Izvor: B92, 01.Nov.2020, 17:33

Predsednički izbori u Americi 2020: Šta možemo da saznamo na osnovu Trampovog i Bajdenovog muzičkog izbora

Od Tine Tarner do Stivija Vondera - šta nam o predsedničkim kandidatima govori muzika koju vole da slušaju?

Kad je imao sedam godina, predsednik Donald Tramp je udario nastavnika muzičkog.

"U stvari sam mu napravio masnicu na oku", napisao je on u svojoj knjizi iz 1987. godine Umeće pregovaranja, "zato što sam mislio da nema pojma o muzici."

Tramp kaže da je "zamalo izbačen iz škole zbog ovog incidenta" i da to samo govori da je on jednako ostrašćen >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << po pitanju muzike kao i po pitanju trgovine ili poreza.

Predsednik je veliki ljubitelj Roling Stonsa, Eminema i Eltona Džona (izričito jednosmeran odnos), ali njegova omiljena pesma je Is That All There Is? Pegi Li.

Ali šta je sa njegovim demokratskim rivalom Džoom Bajdenom? Njegov ukus nije ništa savremeniji.

Njegov omiljeni bend je tradicionalni irski folk sastav The Chieftains, rekao je za Pipl magazin 2012. godine, dodavši: "Pevao bih 'Shenandoah' da sam iole muzikalan."

Shenandoah, koju su The Chieftains snimili 1998. godine, korene zapravo vuče još iz 19. veka.

To je priča o lovcu na krzna koji se zaljubljuje u ćerku indijanskog poglavice, praktično uronjena u romanticizam ranih dana Amerike.

Nijedna od ovih pesama nije puštena tokom ovogodišnje kampanje - ali muzički izbor kandidata na mitinzima i u reklamama nudi nam uvid u to šta oni misle da najbolje prolazi kod njihovih pristalica.

Trampova plejlista u velikoj meri se oslanja na klasične rok pesme koje projektuju moć i takmičarsku samouverenost.

On često pušta We Are The Champions grupe Kvin - čiji bi refren, "Nema vremena za gubitnike", praktično mogao da bude predsednikov unutrašnji monolog.

The Best Tine Tarner i ratoborna Eye Of The Tiger grupe Survivor ("just a man and his will to survive") obavljaju sličnu funkciju - prizivaju ideju o Trampu kao vuku samotnjaku, koji se bori protiv političkog establišmenta.

Čini se da Tramp često troluje kritičare svojim muzičkim izborima. Zašto bi inače puštao pesmu Gnarlsa Barklija Crazy, ili You Can't Always Get What You Want? Stonsa.

Trampov izbor pesama obično je zasnovan na tome kakvo osećanje dočaravaju, umesto na učenjačkoj analizi tekstova. Njegova plejlista pred govor osmišljena je tako da održi publiku uzbuđenom.

Ljudi obično stoje satima pre nego što se on pojavi na bini, tako da je naglasak na bezvremenim, pevljivim pesmama, naizgled namenjenim belim glasačima u pedesetim i šezdesetim.

To znači pesme kao što su Tiny Dancer Eltona Džona i Gloria Laure Branigan, pomešane s uzvišenim klasičnim kompozicijama kao što su Nessun Dorma i patriotskom Battle Hymn of the Republic.

Poslednjih meseci, dok je predsednik pokušavao da se dodvori crnim glasačima ("Učinio sam više za crnačku zajednicu za 47 meseci nego što je Džo Bajden za 47 godina"), počeo je da uključuje i nekoliko soul klasika u repertoar.

Please, Please, Please Džejmsa Brauna i My First, My Last, My Everything Berija Vajta bile su puštane prošle nedelje tokom mitinga u Iriju, u Pensilvaniji.

Bajdenova plejlista, otkako je najavio kandidaturu u aprilu 2019. godine, bila je skoro ravnopravno podeljena između crnih i belih izvođača.

Odnedavno je muzika na koju izlazi na scenu malo poznata stvar od The Staple Singers We The People - nadahnjujuća, duhovna himna jedinstvu, čiji naslov je preuzet iz preambule američkog Ustava.

"Možda imaš crnu krv / Ili imaš belu krv", peva ova gospel grupa, "Ali svi živimo od krvi / Zato ne dopusti da iko padne u blato."

To je ona vrsta poruke oko koje je Bajden izgradio čitavu kampanju, pozivajući na harmoniju i stabilnost.

On obično voli pesme uz koje se osećate dobro, kao što su Lovely Day Bila Vitersa ili (Your Love Keeps Lifting Me) Higher and Higher Džekija Vilsona. Ali za one koji obrate pažnju, u tekstovima se često krije i neka poruka.

"Powers keep on lyin' / While your people keep on dyin'", peva Stivi Vonder u redovnoj numeri u kampanji Higher Ground - što je ne toliko prikrivena referenca na to kako se Trampova administracija ophodila prema pandemiji Kovida-19.

Posle govora, Bajden obično napušta scenu uz tonove We Take Care Of Our Own Brusa Springstina. Kao i Born In The USA, ova pesma je zapravo kritika Amerike, originalno napisana kao reakcija na to kako se predsednik Buš poneo prema razaranju uragana Katrine.

"Nema pomoći, konjica je ostala kod kuće", peva Gazda, koji kaže da traži "mapu koja će me odvesti kući".

Bajden, pretpostavljamo, pokušava da se poistoveti sa Springstinom - herojem radničke klase koji je rešen da vrati Ameriku na pravi put.

Ali ponekad kandidati odaberu pesme zbog kojih se zapitate da li su uopšte obratili pažnju na reči.

Šta Tramp pokušava da kaže kad otpanji Sympathy For The Devil, pesmu bukvalno napisanu iz perspektive Sotone?

I koliko god da je predivna The Wire od grupe Haim, da li Bajden zna da ga na scenu ispraćaju stihovi: "Zabrljao sam kada je bilo najvažnije"?

Bajden je ispalio još jedan muzički ćorak prošlog meseca, kad je pokušao da pridobije veliku portorikansku publiku na Floridi pustivši regeton pesmu Despacito sa svog telefona dok je nespretno plesao iza podijuma (Luis Fonsi, koji je snimio tu pesmu, malo pre toga ga je predstavio publici).

Kao što su desničarski komentatori ushićeno istakli, Despacito je španski za "sporo" - što je savršeni opis kandidata kog oni nazivaju Uspavani Džo.

Posle susreta sa Kovidom-19 početkom meseca, Tramp je žarko želeo da dokaže da nije ni spor ni uspavan, a TikTok je prepun mimova kako pleše na YMCA od grupe Vilidž Pipl.

Štaviše, predsednik deluje kao da praktično ne može da miruje kad se pesma zahukta - vitla pesnicom napred-nazad i njiše se s jedne strane na drugu kao sveštenik na svadbi.

Njegove pristalice su čak snimile novu verziju numere, na kojoj YMCA postaje MAGA - engleska skraćenica Trampovog slogana "Učinite Ameriku ponovo velikom".

Disko klasik iz sedamdesetih postao je deo Trampove plejliste najmanje od prošle godine, ali je iznenada uznapredovao na spisku u junu kad su Stonsi zapretili da će tužiti kampanju zbog upotrebe njihove pesme You Can't Always Get What You Want.

Oni nisu jedini koji su se usprotivili neodobrenom puštanju njihove muzike: Nil Jang, Adel, Aerosmit, Farel Vilijams, Rijana, Gans end Rouzis i Fil Kolins zahtevali su da se njihove pesme ne puštaju na Trampovim mitinzima, uz različit stepen uspeha.

Vilidž Pipl su bili nešto opušteniji po tom pitanju.

"Poput miliona obožavalaca širom sveta, predsednik i njegove pristalice pokazali su da istinski vole našu muziku", napisali su na Fejsbuku u februaru .

"Naša muzika je pisana za sve i svi imaju pravo da plešu uz YMCA, bez obzira na političko opredeljenje."

Tramp ima podršku i kantri zvezde Lija Grinvuda, čija je sentimentalna balada God Bless the USA muzika uz koju predsednik izlazi na scenu još od 2016. godine.

"Bio sam jako ponosan zbog toga", izjavio je Grinvud sajtu Tejst of mjuzik 2017. godine. "Volim njegove slogane, tako da sam ja skroz za to."

Ali Tramp uživa vrlo malo podrške među aktuelnim pop zvezdama, dok su Kardi B, Tejlor Svift, Lizo, Frenka Oušn i DaBaby ove godine podržali Bajdena.

A demokratski kandidat se poslužio pop muzikom da obori protivnika u reklamama iz političke kampanje namenjene mlađim glasačima.

U jednom videu postavljenom na društvene mreže u maju Tramp se žalio na to kako se novinari ophode prema njemu, dok u pozadini ide "Cry Me A River" Džastina Timberlejka.

Ali kad se sve sabere i oduzme, muzika može samo da prizove raspoloženje. Glasači neće odlučivati ko će pobediti na osnovu CD kolekcije kandidata.

Štaviše, anketa sprovedena 2016. godine u Ohaju zaključila je da podrška zvezda nije imala nikakvog efekta na namere većine glasača u predsedničkoj trci te godine - a neke slavne ličnosti čak umeju da odbiju ljude.

Podrška Bijonse, ispostavilo se, bilo je najveće odvraćanje.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori

Nastavak na B92...