Izvor: Radio 021, 01.Nov.2020, 18:00

Predsednički izbori u Americi 2020: Šta možemo da saznamo na osnovu Trampovog i Bajdenovog muzičkog izbora

Od Tine Tarner do Stivija Vondera - šta nam o predsedničkim kandidatima govori muzika koju vole da slušaju?

Getty Images

Kad je imao sedam godina, predsednik Donald Tramp je udario nastavnika muzičkog.

„U stvari sam mu napravio masnicu na oku", napisao je on u svojoj knjizi iz 1987. godine Umeće pregovaranja, „zato što sam mislio da nema pojma o muzici."

Tramp kaže da je „zamalo izbačen iz škole zbog ovog incidenta" i da to samo govori >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << da je on jednako ostrašćen po pitanju muzike kao i po pitanju trgovine ili poreza.

Predsednik je veliki ljubitelj Roling Stonsa, Eminema i Eltona Džona (izričito jednosmeran odnos), ali njegova omiljena pesma je Is That All There Is? Pegi Li.

Pol Oster: Demokratija u Americi je ugrožena Oni gotovo uvek predvide ko će biti predsednik Amerike Ko su Praud Bojs i Antifa o kojima se prepiru Bajden i Tramp

To je zanimljiv izbor: nihilistička balada Pegi Li praktično poručuje da je život niz besmislenih razočaranja, tako da bi najbolje bilo da tugu utopite u piću i zaboravite na ostatak sveta.

Tramp je vidi drugačije.

„To je sjajna pesma zato što sam imao neke neverovatne uspehe u životu, a ja odmah samo pređem na sledeći. Zato što je to, ono, 'Je li to stvarno sve?'", rekao je on biografu Majklu D'Antoniju 2014. godine.

BBC

Ali šta je sa njegovim demokratskim rivalom Džoom Bajdenom? Njegov ukus nije ništa savremeniji.

Njegov omiljeni bend je tradicionalni irski folk sastav The Chieftains, rekao je za Pipl magazin 2012. godine, dodavši: „Pevao bih 'Shenandoah' da sam iole muzikalan."

Shenandoah, koju su The Chieftains snimili 1998. godine, korene zapravo vuče još iz 19. veka.

To je priča o lovcu na krzna koji se zaljubljuje u ćerku indijanskog poglavice, praktično uronjena u romanticizam ranih dana Amerike.

Nijedna od ovih pesama nije puštena tokom ovogodišnje kampanje - ali muzički izbor kandidata na mitinzima i u reklamama nudi nam uvid u to šta oni misle da najbolje prolazi kod njihovih pristalica.

Tramp: Trolovanje kritičaraGetty Images

Trampova plejlista u velikoj meri se oslanja na klasične rok pesme koje projektuju moć i takmičarsku samouverenost.

On često pušta We Are The Champions grupe Kvin - čiji bi refren, „Nema vremena za gubitnike", praktično mogao da bude predsednikov unutrašnji monolog.

The Best Tine Tarner i ratoborna Eye Of The Tiger grupe Survivor („just a man and his will to survive") obavljaju sličnu funkciju - prizivaju ideju o Trampu kao vuku samotnjaku, koji se bori protiv političkog establišmenta.

Čini se da Tramp često troluje kritičare svojim muzičkim izborima. Zašto bi inače puštao pesmu Gnarlsa Barklija Crazy, ili You Can't Always Get What You Want? Stonsa.

Ko je Ejmi Koni Beret, Trampov izbor za sutkinju Vrhovnog suda Ključne tačke poslednje debate pred predsedničke izbore u Americi

A progon medija kojem on kaže da je izložen takođe dobija muzičku verziju preko pesama kao što je Beat It Majkla Džeksona.

Rekli su mu 'ne pojavljuj se ovde više'", peva slavna zvezda, koja je jedno vreme živela u jednoj od Trampovih zgrada u Njujorku.

Nećemo da te vidimo, bolje nestani."

Ali pesma zapravo zagovara povlačenje. „Bolje idi dok još možeš", savetuje Džekson, a njegova poruka je:

„Misliš da si čvrst, ali tvoji protivnici su čvršći… zato budi bolji čovek i samo idi."

Getty Images

Trampov izbor pesama obično je zasnovan na tome kakvo osećanje dočaravaju, umesto na učenjačkoj analizi tekstova. Njegova plejlista pred govor osmišljena je tako da održi publiku uzbuđenom.

Ljudi obično stoje satima pre nego što se on pojavi na bini, tako da je naglasak na bezvremenim, pevljivim pesmama, naizgled namenjenim belim glasačima u pedesetim i šezdesetim.

To znači pesme kao što su Tiny Dancer Eltona Džona i Gloria Laure Branigan, pomešane s uzvišenim klasičnim kompozicijama kao što su Nessun Dorma i patriotskom Battle Hymn of the Republic.

Poslednjih meseci, dok je predsednik pokušavao da se dodvori crnim glasačima („Učinio sam više za crnačku zajednicu za 47 meseci nego što je Džo Bajden za 47 godina"), počeo je da uključuje i nekoliko soul klasika u repertoar.

Please, Please, Please Džejmsa Brauna i My First, My Last, My Everything Berija Vajta bile su puštane prošle nedelje tokom mitinga u Iriju, u Pensilvaniji.

Bajden: Iskrena pristojnostGetty Images

Bajdenova plejlista, otkako je najavio kandidaturu u aprilu 2019. godine, bila je skoro ravnopravno podeljena između crnih i belih izvođača.

Odnedavno je muzika na koju izlazi na scenu malo poznata stvar od The Staple Singers We The People - nadahnjujuća, duhovna himna jedinstvu, čiji naslov je preuzet iz preambule američkog Ustava.

Možda imaš crnu krv / Ili imaš belu krv", peva ova gospel grupa, Ali svi živimo od krvi / Zato ne dopusti da iko padne u blato."

To je ona vrsta poruke oko koje je Bajden izgradio čitavu kampanju, pozivajući na harmoniju i stabilnost.

Donald Tramp: od hotelijera do predsednika Ko će biti sledeći američki predsednik? Vi birajte Getty Images

On obično voli pesme uz koje se osećate dobro, kao što su Lovely Day Bila Vitersa ili (Your Love Keeps Lifting Me) Higher and Higher Džekija Vilsona. Ali za one koji obrate pažnju, u tekstovima se često krije i neka poruka.

„Powers keep on lyin' / While your people keep on dyin'", peva Stivi Vonder u redovnoj numeri u kampanji Higher Ground - što je ne toliko prikrivena referenca na to kako se Trampova administracija ophodila prema pandemiji Kovida-19.

Posle govora, Bajden obično napušta scenu uz tonove We Take Care Of Our Own Brusa Springstina. Kao i Born In The USA, ova pesma je zapravo kritika Amerike, originalno napisana kao reakcija na to kako se predsednik Buš poneo prema razaranju uragana Katrine.

Nema pomoći, konjica je ostala kod kuće", peva Gazda, koji kaže da traži mapu koja će me odvesti kući".

Bajden, pretpostavljamo, pokušava da se poistoveti sa Springstinom - herojem radničke klase koji je rešen da vrati Ameriku na pravi put.

Muzički gafovi

Ali ponekad kandidati odaberu pesme zbog kojih se zapitate da li su uopšte obratili pažnju na reči.

Šta Tramp pokušava da kaže kad otpanji Sympathy For The Devil, pesmu bukvalno napisanu iz perspektive Sotone?

I koliko god da je predivna The Wire od grupe Haim, da li Bajden zna da ga na scenu ispraćaju stihovi: Zabrljao sam kada je bilo najvažnije"?

Bajden je ispalio još jedan muzički ćorak prošlog meseca, kad je pokušao da pridobije veliku portorikansku publiku na Floridi pustivši regeton pesmu Despacito sa svog telefona dok je nespretno plesao iza podijuma (Luis Fonsi, koji je snimio tu pesmu, malo pre toga ga je predstavio publici).

Kao što su desničarski komentatori ushićeno istakli, Despacito je španski za „sporo" - što je savršeni opis kandidata kog oni nazivaju Uspavani Džo.

After being introduced by Luis Fonsi, Joe Biden pulled out his phone and started playing Despacito ahead of his remarks kicking off Hispanic Heritage Month in Kissimmee, FL. pic.twitter.com/7R6hUZgLW1

— Sarah Mucha (@sarahmucha) September 16, 2020
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori

Nastavak na Radio 021...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio 021. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio 021. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.