Izvor: B92, 21.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na granici sa zonom Šengena
Talin, Beograd, Ljubljana, Zitau -- U ponoć, šengenska zona postala je šira za teritorije devet zemalja, koje su postale članice Evropske unije 2004. godine.
Evropska unija je ukinula kontrolu na granici prema svojih devet novih članica, uključujući Mađarsku, čime je šengenska zona stigla i do granica Srbije. Ambasada Mađarske u Beogradu od danas počinje da izdaje šengeske vize za građane Srbije koji žele da putuju u tu zemlju.
Generalni konzul ambasade >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Janoš Kolar rekao je da procedura izdavanja viza neće biti komplikovanija nego do sada i da građani Srbije neće morati da podnose više dokumenata.
Prema njegovim rečima, od sada će umesto tri dana, za izdavanje viza biti potrebno pet dana jer će pasoške kontrole će biti detaljnije.
A slovenački amabasador Janez keček kaže za B92 da će od sada dobijanje šengenske vize u slovenačkoj ambasadi trajati između sedam i 10 dana, o čemu više možete čitati u rubrici Intervjui.
Obuhvaćeno 400 miliona Evropljana
Barozo: Najlepši dan u životu
"Proširenje Šengenskog sporazuma je najlepši dan u mom životu", izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, koji je boravio u Talinu, samo nekoliko sati uoči stupanja na snagu proširenog šengenskog sporazuma na još devet zemalja.
"Slobodno kretanje ljudi predstavlja jedno od glavnih principa ljudskih prava", rekao je Barozo.
Prošlu noć je obeležilo slavlje, koje je u zapećak bacilo strahove starih članica da će, tek sada, nastati prava poplava ekonomskih imigranata ili predviđanja nemačke policije da će u prvo vreme naglo porasti stopa kriminala.
Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Estonija, Letonija, Litvanija i Malta čekali su tri godine na ovu noć. Sada su preuzeli odgovornost da će sopstvene granice ka zemljama van Evropske unije kontorolisati prema evropskim standardima.
Više od 400 miliona Evropljana od danas živi u šengenskoj zoni, koja obuhvata 24 zemlje bez kontrole na unutrašnjim granicama. Nakon najnovijeg proširenja, van zone se nalazi ukupno pet članica EU - Velika Britanija, Irska, Kipar, Rumunija i Bugarska.
Švercerski dani prošlost
U prvom minutu današnjeg dana šengenska zona broji 24 države članice, među kojima je i Slovenija.
"Od sada kada budete putovali po Evropi, nećete više morati da slušate poznato pitanje: "Dokumenta, molim!", rekao je slovenački ministar unutrašnjih poslova Dragutin Mate, povodom ulaska Slovenije u šengensku zonu.
Noćašnjim ukidanjem graničnih prelaza između Slovenije i zemalja EU, Slovenija je, kažu njeni predstavnici i konačno postala član evropske porodice.
U pripremama za šengenski pad granica, najpre su srušeni granični prelazi na autoputevima, a noćas su, brojnim priredbama na slovenačkoj granici, svečano podignute i granične rampe, u prisustvu slovenačkih političara, ali i predstavnika susednih i zemalja EU.
Žiteljima Slovenije, u blizini malograničnih prelaza sa Hrvatskom, podeljeni su ključevi, tako da mogu sami da otvore granične rampe.
Najzanimljivija u nizu noćašnjih priredbi je, bez sumnje, svečanost koja je priređena u Novoj Gorici, na slovenačko-italijanskoj granici. Tamošnja kulturna organizacija "Kinoatelje" organizovala je zaista posebnu akciju za očuvanje kulturnog nasleđa i sećanja na sada već prošle švercerske dane.
U carinarnici u Erjavčevoj ulici, u Novoj Gorici, tokom današnjeg dana, stanovnici sa obe strane granice moći će u video-kabini da ispovede svoje švercerske grehe i olakšaju savest govoreći sve ono što su carinicima dugi niz godina prećutkivali.
U zamenu za iskrenost dobiće oprost pod nazivom "kafe correto", koji će ih, simbolično podsećati na dane, kada se iz Italije u Jugoslaviju švercovala kafa, a u suprotnom pravcu rakija.
Žitelji Italije i Slovenije će uz to moći zajedno da se slikaju za uspomenu. Slovenački državljani će tako, od noćas, moći po šengenskoj zoni da putuju bez pasoša i prelaze granice bez zaustavljanja.
Pasoši će im, do marta, biti potrebni samo na aerodromima jer će vazdušne granice biti ukinute nešto kasnije.
Slovenačka južna granica od danas je i spoljna granica EU, na kojoj će kontrole biti pooštrene prema državljanima drugih država i na kojoj će i državljani EU morati da pokažu svoje lične dokumente.
Za Sloveniju je ova godina bila, bez sumnje uspešna, 1. januara je uvela evro, 21. decembra je ušla u šengensku zonu, a 1. januara 2008. godine Slovenija preuzima polugodišnje predsedavanje Evropskoj uniji.
Zbog toga je italijanski premijer Romano Prodi izjavio da bi Slovenija trebalo da bude primer ostalim državama nastalim na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.
Merkelova: Istorijski događaj
Na tromeđi Nemačke, Češke i Poljske danas je, uz učešće premijera tri zemlje, održana glavna proslava proširenja šengenskog prostora na Češku i Poljsku.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla da je otvaranje granica prema Istočnoj Evropi istorijski događaj, na koji se čekalo dugo vremena i o kojem su prethodne generacije mogle samo da sanjaju.
"Deca će to o čemu su generacije sanjale uzimati kao nešto što se samo po sebi podrazumeva", istakla je Merkelova.
Češki premijer Mirek Topolanek poželeo je i svim drugim zemljama i narodima u Evropi, koji su sada izvan šengenskog piostora, da dožive ono što je doživela njegova zemlja.
Premijer Poljske Donald Tusk je ocenio da se rušenjem graničnih prelaza istovremeno grade puteve koji će bolje povezati zemlje i narode Unije.
Kalfin: Bugarska i Rumunija 2010-2011.
Bugarski ministar spoljnih poslova Ivajlo Kalfin kaže da bi Bugarska i Rumunija mogle da pristupe šengenskoj zoni 2010-2011. godine i ocenio da je to "realan datum".
"To, takođe, zavisi od priprema Rumunije jer bi bilo čudno da Bugarska uđe a da granica sa Rumunijom ostane", rekao je Kalfin na konferenciji za novinare.
Kalfin je rekao da će 2008. godine početi kontrola priprema Bugarske za pristupanje šengenskoj zoni i da će trajati dve godine.
Bugarska će se u tom cilju pripremiti za obezbeđivanje pojačanih kontrola granice u delu spoljne granice šengenske zone prema trećim zemljama, dodao je on.
.jpg)
