Izvor: Blic, 14.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Znamenja Srbije nisu sporna
Znamenja Srbije nisu sporna
Srbija će, po svoj prilici, dobiti nova znamenja u utorak, za kada je zakazana sednica Skupštine Srbije posvećena državnim simbolima. Predlog preporuke da himna bude 'Bože pravde', grb - Kraljevine Srbije iz 1882, a zastava crveno-plavo-bela trobojka, potpisalo je 187 poslanika iz DSS, G17 plus, SPO - NS i SRS, a očekuje se da će to učiniti i demokrate i socijalisti.
Prema rečima predsednika Skupštine Srbije Predraga Markovića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tom preporukom bila bi pravno premošćena praznina do donošenja novog ustava kojim bi bili definisani državni simboli Srbije. Sadašnji Ustav samo navodi da Srbija ima grb, zastavu i himnu, ali ne definiše ih. Ustavom je predviđeno i da se simboli Srbije menjaju po istoj proceduru kao i ustav - to znači da za njih treba da na referendumu glasa više od polovine ukupnog broja birača.Grb Srbije bi, prema preporuci, bio grb Kraljevine Srbije iz 1882, a koristio bi se u dve varijante - kao veliki i mali grb. Mali grb se sastoji od crvenog štita na kojem je dvoglavi orao sa krstom i ocilima na grudima, dok je štit krunisan zlatnom krunom. Kada se mali grb zaogrne porfirom krunisanom još jednom zlatnom krunom, dobija se veliki grb. Što se tiče himne, reč je o varijanti 'Bože pravde' u kojoj se spominju 'srpske zemlje', ali ne i 'srpski kralj'. Narodna zastava ostala bi crveno-plavo-bela trobojka bez simbola, dok bi na državnu zastavu bio apliciran mali grb Srbije.
Istorijat simbola
Ustav Kraljevine Srbije pod vlašću dinastije Obrenović proglašen je 22. februara 1882, a zakon o grbu je donet 20. juna te godine. Tada je prvi put napravljena sinteza ocila i dvoglavog orla, dva istorijska simbola srpskog naroda. Posle nekoliko godina grb je prihvatila i suparnička dinastija Karađorđević, koja je na vlast došla 1903, a važio je sve do 1919. godine kada je grb Kraljevine SHS, pored srpskog, dobio obeležja hrvatskog i slovenačkog grba. Autor grba je istoričar i heraldičar Stojan Novaković. Današnju srpsku zastavu, crveno-plavo-belu trobojku, vođa Drugog srpskog ustanka Miloš Obrenović usvojio je 1835. kao zastavu Kneževine Srbije i ona od tada nije sporna, s tim što je tokom vladavine komunista na zastavi bila petokraka. Stihove 'Bože pravde' napisao je 1872. godine dramaturg Jovan Đorđević u slavu Milana Obrenovića. Muziku je komponovao Slovenac Davorin Jenko, a pesma je u početku bila završni deo drame 'Markova sablja', da bi krunisanjem Milana Obrenovića 1882. postala zvanična himna Kraljevine Srbije. Himnu je prihvatio i kralj Petar Prvi Karađorđević kada je na srpskom prestolu nasledio Obrenoviće. 'Bože pravde' je bila srpska himna 53 godine (od 1882. do 1943. godine) s prekidom od šest godina (1903-1909) dok je trajao konkurs za novu himnu, koja nije izabrana. Dejan Vukelić
.jpg)
