Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Jan.2017, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Tramp da promeni poredak na Balkanu?
Priče o tome da se pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD ova supersila povlači sa Balkana, te da ga prepušta Rusiji i Vladimiru Putinu, kao i teze da su komplikovani etnički odnosi među zemljama Zapadnog Balkana kao vruć krompir gurnuti Evropskoj uniji, zbog čega preti da dođe do ozbiljnih sukoba, nisu realne i Balkan je još od sukoba u Iraku 2000-ih godina na dnu lestvice interesovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << svih američkih administracija, izjavila je danas Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku.
Joksimovićeva je, gostujući u emisiji Pravi ugao Radio-televizije Vojvodine, podsetila da su glasači srpskog porekla u SAD još na izborima 2000. godine stali na stranu Džorža Buša, naspram Al Gora, čime su pokazali da skloniji republikancima, i da su svi tada smatrali da će se pobedom Buša promeniti politika SAD u regionu, ali da je u Bušovom mandatu Kosovo proglasilo nezavisnost.
"Mi smo u dnu lestvice interesovanja SAD. Sa druge strane, Evropska unija je, posle bregzita i pobede Trampa, zaokupljena temama koje su za nju prioritet, a to su izbori u Nemačkoj i Francuskoj i stvaranje kapaciteta za unutrašnju konsolidaciju", smatra ona i dodaje da ohrabruje da fatalna scenarija nisu na dnevnom redu i da će EU iz te konsolidacije izaći jača.
Novinar Denis Kolundžija smatra da se Srbi preterano uzdaju u Trampa i dodaje da smo u tome šampioni.
"Mi stalno čekamo mesiju, tog nekog ko će da promeni svetski poredak dok, sa druge strane, Srbiju i Balkan ni Tramp niti Klintonova ni jednom nisu pomenuli u predizbornoj kampanji", kaže on.
Komentarišući odnose sa Rusijom, ali i nedavne izjave novog predsednika SAD o EU, NATO, Izraelu i Tajavanu, dramatično različite od izjava dosadašnjih predsednika, Kolundžija kaže da će Tramp morati da nađe zajednički jezik sa temema prihvatljivim i za republikance i za demokrate u Kongresu.
"Obe partije su heterogene grupacije, sa raznim ideologijama unutar njih, a sami republikanci gledaju na Trampa kao na došljaka u Vašington. Istovremeno, bole ih njegova obećanja da će skratiti mandate članovima kongresa", objašnjava on i dodaje da ćemo naredne dve tranzicione godine gledati neku vrstu igre između Trampa i lidera Republikanske stranke.
Joksimovićeva podseća da je i odlazeći predsednik Barak Obama na početku svog mandata 2008. godine govorio o resetovanju odnosa sa Moskvom, te da je sigurna da je on imao iskrenu želju da do toga dođe, ali da su danas, kada Obama odlazi, ti odnosi na najnižem nivou , možda lošiji nego za vreme Hladnog rata.
"Novi državni sekretar Reks Tilerson ima vrlo dobre odnose sa Putinom, ali nezaboravimo da je i njegov prethodnik Džon Keri imao prijateljske odnose sa Lavrovim, ali da to nije doprinelo napretku. Ne mora da znači da dobri lični odnosi moraju dati rezultat", ukazuje ona i dodaje da se Tramp ponaša više kao biznismen, manje kao političar, kao neko ko ulazi u firmu koju preuzima, otpušta sav prethodni kadar, umesto da pravi tranziciju.
I Kolundžija podseća na neispunjeno Obamino obećanje dato 2008. godine da će zatvoriti bazu Gvantanamo na Kubi, te da ne veruje da će Kongres dozvoliti Trampu da u potpunosti prepusti Balkan Rusima.
Govoreći o samo trenutku u kojem se vrši svečana inauguracija novog predsednika, o svađalačkom tonu koji je prisutan kod odlazeće administracije, Joksimovićeva napominje da su SAD danas podeljeno društvo i da Tramp nema svest o tome kako će realno izgledati njegov mandat.
"Bojim se da, kada se bude suočio sa problemima, neće mu samo demokrate biti krive. Sigurna sam da će republikanci zaustaviti mnoge projekte koje je Tramp obećavao u toku predizborne kampanje", smatra ona.
Joksimovićeva napominje da je Tramp, uprkos pobedi, osvojio tri miliona glasova manje nego Hilari Klinton, što je najveća razlika u modernoj istoriji SAD u korist onoga ko je izgubio
"Tramp će u predsednički mandat ući sa najmanjom podrškom američkog društva ikada. Od trenutka završetka kampanje, ta pobeda nije doživela smirivanje, društvo nije prihvatilo pobedu, i dalje traju ozbiljni napadi na njega, što kod njega stvara frustraciju i potrebu da i dalje izaziva skandale", kaže ona.
Obamine poteze, u trenutku kada odlazi, Kolundžija tumači kao "podmukle" i dodaje kako misli da je Obama "vratio" Trampu za pet godina kampanje koju je ovaj vodio protiv njega, u vezi sa Obaminim navodnim afričkim poreklom.
"Demokratskoj stranci je potreban lider , a to ne može da bude Hilari Klinton. Kao čovek sa velikim rejtingom, Obama je ovaj "lejm dak" period, od novembra do januara, posvetio obraćanju masama, pokušavajući da vrati energiju demokratama, nakon poraza na izborima za Kongres, poraza na guvernerskim izborima, poraza u saveznim državama, kada su demokrate na kolenima, a njihovi glasači ne mogu da podnesu Trampa. U tom trenutku Obama preuzima ulogu da vrati stranačku energiju", kaže on.
Govoreći o pomilovanjima, poput najnovijeg "uzbunjivaču" Čelsi Mening, Kolundžija kaže su pomilovanja američka tradicija i da je svaki odlazeći predsednik to činio, ali da ovo poslednje šalje poruku o specifičnom odnosu i tretmanu uzbunjivača, u senci činjenice da je u toku Obaminog mandata osuđeno najviše uzbunjivača u novijoj istoriji.
Josimovićeva dodaje da uzbunjivača nije ni bilo u tolikom broju ranijih godina, te da ne smemo zaboraviti da je Obama došao na čelo SAD u jeku najveće ekonomske krize i da je mnogo učinio za podizanje ekonomije, da je zatekao stopu nezaposlenosti od 10 odsto, a da ona danas iznosi 4,6 odsto.
"Sa druge strane, Tramp igra na populizam zbog stisnute srednje klase koja nije uspela da se oporavi. On igra na temu da su SAD izvezle svoju ekonomiju u zemlje sa jeftinom radnom snagom i tu prvenstveno cilja na Kinu, što nije bez osnova. Ali danas to radno mesto koje je preseljeno u Kinu više nije u Kini, ono je u Bangladešu, Indoneziji...", ukazuje ona.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori, Izbori, Evropska Unija
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
