
Mi nemamo nikakav uticaj ko je izabran u SAD, ali mislim da smo Vašingtonski sporazum najbolje moguće iskoristili - i Srbija, ali i Priština, Albanija, Severna Makedonija", kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, koji je tog septembarskog dana bio deo delegacije Srbije u Vašingtonu.
Američki stručnjak za međunarodne odnose Mark Baskin kaže da je mandat prethodnog predsednika SAD doneo napredak u bar jednoj ključnoj oblasti na Balkanu.
"Vašingtonski sporazum je doneo izvestan nivo saradnje vlasti u Srbiji i na Kosovu, i to će nova administracija svakako pozdraviti.
Ne mislim da je Trampova administracija napravila iskorake u nekim posebno važnim oblastima kroz posredovanje u dijalogu, osim možda u ekonomiji", kaže profesor Ročester instituta za tehnologiju, sa Američkog univerziteta na Kosovu.
Predsednik Privredne komore Srbije najavljuje da ono što je potpisano u sektoru privrede i ekonomije - opstaje, uprkos promenama vlasti.
"Intenzivno se radi na tim projektima, pre svega na sporazumu sa DFC-om koji ide dobrom dinamikom uprkos malim kašnjenjima zbog izbora u Americi i predstojećih izbora na Kosovu.
Postoji posvećenost SAD da strateški, i u svom interesu, bude prisutnija na Zapadnom Balkanu - to nije stvar Trampa ili Bajdena, već stvar geopolitičkog prisustva američkih interesa", smatra Čadež.
DFC je američka državna institucija koja po modelu razvojne banke, kroz partnerstvo sa privatnim sektorom, razvija projekte u zemljama u razvoju, a svoju kancelariju je otvorila u Beogradu - kao rezultat potpisivanja Vašingtonskog sporazuma.
Čadež dodaje da su, bez obzira na promene u administracijama u Prištini i Vašingtonu, timovi za saradnju oformljeni.
"Mi smo zajedno sa partnerima iz Prištine, sa timom koji pomaže DFC-u, u svakodnevnom kontaktu, radimo zajedno.
To nije srpski ili kosovski tim, već zajednički tim koji radi na tome da što više finansijskih sredstava dođe do što više kompanija."
Kao važne tačke Vašingtonskog sporazuma, ostaće i infrastrukturni projekti - putna, železnička i vazdušna povezanost Beograda i Prištine.
"Tačke o infrastrukturi i ranije su potpisane, to finansiranje je bilo pre sporazuma, a ostaće i posle", podseća nekadašnji ambasador u Vašingtonu Ivan Vujačić na sporazume koje su Srbija i Kosovo potpisali krajem 2019. i početkom 2020.
I jedan od učesnika ceremonije potpisivanja sporazuma potvrđuje da infrastruktura ostaje ključna oblast.
"U infrastrukturnim projektima se oseća veoma jak interes obe administracije - i stare, i nove - da ojača vezu za američke i zapadnoevropske kompanije između luka na Jadranu i dubine kontinenta.
Za Srbiju je to važan projekat, ali važan je i za partnere, posebno kada se imaju u vidu vlasnici luka i saobraćajnih čvorova - i to sigurno neće biti dovedeno u pitanje", zaključuje Čadež.
Ipak, profesor Ekonomskog fakulteta Ivan Vujačić jednu tačku sporazuma definiše kao neostvarivu.
"Priča o gasu je nerealna priča od samog početka, zavisnost od ruskog energenta biće još dugo jedina mogućnost - osim ako se nekim čudom ne otkriju neka nalazišta u Sredozemlju", podseća Vujačić na osmu tačku Sporazuma.
Tom tačkom Beograd i Priština se obavezuju da će se gasom snabdevati iz raznovrsnih izvora.
Dok je Evropska unija (EU) bezuspešno pokušavala da uspostavi kontinuitet dijaloga Beograda i Prištine pod vođstvom Federike Mogerini pa Miroslava Lajčaka, administracija Donalda Trampa u drugoj polovini mandata intenzivno se uključila u posredovanje kroz ulogu predsedničkog izaslanika Ričarda Grenela.
"Mislim da će nova administracija sarađivati u procesu pod vođstvom EU.
Izbor Bajdena je na neki način povratak normalnosti - američka administracija je godinama podržavala proces pod vođstvom EU, i to ne samo verbalno već i konkretno", smatra profesor Mark Baskin.
Sa njim je saglasan diplomata Ivan Vujačić koji dodaje da će Bajden biti više zaokupljen prioritetima koji prevazilaze Balkan.
"On će gledati da uspostavi blisku saradnju sa EU, pa pretpostavljam da će podržavati proces pregovora koji ide preko Brisela.
Neće biti dvostrukih pregovora, kao što je bilo u doba Trampa."
Sudbina Ričarda Grenela
"Čovek od poverenja" Donalda Trampa imao je ključnu ulogu u postizanju sporazuma Srbije i Kosova kojim je dogovorena gradnja autoputa i spajanje Beograd i Prištinu, obnovu železničke pruge i avio saobraćaja između dva grada.
Njegova uloga ponekad je viđena kao paralelna, ili čak suprotna, politici američkog diplomatskog vrha oličenog u Stejt departmentu.
Čest gost Beograda i Prištine i organizator Vašingtonskog sporazuma sada će biti podalje od zvaničnih tokova međunarodnih odnosa.
"Ne verujem da će on ostati vezan za Balkan - on je bio izaslanik predsednika Trampa, bio je političko postavljenje republikanaca.
Moguće je da njega čeka budućnost u privatnom biznisu", smatra profesor Mark Baskin.
Odlaskom republikanca Trampa iz Bele kuće i dolaskom demokrate Bajdena, na scenu se u diplomatiji punom snagom vraća i Stejt department.
Nekadašnji ambasador u SAD Ivan Vujačić kaže da je američki pandan ministarstvu spoljnih poslova sve vreme bio prisutan, ali marginalizovan, jer se politika vodila "s jednog telefona, iz jednog kabineta, iz Bele kuće".
"Metju Palmer je bio samo sklonjen u stranu, a sada će se vratiti u sedlo - osim ako zbog karijere ne ode na neko ambasadorsko mesto.
Moguće je da će se još neki ljudi vratiti, osim onih koji su otišli iz Stejt departmenta, poput Brajana Hojta Jia", kaže profesor Vujačić.
Novi predsednik SAD Džozef Bajden odabrao je diplomatu Entonija Blinkena za kandidata za prvog čoveka američke diplomatije, što je jedno u nizu postavljenja koje treba da oblikuju novu sliku Stejt departmenta.
"Novoimenovani funkcioneri Stejt departmenta imaju iskustva, svi su profesionalci - iako su to politička postavljenja, oni imaju diplomatskog iskustva i u ovom regionu.
I na nivou profesionalnih postavljenja, čak i ako bude zamena, verujem da će biti pronađeni ljudi velikog znanja", smatra profesor Mark Baskin.
Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
